• Поглед

Акопов: Сједињене Америчке Државе покушавају да се врате на Блиски исток?

1 min read

3 године ‎ ИН4С

Фото: РИА Новости

Превод: ИН4С

Размјере и циљеви завршног путовања Џоа Бајдена на Блиски исток и предстојеће посјете Владимира Путина региону за три дана су неупоредиве: амерички предсједник је посјетио три земље, разговарао са лидерима више од десет земаља региона, а руски предсједник ће стићи у Техеран на један дан како би учествовао на трилатералном састанку са лидерима Ирана и Турске.

Међутим, на Сједињене Државе се гледа као на одлазећу силу, а према Русији се поступа са повећаном пажњом. То важи и за билатералне односе са Русијом, као и за разне регионалне проблеме – на Блиском истоку никоме не пада на памет да озбиљно покуша да изолује или на неки начин ,,казни” Русију. Али управо је то био један од циљева Бајденовог путовања: он се, наравно, није надао да ће се Арапи придружити санкцијама Русији, али је желио да их убједи да на Русију не треба рачунати у будућности. Зашто? Зато што ће заглавити у Украјини, ослабљеном западним санкцијама, и неће више имати времена за Блиски исток.

,,Уопштено говорећи, сврха мог одласка у Саудијску Арабију је да унаприједим интересе САД. Да унаприједим интересе САД на такав начин да имамо прилику да обновимо оно што смо грешком оставили иза себе: наш утицај на Блиском истоку“ истакао је амерички предсједник.

Након што су дуго година били убјеђени да послије катастрофалних резултата окупације Ирака коначно попусте пажњу на регион,  фокус њихове пажње се помјера на индо-пацифичке просторе? Они су жељели да изграде одређени систем унутаррегионалне равнотеже, контроле (углавном на антииранској основи), који би им омогућио да смање своје присуство уз задржавање утицаја. Наравно, то није било могуће учинити у најексплозивнијој зони на свијету, чије су проблеме сами Американци активно заоштравали. Ако је 2000-их рат био само у Ираку и Авганистану, онда су 1900-их планули Либија, Сирија и Јемен. Блиски исток се много промијенио – и одједном су Американци одлучили да се врате. Зашто? Бајден није крио разлоге. Наравно, због Руса:

„Толико је питања у игри да желим јасно да ставим до знања да можемо да наставимо да будемо лидери у региону и да не стварамо простор  који ће Кина или Русија попунити на штету интереса и Сједињених Држава и Израела или многих других земаља“.

Односно, Руси и Кинези угрожавају безбједност Блиског истока – а Американци су, схвативши грешку након одласка, одлучили да се врате да спасу народе. Шта може бити циничније од такве логике?

Русија и Кина су заиста озбиљно учврстиле своје позиције на Блиском истоку – Москва у посљедњој деценији, а Пекинг у цјелини од почетка вијека. Они су то урадили не да би истјерали Американце, већ зато што они, као велике силе, овдје имају своје интересе.

Утицај Русије је ојачан не само војном помоћи Дамаску, већ и обнављањем односа са бившим савезницима из совјетског доба (као што је Египат), као и јачањем веза са бившим противницима (као што је Саудијска Арабија). Кина је постала не само највећи купац блискоисточне нафте и трговински партнер, већ и досљедно промовише инфраструктурне пројекте нове трговинске руте.

Међутим, за разлику од Сједињених Држава, Русија и Кина не уче земље Блиског истока како да живе, не подржавају Израел на позицији регионалног војног хегемона, немају војне базе у региону, не упадају у земље Блиског истока и не заузимају их. И не користе Иран као страшило за Арапе, не покушавају да се играју противријечности и, уопште, „пецају у немирним водама“. Односно, Русија и Кина сигурно не угрожавају безбједност земаља региона, за разлику од САД, које су само једним нападом на Ирак нанијеле катастрофалну штету територијама са дугорочним посљедицама.

А сада се враћају да зауставе Русију и Кину? Не, они само причају о томе – у стварности, САД немају такву могућност. Није субјективно, пошто су државе ослабиле, осим тога и саме сматрају пацифички правац приоритетом. Ниједан циљ – Блиски исток се промијенио, чак ни бивши најближи савезници не желе повратак прошлости, а Русија и Кина неће одустати од својих позиција. Бајден говори о већ пропуштеним приликама, о времену које је већ прошло – државе немају гдје да се врате, јер стари Блиски исток више не постоји.

Не, наравно, Сједињене Државе и даље имају огроман утицај тамо, а локални играчи (прије свега Тел Авив) ће покушати да то активно искористе у своју корист, представљајући их као Американце. Али немогуће је вратити сат уназад: арапски свијет је већ видио надолазећу нову реалност, нови мултиполарни свјетски поредак у настајању. И жели да самостално учествује у њеној изградњи, не поигравајући се са онима који „размишљају у прошлости“, односно покушавају да се врате у неповратно прошла времена. Поготово ако су ова времена прошла углавном кривицом најносталгичара – ипак, грешка није било повлачење САД са Блиског истока, већ инвазија на Ирак. Али Бајден то никада неће моћи да призна.

Петар Акопов

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: