Ајде врнули се кад ја за вас дошао!

Пише: др Момчило Д. Пејовић

И небо се (об)радовало, „пуштајући“ на земљу кишу из облака да пљушти из све снаге „исказујући народну жељу и вољу“, пошто је дошло до смјене тродеценијског јарма од власти Д(Р)ПС-оваца и њиховог несмјењивог страначког лидера и уједно „предсједника свих грађана“!

Сада је макар мало лакнуло и „донекле освјежило“! А надамо се и треба да вјерујемо да ће нова власт послије формирања Владе и преузимањем власти својом „политичком промајом“, која ће на вријеме услиједити усвајањем два важна законска акта: „Закон о лустрацији“ и „Закон о поријеклу имовине“, учинити да устајали „ваздух“, који је био захватио цијелу Црну Гору, разагна и сведе на минимални или „дозвољени“ проценат „загађености“!

Били су грађани тешко „обољели“ од тродеценијске загађености у готово свим сферама друштвено-политичког, економског и културног живота и институцијама система, а на чијем се челу налазила једна самосвојна, осиона, бахата индивидуа изражена у аполутистичком лику и дјелу „предсједника свих грађана“! А знамо да је дошла са улице сплетом разноразних политичких околности и догађаја! „Изгласана“ почетком посљедње деценије 20. вијека о(п)ста(ја)ла је захваљујући својим политичким метаморфозама угађајући свима и свакоме код међународних фактора, ко јој је год био од користи било материјалне и(ли) политичке.

Није се више могло слободно ни дисати, па је једном ваљда „морало“ доћи и до макар тренутног „освјежења“, пошто се „бара“ толико почела ширити и заударати да ни њени страначки припадници у њој самој, који су је стварали 30 година, нијесу могли да ваља „дисати“! И њима самима лик тога режима био је све више сметња као и воњ његове политичке „баре“ који се није могао више подносити, јер им је био стављен испод носа! А како ли је тек било огромном дијелу грађана, који су три деценије трпјели један несмјењиви дикаторски режим, који тешко и да га је стока могла (ис)трпјети?

Видјело се од самога почетка конституисања парлманета и избора предсједника да ће бити много „свјежије“, за разлику од „амбијента“ изграђеног за вријемео Д(Р)ПС-оваца који су сада у опозиционим клупама. Најава „освјежења“ посебно се огледала у говорима посланика из трочланог савеза побједничке коалиције који су, својим кратким али сликовитим и искреним говорима, између осталог, рекли: Марко Милачић „(…) поражена је ваша идеологија (…). Гдје је ваш шеф данас (…) побјегао је (…)? Ко такне у Бога завршиће као Мило Ђукановић (…), ко такне у Василију Острошког завршиће као ви, (…)! Што се мене лично тиче ви још нијесте опозиција, бићете опозиција када прођете у складу са законом процес лустрације (…), јер за многе од вас и данас овдје није мјесто у посланичким клупама, него на оптуженичким клупама (…)“?; Милан Кнежевић је озваничио ДФ-ову подршку Алекси Бечићу за функцију предсједника Скупштине ЦГ, и проф. др Здравку Кривокапићу, као мандатару за састав нове Владе; др Дритан Абазовић је одлучно, јасно и недвосмислено одговорио на подмукло и злурадо питање оних из опозиције који су му замјерили и прибацили „зашто је ишао у Манастир Острог (…)“, а он им одговорио: „Било је пуно ријечи око овог састанка који се десио под Острог, а ја ћу рећи (…) да сам присуствовао са великим задовољством! И да и Острог и Хусеин-пашину џамију и Катедралу Светог Трипуна и било које мјесто сматрам својим, без обзира да ли сам припадник те вјере или нисам. Ја сам био да разговарам са људима (…)“, онако мудро, попут Суле Радова; затим, када је новоизабрани предсједник црногорскога парламента, господин мр Алекса Бечић, одржао свечано – почасно слово захваливши се свим парламентарцима 27-ог сазива Скупштине Црне Горе: „Они који ме нијесу гласали да знају да ћу се за њих још више борити, (…). Хоћу да опозиција има бољи статус него што смо га ми имали (…)“ и поентирао са ријечима: „Сви смо пролазни, али Црна Гора је једина вјечна и непролазна. Живјела Црна Гора“!

Посланици најбројније опозиције са неким својим сателитима, а мислили су да су „непролазни“, остали су укипљени, као заливени, занијемљени и обезглављени, не вјерујући своме „чеду“ – поразу, а вјеровали су у сигурну још једну побједу! Чуду од „чеда“ – поразу ни у сну га нијесу „предвиђали“, а јесу се припремали убијеђени да ће по ко зна који пут опет (по)биједити и славити, па наставити по старом и опробаном методу изборних крађа и пљачкашке политике.

Осјећала се немоћ, малодушност, обамрлост и тешка покуњеност код посланика и чланова некад „најјаче“ странке, а на њиховим се лицима манифестовала модрозелена боја. Није то био само стресно тешки и самртнички мук, унутарњи болни хук и политички пораз Д(Р)ПС-оваца, СДП-а и СД-а већ много више од тога! Поражена је и погажена сва њихова осиона, бахата, незајажљива пљачкашка политика и њихова безбожничка идеологија на челу са политичким лидером и уједно „предсједником свих грађана“!

Овога пута њихов несмјењиви политички лидер није имао смјелости нити храбрости да дође у парламент и испољи, као много пута до тада, ону своју осионост и бахатост, са којом је спроводио привредну транзицију односно приватизацију у своју личну корист и све друге одлуке његове личне па да још једном понови ријечи: „не залијећите се, више нас је са ове стране“ или „мораћете се навикнути…“ на „новог човјека монтенегрина (…) са новом православном атеистичком црногорском црквом зацртаној и „инаугурисаној“ на њиховом Осмом партијском конгресу од самога несмјењивог политичког лидера!

И боље што није дошао, јер му тамо није мјесто већ како рече „(…) у шуму ако треба“ односно прво онамо гдје ће морати одговарати за бројне афере, подјеле и „пожаре“ којима је сам кумовао и које је вјешто спроводио преко својих политичких ислужених пожмирепа, најближих особа, прве фамилије, пријатеља, кумова и тако даље.

Само су Бошњачка странка и албанска коалиција на челу са Ник Ђељошајем имале храбрости да у парламенту новога 27-ог сазива јасно кажу да ће гласати за предлог у избор новог предсједника парламента мр Алексу Бечића!

Биле су потребне три деценије да по први пут и на миран начин дође до смјене једнога диктаторског режима на чијем је челу, надамо се не даље од неколико мјесеци, „предсједник свих грађана“! Многе генерације изгубиле су радна мјеста и своју стечену имовину, а они рођени на почетку доласка на власт генерације „млади, лијепи и (још) паметни“ већином су се нашли на Заводу за запошљавање или су морали ићи у инострантво да раде, идући трбухом за крухом!

Гласачи су на миран и достојанствен начин само оловком, заокруживањем сада већ побједничког савеза трочлане коалиције, послали у опозицију „најбројнију и најјачу странку“ са њиховим несмјењивим политичким лидером и „предсједником свих грађана“! Кад је неко толико омрзнут од стране народа, којему се било смрачило и смучио живот од таквих као што је „и најјача“ политичка странка Д(Р)ПС-оваца са њеним политичким лидером, у народу има за то једна провјерена истинска изрека која каже: „Ајде врнуо/ли се кад ја за тебе/њих дошао/пошао“!

А нека их, нека су здраво, не вртали се никад из опозиције или макар за онолико времена колико су глодали народ и грађане једне некад поносне, часне, јуначке и надалеко познате државе Црне Горе! Здраво они тамо били и остали, а вратили се отуд кад ја за њих дошао да их „врћем“. Заслужили су ми да им то кажем са свег срца, иако сам им колико сам могао и знао стално „писао“ и (не)моћан са својим усамљеним „гласом у води“ подсјећао на улицу са које су дошли, ускочили у фотеље и зајахали их узимајући од народа све што није било за небо закачено – објешено!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: