• Насловна
• Политика
• Топ 0

Афера „Телеком“ – како су Ђукановићи и њемачки партнери опљачкали државу, а тужилаштво ћутало

1 min read

1 месец ‎ ИН4С

Афера „Телеком“, која већ скоро двије деценије оптерећује црногорску јавност, најпластичније показује како су интереси породице Ђукановић и њихових сарадника годинама били изнад закона. У питању је један од највећих примјера сумњиве приватизације у региону — продаја државног пакета акција „Телекома Црне Горе“ мађарском „Мађар Телекому“ 2005. године, под окриљем тадашње власти и под плаштом „европских инвестиција“.

Све указује да је приватизација изведена као правни посао који је државне ресурсе користио као залог за личну добит. Америчка Комисија за хартије од вриједности (SEC) и Министарство правде САД (DOJ) су 2011–2012. године утврдили да је купац — Deutsche Telekom преко своје подружнице Magyar Telekom — куповину Телекома Црне Горе обезбиједио коруптивним путем.

У званичним актима SEC-а (Consent Judgment и Complaint, SDNY, December 2011) стоји:

“Magyar Telekom and its subsidiaries in Montenegro made payments of €7.35 million under four bogus consulting contracts … to facilitate the TCG acquisition on terms favorable to Magyar Telekom.”
(Мађар Телеком и његове подружнице у Црној Гори извршиле су плаћања у износу од 7,35 милиона евра преко четири фиктивна консултантска уговора… како би омогућили куповину Телекома Црне Горе под условима повољним за Мађар Телеком.)

SEC је јасно навео и да су:

“at least two Montenegrin government officials involved in the acquisition received payments… A family member of a top Montenegrin government official also received payments.”
(најмање два црногорска државна званичника укључена у куповину примила су новац… Члан породице високог црногорског званичника такође је добио уплате.)

Те формулације не остављају много простора за сумњу – све линије воде ка тадашњем премијеру Милу Ђукановићу и његовој сестри Ани, адвокатици која је у то вријеме била кључни правни посредник у бројним пословима државе.
Умјесто да заштити државни интерес, Специјално државно тужилаштво годинама глуми правну немоћ. Предмет је отворен тек након међународних притисака, а потом у тишини — одбачен. Разлог? „Застарелост“ и „недостатак доказа“. Али правно гледано, ништа није застарјело.

Зашто државни тужилац не поднесе тужбу за утврђење ништавости приватизације Телекома Црне Горе?
Институт ништавости важи и данас, као и 2005. године, јер — како прописује члан 108 Закона о облигационим односима — право на истицање ништавости не застарјева.

У складу с члановима 101–108 ЗОО:
• Члан 101: Уговор супротан принудним прописима или моралу друштва је ништав.
• Члан 102: Стране морају вратити све што су примиле.
• Члан 106: Крива страна одговара за штету.
• Члан 107 став 2: Право да захтијева утврђење ништавости има и државни тужилац.
• Члан 108: Право на истицање ништавости не гаси се.

Дакле, из коруптивног, односно лоповског посла не може настати право. Закон је старији од уговора — и он се пита.

Американци су казнили Deutsche Telekom са преко 95 милиона долара, од чега је 7,35 милиона било коруптивних уплата црногорским званичницима. Дакле, држава САД је признала да је корупција постојала, али држава Црна Гора – као оштећена страна – није урадила ништа.

Зашто? Зато што би свака тужба за утврђење ништавости директно погодила породицу Ђукановић и њихову мрежу у институцијама.

Држава Њемачка има 31% удела у Deutsche Telekom-у са „правом вета“, што је чини суштинским власником Телекома Црне Горе. Дакле, њемачка држава је узела црногорску телекомуникациону инфраструктуру — фиксну мрежу, каблове, оптичке системе — за симболичну цијену, захваљујући подмићивању. А наши службеници, као „евнуси без части“, ћуте и данас.

Државни тужилац има право и дужност да поднесе тужбу за утврђење ништавости пред Вишим судом у Подгорици. Уколико он то не учини — нека то уради Заштитник имовинско-правних интереса државе. Јавни интерес је изнад политичке удобности.

Ако би суд утврдио ништавост уговора, држава би имала право на повраћај удела или новчану компензацију, док би Deutsche Telekom био искључен из реституције јер је признао кривицу (чл. 104 ст. 2 ЗОО – „ако је знао или морао знати за узрок ништавости“).

Кривична одговорност можда јесте застарјела — али институционална морална обавеза није. Ништа не спречава државног тужиоца да солидарно тужи све актере — укључујући и Ану Ђукановић — и да коначно отвори питање фиктивних консултантских уговора и фиктивних адвокатских услуга.

Јер држава која не умије да поврати украдено, пристаје да буде покрадена поново.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: