Afera „Reket“ i hapšenje specijalne tužiteljke prijeti da uvuče Makedoniju u duboku političku krizu

Afera „Reket“ u kojoj je juče uhapšena makedonska specijalna tužiteljka Katica Janeva, potresla je javnost u toj zemlji, a zbog svog oblika zadala fatalni udar makedonskom pravosudnom sistemu.

Ova afera je po svom sadržaju otkrila i reference sa dubokom političkom pozadinom. Zbog toga sve glasniji su apeli za brzo rešavanje slučaja, zato što ovo prijeti da uvuče Makedoniju u duboku i dugotrajnu političku krizu sa nesagledljivim posledicama za perspektivu države i njenih građana. Vlast gleda izlaz iz krize u neselektivnoj istrazi, dok opozicija smatra da vladajuća koalicija nema kredibilitet da vodi državu i da su potrebni predvremeni izbori. Srpski predsjednik Aleksandar Vučić je nedavno upozorio da će biti još iznenađenja u slučaju i da vjeruje da makedonski premijer Zoran Zaev sada razume ono što mu je govorio o određenim ljudima.

Janeva je privedena juče u njenom domu u skopskom naselju Kozle, odakle je sa policiskom pratnjom bila odvedena u prostorije Specijalnog javnog tužilaštva, gde je bio izvršen pretres pri čemu je bio oduzet njen kompjuter. Uporedo je izvršen pretres i u njenom domu. Janevoj je određen 30–dnevni pritvor i ona je sada u istražnom zatvoru „Skoplje“. Šefica Specijalnog javnog tužilaštva je prethodno izjavila da se ne oseća krivom i da je samo svedok u postupku. Ona se sumnjiči da je zloupotrebila službeni položaj i ovlašćenja, utičući da bi biznismen Orce Kamčev stekao bolji položaj u sudskom predmetu „Imperija“. U pritvoru zbog istog slučaja, već su osumnjičeni Bojan Jovanovski poznat kako Boki 13 i Zoran Milevski.

Italijanski list „La Verita“ je objavio video i audiozapise u vezi sa slučajem „Reket“, a čini se da je u Makedoniji uvedena praktika da se preko snimaka od prisluškivanja vodi borba za vlast, što se pokazuje i sada, sa aktuelnim objavama t.z. „bombi“ povezanim sa sudskom istragom „Reket“. Nameće se zaključak ja uspostavljena praktika, koja se čak računa uobičajenom i legitimnom, da se dolazi na vlast ili da se ostvaruju određeni interesi preko upotrebe nelegalnih snimki za koje se pokazalo da u istrazi i sa političkom voljom, mogu da se pretvore i u dokazan materijal. Stalne optužbe između vlasti i opozicije da neko koči evroatlantske integracije zemlje idu u tom pravcu.

Simptomatično je što objava ovih materijala potiče od italijanskog lista, navodno bliskog sa desnicom, neposredno otkada je makedonska vlada najavila da će početi otvorenu borbu sa medijima u državi koje šire lažne vesti. Malo je verovatno da je italijanski novinar Laris Gajser samoinicijativno odlučio da objavi kompromitirajuće audio i video materijale, a da ga neko prethodno nije „prijateljski potapšao po ramenu“. Sa druge strane, Gajser je u svojoj kolumni postavio i pitanje zašto EU ćuti o slučaju.

Poznato je da je Specijalno javno tužilaštvo (SJO) proizašlo iz Pržinskog sporazuma iz 2015-te godine, o kom su se tadašnji politički faktori složili da bude oformljeno sa ograničenim vremetrajanjem, ali pod velikim međunarodnim pritiskom.

Sadašnja opozicija, koja je tada bila na vlasti, ubrzo je počela da pokazuje skepticizam i nepoverenje u kapacitete i posao SJO-a nasuprot političkih protivnika koji su ovu instituciju promovirali u besprekorni simbol u borbi za pravdu. Da bi SJO bio oformljen bili su napravljeni brojni zakonski i pravni presedani, koji su ostavili prostor za još kontroverznih presuda i reakcija u javnosti. Poslednji slučaj definitivno kompromituje Tužilaštvo.

Izvor: Nova Makedonija