Аџић: Историјске чињенице су неприкосновене
1 min readПише: Новак Аџић, историчар
(Реаговање на текст проф. др Часлава Копривице објављен на порталу ИН4С 3.12. 2018. под насловом „Ко тврди да није Србин, није ни Црногорац“)
Проф. др Часлав Копривица је, у наведеном тексту, којег је публиковао портал ИН4С, изнио бројне историјске неистине, те, овим научним прилогом, реагујем у циљу њиховог утемељеног оповргавања, када се то тиче трагичне судбине Црне Горе крајем 1918. и годинама након тога.
Послије нелегалне и нелегитимне Подгоричке скупштине, окупације и насилне анексије Црне Горе спроведене од стране званичне Србије и њених трупа (1918), услиједио је масовни оружани отпор црногорског народа, односно, Божићни устанак, подигнут 6. јануара 1919. (по јулијанском календару).
Након првобитног сламања устанка јануара 1919, поново је букнуо исте године устанички оружани отпор Црногораца „За право, част и слободу Црне Горе“, који је непрестано трајао до 1929. године. У том периоду, Црна Гора је била претворена у згариште и гробља. Страдали су многобројни Црногорци и њихове фамилије усљед војно-полицијске и друге репресије режима КСХС под круном династије Карађорђевић, краља Петра Карађорђевића (1918-1921) и краља Александра Карађорђевића (1921-1934).
Црна Гора је од краја 1918. и почетка 1919. године постала жртва експанзионизма, милитаризма и великосрпског терора и инквизиције. Тада је, са трагичним посљедицама, на бесправан и нелегитиман начин, била уништена државна самосталност Црне Горе, њен међународни субјективитет и интегритет, национална слобода, идентитет и достојанство. Црногорски народ је устао на оружје на Божић 1919. (по јулијанском календару) са циљем да поништи одлуке тзв. Подгоричке скупштине (од 26. новембра 1918) и да Црну Гору ослободи од војне окупације Србије.
У овом научном прилогу бавићу се презентацијом неких чињеница из етапе црногорског устаничког отпора ликвидацији Црне Горе, у раздобљу од 1919. до 1921, и током исте, када је било на сцени најмасовнији и најјачи отпор црногорског народа исказан у циљу васпоставе Црне Горе, које, саме по себи демантују, без интерпретације, идеологијски и политичко-пропагандно детерминисане, а повијесни неосноване тврдње проф. др Часлава Копривице. По историографском принципу „чињенице су свете, увјерења су слободна“ и методолошком начелу историјске науке да историографско казивање мора сљедовати историјске изворе и заснивати се на њима.
За тему која је предмет наше пажње, а у циљу демантована произвољних и нетачних оцјена др Часлава Корпивице, („Србина, пореклом из Црне Горе“) релевантно је овом пригодом навести писмо црногорских устаничких вођа команданту црногорских трупа у иностранству генералу Андрији Раичевићу, којег је објавио емигрантски лист „Глас Црногорца”, који је тада излазио као службено гласило Краљевине Црне Горе у прогонству, у Неју на Сени код Париза. Поготово због чињенице, да је аутор и потписник овог писма био и мајор црногорске војске Перо Тујов Вуковић, рођак, по, власитом признању др Часлава Копривице, ујчевине његовог оца. То писмо преносим у цјелини. Оно гласи овако:
„Господине Команданте! Увјерени у моћ утицаја на Конференцији Мира гдје се рјешава судбина цијелог свијета и свијех народа, част ми је доставити вам сљедеће, у нади, да ћете ви даље учинити сходне кораке да се ово сазна на мјестима гдје треба да се чује.
Са колико год мудрости и хитрине пера човјек располагао, ипак му је немогуће описати сва звјерства и нечовјештва која се, од стране званичне Србије и њене солдатеске, врше над црногорским народом. Ум се збуни, човјек занијеми при посматрању и сумирању тих звјерстава. Што су муке и страдања Христова, при овим, које црногорски народ данас преживљује, ево већ пуних десет мјесеца!
Откинут већ мјесецима од цијелог свијета, стегнут гвозденим ланцима, пишти црногорски народ, вапије за отаџбином, слободом и правдом, кућом и огњиштем, немајући ни парчета хљеба да утиша своје измучено тијело, ни обичног платна да покрије своје голе и дугим ратом искрвављене руке. Вапије и плаче, пишти и јауче – али још ниоткуд никаква лијека!
Зар је јуначки и племенити народ црногорски толико згријешио Богу и човјечанству да се цио просвијећени свијет оглушује о његов вапај! Зар народ који је све своје, па и самог себе, жртвовао за слободу потлачених и за напредак човјечанства, а уз раме моћних Савезника, зар тај народ нема право на слободу и живот! Има, и по сто пута има, јер икако мален, он је дао највише, дао је све, само своју част не. Зато, апостоли човјечанства, и браниоци цијелог свијета који данас рјешавате судбину народа, не дајте да изгуби слободу, отаџбину и самосталност, и да постане робом, народ црногорски, народ који је у слободи рођен, у слободи одгајан и у слободи умирао више од пет стољећа и, најпослије, који је за слободу другога жртвовао и сам себе.
Ништа су муке, ништа су патње које трпјесмо за вријеме црно-жуте аустријске окупације, при мукама које трпимо од органа званичне Србије и њене војске. Паљење кућа, убијање, затварање и интернирање напаћеног народа црногорског, узима све већег маха, тако да ћемо за кратко вријеме имати само пустош и згаришта, али живља не. – Један примјер звјерства званичне Србије јесте усмрћење правника Антонија Бојовића, који је 15 августа био рањен у борби на Мартиниће-Бјелопавлићи и жив пао у руке непријатељу, који га је на вјеру и смјеста најзвјерскије дотукао и измрцварио. Истом приликом су погинули матурант Милета Андријевић, Блажо Бојовић, Машнић, а Томаш Марковић и К. Симовић, који су у борби заробљени, на најсрамнији начин су стријељани.
Борба на Мартиниће била је страшна и очајна: трајала је пуни дан. Усташи су изгорјели кућу сердара Јагоша Радовића, гдје је и сам сердар погинуо и кућу Милоша Радовића. Главно поприште љутих и готово свакодневних окршаја, између усташа са једне стране и Србијанаца са друге стране, јесте линија Подгорица-Даниловград-Никшић.
Цијела Жупа Никшићка није друго до пусто згариште и рушевине. Читава села су уништена, куће порушене и попаљене, а народ, што је умакао њиховом дивљачком налету, избјегао је у горе. Србијанска регуларна војска са топовима и митраљезима, на челу им је пуковник Илић, потпуно је разорила село Мораково (Жупа), тако да ни куће војничних удовица нијесу поштеђене, само зато што су биле у сродству са кап. Васком Маројевићем, чија је кућа такођер спаљена а стари му родитељи, од по 90 година, интернирани. Кућа и цијело имање командира Стевана Радовића из Мартинића и браће му, који већ 10 мјесеца труну у затвору, конфисковано је, а од породице им, што није побјегло у гору, интернирано је. –
Сличних примјера има на хиљаде, те ако се избјеглим породицама што прије не притекне у помоћ, све ће испропадати, јер се налазе под ведрим небом.
Немогуће је више трпјети насиље и нечовјештво окупационих одреда, те се свугдје осјећа велико комешање и све пријети општим устанком. Судећи према грозничавом припремању и силном врењу, предстоји крвопролиће коме неће у историји бити равног, а у којој ће борби узети учешћа и старо и младо, и мушко и женско, јер је већ сваком дозлогрдило ово стање које нам створише оних 170 србијанских плаћеника под командом србијанске војске, који се назваше “Велика Народна Скупштина”.
Ускоци, Пољани, Колашин, Морача и Васојевићи ових дана су манифестовали своје велико незадовољство и изјавили да не признају нити су икад признали одлуку фамозне Скупштине подгоричке, и тражили су васпоставу Црне Горе.
Уточиште свих који су остали без кућа и огњишта, свих гоњених и опљачканих, највјернији чувар традиција и аманета прађедовских, наш прави азијум јесу Ровца. Благодарни усташи црногорски очуваће вјечну успомену на Ровца као најдражу драгоцјеност. Нема дана а да званична Србија не измисли по који нов паклени план, како да што звјерскије и срамотње уништи онога који се ропски не подвргава њиховим дивљачким прохтјевима. Зар може бити ишта нечовјечније но кад им људи служе у запрегама мјесто теглеће стоке!? Је ли игдје било да се женске до посљедње сукње опљачкају, затварају, интернирају и до просјачког штапа дотјерују, а све зато што неће да се закуну на вјерност Петру Карађорђевићу!
Савезници су се огријешили и гријеше према Црној Гори и њеном мученичком народу. Кад сунце слободе огрија и оне које је толико вјекова обвијала помрчина, – нас, од вазда слободне, притиште баш сада тама, саломи нас биједа, окови нам прекидоше удове, а све зато што тражимо отаџбину, слободу и правду, коју смо за пет сто година имали. Зар су Вилзонова начела само за Црну Гору и њен народ мртво слово на хартији? Зар никога наше сузе не вријеђају? Зар нема никога да нас помогне? Имамо, имамо! И само крените, а скоро цио црногорски народ вас очекује раширених руку и са сузама на очима.
Драги пријатељи наши, учините све да што прије прекинете ове муке и патње, пошљите помоћ и то хитну, и донесите нам гранчицу слободе, мира и љубави, да једном наше мученичко тијело почине у слободној отаџбини и на слободном огњишту.
Увјерени да ћете наше жеље представити како треба, поздрављамо вас и благодаримо унапријед на вашем труду и заузимању.
У усташком логору
Ровца, 1. септембра по ст. 1919.
Командир Перо ВУКОВИЋ, Командир Ибро Ј. БУЛАТОВИЋ, Командир Вујо БУЛАТОВИЋ, Командир Мијајло БУЛАТОВИЋ, народни посланик Милисав НИКОЛИЋ, капетан Васко МАРОЈЕВИЋ, техничар Новица Ж. РАДОВИЋ, капетан Драгиша БОЈОВИЋ, капетан Перо МИНИЋ, секретар Живко НИКЧЕВИЋ, потпоручник Јован БУЛАТОВИЋ, потпоручник Божо БУЛАТОВИЋ, Командир Иван БУЛАТОВИЋ, испред својих саплеменика” (1).
Командир (мајор) црногорске војске, црногорски зеленаш, устаник и комита (герилац) Перо Тујов Вуковић из Пипера био је би гранитно опредијељен и војевао је за слободну и независну државу Црну Гору.
Наиме, вође црногорског народног устанка су 20. септембра 1919. године, са својега зборног мјеста, са планине Војник, обзнаниле Проглас, у којему су, уз остало, истакли и ово:
„На мјесто оних старијех тирјана јавио се из Београда нов, још гори тирјанин и душманин наше слободе и напретка, оличен у династији Карађорђевића и и његовим купљеним слугама, а заогрнут одеждом лажног демократизма. Безбројни су злочини, страховито је насиље које је починио овај нови демон југословенства. Нема данас светиње, која нам није погажена. Убиства, најгрознија разбојништва, уништење имовине, паљевине наших кућа, покољ немоћних стараца и нејачи, насиље на незаштићене женскиње, интернирање, узимање таоца, мучење и дављење по полицијским подрумима и страшно морење глађу до смрти, ето, то је слобода, којом нас је Београд усрећио!… Никад Црногорци неће допуштити да им слобода њихова буде украдена! Црна Гора мора бити васпостављена у потпуној њеној слободи и државној независности. То ће бити макар колико данашња борба била дуга и крвава (2)“, каже се у томе прогласу, којега су потписали: Милисав Николић, бивши потпредсједник Црногорске народне скупштине, мајор Крсто Поповић, мајор Иван Булатовић, мајор Саво Челебић, Живко Никчевић, секретар И класе Министарства, Мајор Марко Вучераковић, мајор Перо Вуковић, пјешадијски капетан Нико Кашћелан и пјешадијски капетан Мило Лековић.
Црногорски командир Петар Лекић из Сеоца (Црмница) у извјештају Црногорској Влади, послатог из Медове 20. јануара 1920. године говори, поред осталог да му је мајор Војин Лазовић јавио да је 15. јануара 1920. године у Кастрате стигао командир Перо Вуковић са 12 другова. У томе извјештају, уз остало, командир Петар Лекић тврди да је у споразуму с мајором Рајнићем одлучено да се у Медову позову „командири Војин Лазовић, Перо Вуковић и Марко Вучераковић, као и Саво Распоповић, ради сагласности и ради уређења даљег организовања“. Они су се окупили на позив командира Петра Лекића и мајора Рајнића и организовали састанак, на којему су утаначили план даље акције у циљу организовања и подизања устаника „противу Србијанаца и наших изрода“ и написали извјештај о стању у Црној Гори, што наводи командир Петар Лекић у своме рапорту министру Милу Вујовићу из Сан Ђовани Ди Медуа од 27. јануара 1920. године.
У том мислу, неколицина истакнутих црногорских устаника, герилаца, комита, патриота и јунака су, у име свих устаничких вођа и устаника у Црној Гори, из Сан Ђовани ди Медуа, 26. јануара 1920. године, у једном писму упућеном црногорском министру финансија господину Милу М. Вујовићу, који се тада налазио у Риму, а у којему су садржани и захтјеви црногорских устаника Краљевском Министарском Савјету у прогонству, у Неју, код Париза, у Француској, нагласили и то да су „Убијеђени у успјех наше праведне ствари, горостасно цијенећи: да је част, слобода и независност наше домовине изнад свега. Од те идеје само смрт може нас раздвојити и ништа друго; за ту идеју боримо се непрестано“ – писали су командир Петар Лекић, командир Војин Лазовић, командир Перо Вуковић, пјешадијски капетан Мило Лековић, капетан Божо Бећир и поручник Саво Распоповић.
Неће бити, уважени г. Чаславе Копривица, онако како тврдите, негирајући, бласфемично, неосновано и нападно Црну Гору и црногорску нацију. Ова архивска документа, која сам презентирао, показују да попут куле од карата пада Ваша антицрногорска и ненаучна прича.
На крају, подсјећавам Вас, др Чаславе Копривица, и на чињеницу да су од стране српске војске, т.ј. армије КСХС, жандармерије и гонећих бјелашких одреда, 16. октобра 1923. убијени црногорски зеленаши и борци За право, част и слободу Црне Горе, учитељ Милисав Лукин Никчевић и Симо Трипков Копривица, и то у планини Сомини, на прелазу Утес према Голији.
Подсјећам Вас, др Чаславе Копривица, и на чињеницу да је, прије тога, 1921 . године убијен црногорски патриота и зеленаш Јевто Драгов Копривица од стране бјелашких контракомитских одјељења, који су били плаћени и организовани од стране режима у Београду и његових експонената на простору Црне Горе, као и на чињеницу да су окупаторске власти у Црној Гори 1919. године, ухапсиле и затвориле у подгоричкој тамници „Јусовача“ црногорског зеленаша, учесника Божићног устанка, Луку Копривицу из Бањана.
Знам, да Вам историјска истина ништа не значи, али исто тако знам да нећемо допустити да Ваша неоснована историјска и политичка прича против Црне Горе и Црногораца, прође без демократске и демократске реакције и отпора. То сам ја сада урадио, морално, савјесно и у складу са историјским изворима.
Напомене:
1. Видјети: “Глас Црногорца”, Неј код Париза, год изласка 47, бр. 78, од 10. октобра 1919 (по старом календару), односно, од 23. октобра 1919. године (по новом календару) стр. 3.
2. Цитирано према: Др Шербо Растодер, „Скривана страна историје”, Документи, Том други, Бар, 1997, Док. бр. 564, стр. 701, 702, 703 и Др Шербо Растодер, „Политичке странке у Црној Гори 1918-1929”, Бар, 2000, стр. 19.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Pravo zboriš, ni preśednik Milo Đukanović ne bi bolje…
Наука је то бато.
Извори: новине и фамозни Шербо!
Морао бих прво себе да ишамарам да бих ово читао, али не би успјело.
„Учењак“ Аџић непознатих академских инсигнија и чињенице?!
Ево згодне прилике да читамо „научни прилог“ Н. Аџића!
Одавно га није било.
Смјехотресни „прав истор мр др пр“ Аџић и његове „чињенице“.
Ne razumem kakve veze ovo ima sa Srbima, ako cemo da se zezamo kao ovaj nadriistoricar. Evo da tom neznavenom milogorcu objasnim: bilo je to ovako. Prvo je deda Nikola potpisao kapitulaciju pred Austrougarskom I zbrisao iz Crne Gore. Onda je dosao njegov unuk Aleksandar, rodjeni Cetinjanin, da oslobodi dedu iz austrougarskog ropstva. Potom su se posvadjali deda I unuk oko toga ko ce da bude vladajuca dinastija – Karadjordjevici ili Petrovici. E sada neka ovaj milogorsi istoricar bira. Ili su se svadjali deda Crnogorac I unuk Crnogorac I onda to neme veze sa Srbima. Ili su se svadjali deda Srbin I unuk Srbin, a to onda nema veze sa Crnogorcima.
Koliko se o laznoj i okupatorskoj istoriji i istini radi dovoljno je da obidjete stara seoska crnogorska groblja i vidjet cete spomenike junacima i borcima poginulim za pravo cast i slobodu Crne Gore do 1918 godine ni na jednom spomeniku necete naci vasa naslovna 4s kako u grblju tako i u mojim vasojevicima
Mrkela, u Grblju nije bilo nikakvih junaka i boraca 1918. godine i nema tih spomenika. Jedini borci i junaci u Grblju 1918. godine su bili oslobodioci sa Solunskog fronta.
Dr. Sofronije Zak Prelevic
Sa bolom u srcu, posmatram oko sebe sav ovaj haos, sve ove demonstracije, koje prijete nasoj slavnoj demokratiji, jer svima je poznato, da je upravo Francuska majka demokratije.
Ko je ovo izmislio,pojasni molim te,kako moze demokratija doci GILJOTINJOM
… Visoko poštovani Profesore Sofronije, iz grada svjetlosti i ljubavi, Vi ste baš prava ljisica!
Moj veliki pozdrav fratru Salvadoru Juričiću, čije me posljednje njegovo pismo dovodi u nedoumicu! On mi, naime, u njemu saopštava da je čvrsto odlučio da pređe u pravoslavlje, i to ono svetosavsko, isključivo!
ZbunIli ste me, vrlo sam nespokojan glede Salvatorea!
Lažete Vi, ili on!
Druge nema.
Moj duboku naklon i Vama i njemu, tj Salvatoreu!
… U svakom slučaju, sažaljevam ukoliko budete skora izgubili vrla vam duhovnika.
Funjara.
Dobar vece, moji dragi zemljaci.
Zadovoljstvo mi je pozdraviti vas iz Pariza, glavnog grada Francuske, grada svetlosti i ljubavi, gdje vec 40 godina predajem na jednom od najprstiznijih univerziteta na svijetu.
Sa bolom u srcu, posmatram oko sebe sav ovaj haos, sve ove demonstracije, koje prijete nasoj slavnoj demokratiji, jer svima je poznato, da je upravo Francuska majka demokratije.
Takodje, zelim da pozdravim svog kolegu, profesora doktora Novaka Adzica, kojeg veoma rado citam i cijoj se hrabrosti upravo divim.
Postovani Gospodione Adzic, sa zadovoljstvom sam procitao Vas tekt u kojem ste iznijeli neke neoborive argumente.
Stoga Vas molim da uzmetze vremena i odgovorite osobi, koja se predstvalja pod pseudonimom
„Mladen III“.
Konkretno, postovani i veoma dragi Profesore Adzic, osoba pod pseudonimom „Mladen III“ je, napisala sledece:
„Budući da se N. Adžić poziva na pismo objavljeno u emigrantskom listu „Glas Crnogorca“, koji je izlazio kao službeno glasilo Kraljevine Crne Gore u progonstvu, u Neju na Seni kod Pariza, očekujemo da se u raspravi o srpskom porijeklu Crnogoraca pozove na isti izvor. „Glas Crnogorca“ je 1920. godine objavio proglas vlade u izbjeglištvu povodom ujedinjenja srpske crkve, a u njemu se navodi da je Crna Gora „srpska država“. Dakle, naučni, ali i ljudski pristup, nalaže da ne zanemaruje one podatke koji mu obaraju tezu. Krajnje je nekorektno pozvati se na jedan izvor da bi se dokazala sopstvena teza, a u drugom slučaju taj isti izvor odbaciti ili zanemariti. Prije ulaska u raspravu sa dotičnim, prvo se trebaju odrediti pravila od kojih ne bi trebalo da se odstupa. Npr. dotični će se u jednom slučaju pozvati na pisanje određenog vladara iz dinastije Petrović, a zatim pisanje tog istog vladara iz dinastije Petrović odbaci u drugom slučaju. Nauka takve stvari odbacuje, jer su u koliziji sa metodologijom naučno-istraživačkog rada. Stoga, dotični, tzv. istoričar, treba prvo da odgovori da li je pozivanje na „Glas Crnogorca“ dozvoljeno i drugoj strani povodom istog ili nekog drugog pitanja.“
Pitanje je postavljeno na veoma uljudan i akademski nacin i zasluzuje odgovor, stim vise, jer bi neodgovaranje na jedno ovakvo pitanje, moglo da dovede do kompromitacije svega onog, divno izlozenog u Vasem tekstu.
Vi, dragi moj Profesore, sigurno mozete argumentovano da odgovorite na ova pitanja i ja jedva cekam da vidim Vasu argumentaciju.
Bicu slobodan da Vam preporucim jednu divnu knjigu od njemackog istoricara, profesora istorije na berlinskom univerzitetu i mog veoma bliskog prijatelja „Carla von Hochreitera“.
Knjiga se zove „Die Geheimnissen von schwarzen Bergen“, u prevodu „tajne crnoh brda“ i upravo obradjuje srpsko crnogorske odnose posle prvog svetskog rata.
Knjiga je prevedena na engleski i moja malenkopst je trenutno prevodi na crnogorski jezik.
Takodje je knjiga prevedena na intalijanski jezik a prevod je napravio “ fratar Salvatore Juricic“, koji mi je od 2008 godine, od kada sam prisao rimokatolickoj Crkvi, postao duhovnik.
Izinite na opsirnom pisanju, sredacan pozdrav svima a najvise stovanom Gospodinu Adzicu.
Pozdrav iz Pariza, grada svetlosti i ljubavi.
Adeee!
Istina nikad nije opširna. Poluistina je obično opširna , a ona je najopasnija, najpokvarenija, zlonamjerna. Srećan vam put.
Kamo mi komentatrrrr
Vazda me kidate na adzica
Ijite ijite
Prijatno vam bilo
Gospodin Jovan Markuš da odgovori lažima ovog kvazi istoričara. No, ko mu dade na ovom portalu da iznosi ove neviđene laži. Vidite, čiju literaturu koristi. Koristi literaturu Šerba Rastodera.
Ко овога историчара у покушају узима за озбиљно..
bitno je da se ovaj „crnogorac“ (ustasa/poturcenjak) zdruzio sa vjecnim saveznicima- ustasama, turcima, siptarima, dzihadistima i „prijatelja sa zapada“. bravo „istoricare“ „crnogorski“! bitno je da si ti pismena bu.ala koja ignorise hiljade primjera dje crnogorci sebe zovu Srbima, i pricaju o jedinstvu cijelog srpstva od srpskog mora do dunava. to nisi umio procitati, i tu je sporan znacaj rijeci „srbin“ „srpstvo“ itd. kre..nu!
Najprije da odgovorim insanu koje se predstavlja kao“Zivi svedok njihove prevare“. Konvertit si ti jer ti je otac i bjed bio ponosni crnogoraci a ti si konvertirao u srbima, sto ti ne zamjeram, ali pusti nas da se i prije i sad osjecamo kao crnogorci. PUSTIO BIH JA TEBE ALI NECES TI MENE.
Sto se tice Vas profesore, culi ste od ovog istoricara istinu. I nije CG kapitulirala, koju je jedino mogao potisati kralj ili uz ovlascenje vlada a nikako dva ministra bez ovlascenja. Ali Vama odgovara i srpskoj propagandi da manipulisete kako bi ponizili Crnogorce. I nije kralj pobjegao nego privremeno napustio zelju, da bi se vrati al mu niste dali, isto kao sto je vas kralj junacki odsupio za Abaniju. Razlike nema. Je li trebao da ostane da ga hapse. I to je manipulacija kako bi se omrznuo i izvrgao ruglu jer je Crnogirski kralj.
NIKAD VISE 1918 TA
Ja cestitam portalu na tome sto je objavio adza
A znamo pusku dok je pistolj bila
Cinjenica je da se o ovoj temi malo raspravlhalo i malo znali
Mene prvog interesuje ustina do u pojedine dogadjaje posebno ovo o zupi i zato daj cinjenica ma kakve bile
Ja tbog njih manji srbin necu biti jer sam sto sam
A istina je vszna jer Hristos po sredi nas
Jest i bice
Mada je adzo ateista
A sto se tice glasa crngca pa i iz tog perioda to je za nasu bandu zlatni majdan pa me pomalo cudi
A i ne cudi njihovo pozivanje na isti
Masovni ustanak mogu okaciti macku o rep
A da je bilo razocarenja novom vlascu bilo je
Cak su i komite koje su bile za ujedinjenje i bili kontra ovih koji su bili uz N l posle vaspostave nove vlasti odlazili u sume i pridruzivali se zelenasima
Glavni razlog je bio taj sto su nove vlasti dsle funkcijr i unapredjenja ljudima koji su ih o jadu zabavljali za vtijeme rata kao austrijdki oficiri
To ce se ponoviti i nakon ll s r
A ne sumnjam da ce se naci valjanik da odgovori adzu i da mu cuva obraz ko on nama i da ce mu in4s to omoguciti
Zato neka ste ga objavili valja to
Ali s mjerom
Zivljelo Srbstvo i cjelokupna nasa otadzbina SveSrbskeZemlje
Mnogi u montenegrinskom novosnovanom korpusu se bore ko ce biti ideolog po ugledu na Antu Starcevica/koji se nudio Beogradu I Srbiji/.A onda ce biti opasno po Srbe ,ko ce odglumiti Antu P.u MN./Nesto slicno je rekao jos neko.
… Pa on ni u svoju kuću nije dobro došao, kamoli u srpski Grbalj!
Ali, ovim mu komentarima činite veliku uslugu!
IGNOOOR!!!
Kako ću ja baš tako.
Grbalj sam mu pomenuo zbog rođaka, koji su Srbi, a ime (Pelinska rudina) nije slučajno izabrano. U svakom slučaju, slažem se, i on i slični njemu se trebaju ignorisati.
ĐIKANE! 100% SAM SIGURAN DA SI TEKST GOSPODINA , ISTORIČARA I CRNOGORCA NOVAKA PROČITAO DO ZADNJE RIJEĆI! I TO NAJMANJE DVA PUTA – PA OPET!
ZAPAMTIO SI ĐE JE SVAKA TAČKA I ZAREZ!
ALI VI POSRBICE VOLITE DA LAŽETE PRVO SEBE PA OKOLO! OJHA!!!!!
… !!???
BRAVO Adžiću , dokumentovano , tačno i istinito !
Ne vjerujem da će vaš tekst ovđe naići na razumjevanje i uvažavanje činjenica , ali je važno da buduće generacije Crnogoraca saznaju kako je bilo nakon srpske okupacije , zato naša đeca treba da ovo uče u školama !
Poruka za ne baš uvaženog N. Adžića – U Grbalj nisi dobrodošao!
Koliko je poznato javnosti Adzic je po obrazovanju pravnik. U jednom momentu je pokusao proturiti da je doktorirato u Zagrebu, ali sumnjam da ima formalno diplomu iz istorije. Zato ga je fer zamoliti da se ne potpisuje kao istoricar. To sto cita dokumente i prica o dogadjajima iz istorije ne znaci da je on istoricar.
A jadan ne bio Adžo (tur. – striko) pa ti nam dostavi sijaset dokumenata koji ukazuju da je sve finansirano i organizovano iz Italije a bratoubice (tvoji zelenaši) traže još „podrške“ – novca u lirama. Rovci u ogromnoj većini nisu podržavali ove tvoje izdajnike koji su zato i brzo uhvatili maglu iz istih. Inače od toliko „masovnih“ zelenaša u ovim dokumentima se opovrgava ta ista masovnost i govori se kako je narod spreman i naoštren samo da im iz Italije pošalju „podršku“… Lire su stizale ali ovaj „masovni“ bunt USTAŠA nikad nije prelazio više od 100 ljudi ubacivanih preko Albanije. Objavi Adžo još ovakvih političkih, propagandističkih dokumenta, da neki koji neznaju saznaju namjere italije o okupaciji uz korišćenje domaćih izdajnika svoga roda…
Ћерај овога са портала. Ко су Аџићи из Пиве.
Јесу ли Срви, или нешто друго.
Још пуштите оног Вучуића, и Мираша, и закључај фирму.
Шовиисти, фанатици, шизофреници…
Гони то са портала.
Za Zupu Niksicku je totalna laz koju navodi ovaj kvazi istoricar.Nikakvih rusevina nije bilo.Stradala su dvojica ili trojica Bojovica i Cvorovica-uglavnom oni koji su izgubili ujedinjenjem privilegije koje su do tada imali.Njima je do patriotizma i drzave Crne Gore bilo taman toliko koliko i danas pojedincima u ovoj Vlasti.Dzep je taj koji odredjuje patriotizam bio i bice uvijek.
koliki je tvoj pattriotizam? dzak brasna i sendvic?
Ako nijesi iz Župe onda nemaš pravo komentarisa nečiju tragediju i gubitak mnogih porodica.
Župljanin sam i nemogah da te ne demantujem a neznam ko si pa te molim batali se ovakvih komentara jer te izgleda ne boli nista i niko.
Gomila balj….. Sad bi svako onaj ko ima pristup relevantnim arhivskim sadrzajima, trebao da se objasnjava sa ovim „strucnjacima“?!
Bud…..
Budući da se N. Adžić poziva na pismo objavljeno u emigrantskom listu „Glas Crnogorca“, koji je izlazio kao službeno glasilo Kraljevine Crne Gore u progonstvu, u Neju na Seni kod Pariza, očekujemo da se u raspravi o srpskom porijeklu Crnogoraca pozove na isti izvor. „Glas Crnogorca“ je 1920. godine objavio proglas vlade u izbjeglištvu povodom ujedinjenja srpske crkve, a u njemu se navodi da je Crna Gora „srpska država“. Dakle, naučni, ali i ljudski pristup, nalaže da ne zanemaruje one podatke koji mu obaraju tezu. Krajnje je nekorektno pozvati se na jedan izvor da bi se dokazala sopstvena teza, a u drugom slučaju taj isti izvor odbaciti ili zanemariti. Prije ulaska u raspravu sa dotičnim, prvo se trebaju odrediti pravila od kojih ne bi trebalo da se odstupa. Npr. dotični će se u jednom slučaju pozvati na pisanje određenog vladara iz dinastije Petrović, a zatim pisanje tog istog vladara iz dinastije Petrović odbaci u drugom slučaju. Nauka takve stvari odbacuje, jer su u koliziji sa metodologijom naučno-istraživačkog rada. Stoga, dotični, tzv. istoričar, treba prvo da odgovori da li je pozivanje na „Glas Crnogorca“ dozvoljeno i drugoj strani povodom istog ili nekog drugog pitanja.
Ne možeš ti to objasniti nekome, ko je neprikosnoveno glup i zadrt!
Svi ljudi koje je ovaj lik nabrojao da su ubijeni su bili komiti, a ne civili.Zašto bi država tolerisala nelegalne oružane grupacije na njenoj teritoriji?
Sad ANONIMNI objasni sto uraditi sa ovima iz „DRZAVNOG UDARA“ sto im se sudi?
Мислим да г. Аџић пренебрегава чињеницу да је Црна Гора актом капитулације и то безусловне од 25.1.1916 ( потписали бригадир Јово Бећир и командир Петар Ломпар) постала поражена страна у рату .Да не кажем дио Аустроугарске монархије.Краљ Никола је одбио понуду Српске круне да се повлачи према Скадру са својом војском и да наставе борбу на неком новом фронту (Солунском).Другом приликом о нечасном држању принца Петра и Андрије Раичевића на фронту и њиховим опструкцијама.Преко 1000 Херцеговаца и Бокеља су одбили да предају оружје и продужили према Скадру дгје су се придружили Српској војсци..
Lazi i samo lazi ovog rezimskog istoricara….Nista ovo sme*e nije bolje od onog Darka Supkovica i njemu slicnim…