Адамовић: Вирус југословенства спречава нашу обнову
1 min readДа ли је улога „лидера у политици регионалне стабилности” и „најконструктивнијег чиниоца у процесу помирења међу народима Западног Балкана”, која се тако здушно намењује Србији, заправо идеја „и после Југославије, Србија у Југославији”; што ће значити да се, све док нас не буде, наставља бесомучно колективно искајавање пошасти „великосрпског хегемонизма”?
– У Старом Риму се говорило Vae victis! (тешко побеђенима), али да ли то значи да се, баш као јунак Ковачевићеве трагикомедије, увек изнова морамо ишчуђавати да није лепо да смо луди, а да то не знамо? И, док се у суседној нам држави, странка чији програм је спречавање деложација људи из њихових домова, јавно одриче ставова свог саборског заступника да је у Јасеновцу почињен геноцид, а да је Олуја била етничко чишћење, очекује нас обележавање 1. децембра годишњице оснивања Краљевине СХС, потоње Југославије. Са историчарем Сашом Адамовићем разговарамо о томе колико културни образац, чији саставни део је и просвета, и даље чини да нас као народ и заједницу обликује идеја која је допринела двоструко већем избеглиштву од оног у времену Велике сеобе Срба под Патријархом Чарнојевићем.
Џулијан Асанж, оснивач Викиликса је својевремено у интервјуу једној нашој националној телевизији рекао да је Србија у предности у односу на друге земље, јер у светским историјским догађањима – будућност код нас прва долази. Прва долази и, упркос огромним жртвама, веома тешко одлази?
– Култура и информисање су данас важнији него икада пре. Ако пратите савремена дешавања, можете лако уочити да се на глобалном нивоу воде прави ратови на том пољу. Постмодерно доба, у коме живимо, иако су многи пожурили да прогнозирају исход, још увек није дало одговор на питање да ли ће превладати традиционалне или глобалистичке идеје. Српски народ је, нажалост, почетком 20. века изгледа одустао од своје националне идеје или је покушао да је замени једном вештачком наднационалном југословенском идеологијом. Југословенство је као мини словенофилска идеја, по својој дефиницији, недоречено и неостварено, јер окупљање Јужних Словена је непотпуно ако не подразумева и укључивање Бугара као веома важног јужнословенског народа. Напослетку југословенска идеја се редуковала на међусобне српско-хрватске односе. Хрватска историографија нам даје драгоцен увид у хрватски поглед на југословенство, јер не смемо заборавити да идејни творци те идеологије долазе управо отуда. Зачуђујуће је да су у нашој јавности сви они који су за критичко преиспитивање југословенства прокажени као негативци. То говори да се, упркос тешком историјском искуству и наслеђу, у Србији на југословенску идеју гледа благонаклоно. То је толико далеко отишло да су у скорашњим расправама око канонизације надбискупа Алојзија Степинца, неки наши историчари војном викару НДХ замерили – замислите! – да је између осталог био и против Југославије.
Саша Адамовић
Шта за вас значи Југославија?
– Прва асоцијација на Југославију ми је Јасеновац. Осамдесетих година прошлог века, у време док је био дисидент – о томе је недавно писала и хрватска штампа – Фрањо Туђман је разговарао са једним америчким дипломатом и саопштио му да су Срби и Хрвати два неспојива народа која припападају различитим цивилизацијама. Нас је описао као Бизантинце и источњаке. Ако је то рекао један Титов генерал и антифашиста, шта тек говоре други мање умерени?
Постоје ли рационални и ирационални разлози у том грчевитом управљању према југословенству којем сведочимо? Колико је наша историографија, услед идеолошких притисака, томе допринела?
— Верујем да ће ускоро, усусрет 1. децембру, односно годишњици оснивања Краљевине СХС бити научних скупова на којима ће се разговарати о тој теми. Итекако је много разлога за преиспитивањем наше прошлости. Током 2014. године, када се обележавала стогодишњица Првог светског рата, једног од најважнијих, а за нас и судбинског историјског догађаја, приметио сам да су наши историчари готово у стрепњи ишчекивали како ћемо као народ бити оптужени за избијање тог светског сукоба. Сигуран сам да је сада, све укупно, веома добра прилика да коначно преиспитамо и сагледамо то историјско време и оно што нам се догађало. Српска политичка елита, бар у два наврата, у по народ и државу одсудним тренуцима није била на висини задатка. Први је прелазак у англо-француски табор, након 1903. године, који нас је одвео у Други светски рат и учинио „бедемом” против немачког продора на Исток. Србија је, захваљујући томе, нестала 1915. године, а демографски се никада нисмо опоравили. Уочи Другог светског рата ситуација се поновила, јер смо наглавачке улетели у тај сукоб и доживели националну катаклизму, геноцид у НДХ, али и страдање у другим крајевима, комунистичку револуцију… У комадићу наше државе, окупираној Недићевој Србији, где смо колико толико сачували главе, догодио се преурањени устанак са страховитим репресалијама. Због свега тога важно је установити културу сећања и пресабрати поуке, како за нас као народ, тако и за власт, ко год она била.
Део јавности, посебно у Војводини, који је без обзира на свој значај и моћ, нарочито гласан у захтевима да се као народ, посебно и више од свих других, морамо стидети због догађања у ратовима 90-тих, отворено пропагира културни расизам. Придев „србијански” се погрдније употребљава него у окупационим новинама. Да ли се тиме наговештава, упркос неупитној вољи већине, да ће у наредном периоду, подручје Војводине бити предмет притисака и уцена?
— Војводина је важан део српског националног, етничког и државног простора и неотуђиви део наше државе. Мултиетничност Војводине нико не спори, и то је њена вредност, али ми се чини да се она намерно вештачки наглашава како би се избегло речи да је Војводина српски етнички и државни простор. Ко год имало познаје локалну историју, зна да су приче о наводном благостању и идеалном етничком суживоту, пре уједињења са Србијом, фразе и бесмислице. Као народ имамо много разлога да се са поносом сећамо Српске револуције 1848. године, када су наши преци ово подручје назвали „Војводство Србија”. Након Другог светског рата, само на територији Србије, установљене су две покрајине, што није учињено нити у једној другој републици иако је за то постојало много више сасвим оправданих историјских разлога. И то нешто говори о Југославији и њеном односу према српском народу. Уставним променама у Титовој Југославији покрајине су постале државе у држави. Голгота косовских Срба није престала ослобођењем 1945. године у новој држави.
Како тумачите покушаје афирмације некаквог „изворно војвођанског идентитета”, чија главна одредница је, управо „случајно”, порицање и анимозитет према српском националном бићу?
— Југословенство, као антипод српској идеји, је последично оставило трага и у томе. Морамо бити искрени и рећи да је југословенска идеја у предратном периоду утрла пут победи комунизма 1945. године. Повратак српској идеји је зато не само оправдан већ и логичан. Наши преци су осећали важност националног идентитета и зато је Карађорђу и српским устаницима највише помоћи стигло управо са подручја оног што ће постати Војводина. Српска заветна мисао о ослобођењу и националном уједињењу је, не без разлога, била најјача у Војводини.
Рајетински менталитет прихватања туђих предрасуда о свом народу данас се приказује као врста моралног и интелектуалног подвижништва. Да ли је могуће зауставити тај „аутошовинистички кал”, како је то назвао професор и књижевник Слободан Владушић?
— Национално отрежњење, а то значи разобличавање и раскринкавање југословенског мита, важно је и зато што он поново мутира кроз објаве и конструкције „Западни Балкан”, „регион”, „Југосфера”… Обнова нашег националног бића у културном и политичком смислу питање је опстанка нашег народа. Прошлост је једна, али је будућности више. Хајде, да једном будемо одговорни, а то значи да српску идеју учинимо привлачном и почнемо коначно да водимо бригу о себи самима и будућности наше деце. Слободан Владушић је не само један од најбољих књижевника своје генерације већ и неко ко као професор свим оним што чини и пише најбољим примером показује где нам је излаз. Професор Мило Ломпар у својој књизи Дух самопорицања указује на последице вируса југословенства надограђеног комунизмом. Речју, постоје одговорни људи свесни своје обавезе према народу ком припадају. Та борба мора бити планска и морају је водити најбољи. Као неко ко има срећу да има нешто шири генерацијски увид, веома ме радује чињеница да, упркос свим околностима, долазе генерације младих Срба које немају усађен тај индоктринирани рефлекс или комплекс југословенства. Без обнове самопоштовања, нећемо имати самопоуздања, а онда нам не преостаје друго него да прихватимо на себе све грехе света, а највише оне измишљене.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
@Vikror Kos
Koji godj da si, nas si brat!
Kako je svaki istinoljubivi nama rod najrodjeniji.
Jednog Kosa, Milana Kosa celicnog, dobro sam poznavao.
Slovenac, najblize istini o sebi i nama, nama Srbima, i on nas veliki i dicni brat, Milan Kos!
Ponosni smo na njega.
Jugoslovenska ideja samo tumaci posledice jednog komlikovanog stanja srpske nacije : duha palanackog, trgovackog i skrojevickog!
Slabo cemo sta razumjeti ako nam istorija bude jedini alat razumjevanja.
velika ti je ovo istina Djikane!
istoriju pisu pobjednici,a mi smo je najgore pisali kad smo pobjedjivali,nedaj boze da mi pobjedjuemo cesto ,nebi nas bilo.Jugoslavija je za to primjer i ona nastala 1918 i ona 45,svejedno Srbi su platili ceh i ljudski i finasiski na kraju i teritorijom i duhom.
Ujedinjenje imamo u Crkvi ali moramo poceti misliti i na neke druge stvari^,da li je za to doslo vrijeme,nije jos,ne moze onaj ko je rusio sve Jugoslavije i Srbiju i Crnu Goru sada poceti pricati o ujedinjenu,Srba ,a vec ima pokusaj,da ih ne pominjemo dobro se vide.
Sve trazi vrijema a i ljude ,toga malo ima a i ono sto ima misli samo na zaradu,zar ovo sadasnje stanje nije potvrda toga,a u negativnoj selekciji traziti pozitivno je utopija!
Ima u tome, u tom rastrojenom poklicu, u tom bolesnom vapaju, ima neceg mazohistickog, fasistickog : e viva vero, Montenegro!?
Tudjim zaslovljeno!?
Fasistickim osokoljeno!
Neka im je Bog u pomoci!
I nama s njima.
Nijesu nas bez icega zapanuli.
Budala je ludome brat, nakaza dukljeska avetinji montegrinskoj, pa se g. Dujovic, bez sumnje dobro obavjesten, jos i skandalizuje!?
Pa o tome, bas o tome sam ponesto i napisao : o autosovinizmu i duhu samoporicanja, a ove dve budale potrcale da to konkretizuju i ilustruju! Bez srama.
NIje valjda da neko vjeruje, kako ni oni sami u to ne vjeruju, da je jedan montenegrinska dusa, a drugi dukljeska!?
Da nijesu Srbi? Jednom Srbi!
Pa su onda omrznuli sebe i samoporekli se, kako je to najgroznije stanje ljudskog duha!!!
Oni onda, ovi danas.
Bojim se da nam i sjutra sljeduju.
Sudbina, sta li, djavo ce ga znati.
Prisjetite, znate li i jednog Njemca, Francuza, Italijana, Rusa … da cine, to sto radi ova pogan, sebi, prvo sebi, pa onda i drugima.
Bolest je to, grdni kancer na dusi nacije … Prisjetite, kako se razni, na desetine raznih, udruzise u Francuza, Njemca, Italijana …
Samo je srpska guba ootrcala da se dijeli i razmnozava u nepistojece!?
Kako je to neprirodno i sasvim neevropski!
Kako je njima razbraci, bas ta Evropa modernih konstitucionalnih nacija uzor!?
Njima uzor!?
Pa im se mi kao cudimo.
Neprijateljima drzave i nacije, samo cudimo!
A da to kojim slucajem cine u istim tim evropskim drzavama, kako to tamo nije moguce, svijetla se ne bi nagledali, strva im se ne bi znalo!
… A mi im se kao cudimo, samo sto nijesmo krenuli da ih na lijepo prevaspitamo, da oni poprave, oa da zivimo u miru i ljubavi!?
Pih …
I nas, pih!
Pravo veliš Đikane:
…“… Prisjetite, kako se razni, na desetine raznih, udruzise u Francuza, Njemca, Italijana …
Samo je srpska guba ootrcala da se dijeli i razmnozava u nepistojece!?“..
—
Jezičke, kulturne, verske, lokalne razlike su u evropskim nacijama mnogo jače i složenije no što je to slučaj na ovako malom prostoru i istorijski sa azjedničkim korenima u biti jednog naroda iz kojeg se prave nacije. Dok se od više naroda sa jasnim razlikama pravi jedna nacija, samo se kod srba, kod srva i crnogoraca i svih ostalih pravi više nacija, prave umjetne razlike, konstruišu nacionalne istorije, kulture i jezici i ko zna šta sve drugo. Ne, nisam unitarista, u političkom smislu poštovanja svih razlika, autonomija i državnosti nemam zamerke, svakom po slobodnoj volji, ali ovo što se sa srbima radi i što srbi sami sebei rade, jeste jedna vrsta duboke autodestrukcije. Eto ja nisam srbin, ali rođen i odrastao i u toj bivšoj Jugi, oseam jedan čemer od onoga što drugi i sami sebi napravismo, jer se osećam kao građanin obavezan ideji sklada i poštovanja istine, a ona je da je to srpsko objektivno na udaru kao objekt i motor politike i istorije, iz tuđih ko zna čijih sve interesa.
Pa dje si masa, saborce? Borim se cijeli dan s njima ovdje, tebe nema. Malo sam se preganjao sa Dujovicem, ali bilo je bas onako gospodski, civilizovano, na nivou, bez strasti. A za Djikana nemam onaj pjesnicki zanos, onaj uzlet…sto cu! Viva vero montenegro!
Mora se ponešto i raditi , nema se vremena po vas dan zezati po netu .
Da im nema nas bilo bi im dosadno , treba da nas plaćaju što im oči otvaramo , jos su u 90-tim .
Чекајте, како…?
Yugoslavia je bila najveće civilizacijsko dostignuće juznoslovenskih plemena , a srpstvo je maska za dominaciju Srbije nad okolnim juznoslovenima , ili suštinski način za asimilaciju kroz slatkorecivu političku ideologiju tzk pravoslavnog bratstva.
Ја стварно, морам себи на ћирилици да поновим:
Југословенство је цивилизацијско достигнуће, а српство је маска за доминацију Србије над околним јужнословенима… Не контам, стварно.
G.Dujovicu , zato što ne kontas smo različite političke misli , evo ukratko objašnjenja .
Dakle , Juga je bila federacija južnoslovenskih naroda , 6 republika+2srpske pokrajine , tu su svi srbi živjeli u jednoj državi . Svi narodi su bili ravnopravni , odluke su donosene koncenzusom , pomagali smo jedni druge , gotovo sve smo proizvodili , bilismo EU u malom , slobodan protok ljud , novca , informacija …. Vaši idoli i kriminalci su bili u zatvorima , živjeli smo skromno ali podjednako , naša Crna Gora je u Jugi doživjela najveći ekonomski , kulturni …procvat , nikli smo iz pepela od 45-89 , bili smo sportska , vojna , kulturna … sila , a onda je neko htio da bude ravnopravniji od drugih i rodio se nacionalizam , krvavi rat , bijeda i moralni kolaps .
Kakvi smo i nijesmo zaslužili bolje .
A srpstvo smo ośetili od 1990-2006 rat , pogibije , laži , državni kriminal , prevare , sankcije , šverc , jezda/dafina , rat sa cijelim svijetom , uz stalno negiranje crnogorske posebnosti , prisvajanja istorije , kulture …
Eto tako moj Dujovicu , Juga je naša vječno a tuga .
Г. Машја (опростите што немам слова ваше нове азбуке на тастатури, моја компјутеризација каска за лингвистичким револуцијама, али ви се барем некако потписујете) то није никакво објашњење, само понављање флоскула (по којима сте ви далеко дубље у 90-тим од мене) које у претходном вашем коментару нису ни биле дотакнуте.
Овде смо од неких (проф. Новак Аџић) својевремено чули да је Југословнество било само маска за Великосрпство (дакле, Југословенство је било маска, а не цивилизацијско достигнуће) , а сад ви тврдите да је Српство само маска која је привукла слаткоречивошћу многе у православно братство.
Хоћете да кажете да су сви похрлили у Православље, а да им се Југославија омакла? То је корак даље у односу на проф. Аџића, признајем.
Ја, убог, само покушавам да ухватим логички низ Нове црногорске политичке мисли, ништа друго.
А и то да ли је Црна Гора у заједничким државама с другима назадовала (обесправљена па се, хвала Богу, оверомонтенегрила) или напредовала, као што ви кажете, па сад треба једина да жали за Југом, такође никад нећу схватити.
Јел напредовала или назадовала? Јел била у Југославији под великосрпском чизмом или није? Јел Српство створило Југославију (угњетавајући друге) или разорило Југославију (угњетавајући их њиховом новостеченом самосталношћу) ?
До ваших брзих одговора, остајем
С поштовањем.
Gospodine Dujoviću , omakla vam se ironija u tekstu , koja priznaćete , nije saveznik dijalogu , ali ajde da prihvatim da vam se omakla .
Kao prvo , nije vaša kompjuterizacija jedino koje kaska za savremenim tokovima današnjeg vremena , problem je mnogo dublji i složeniji , vaša misao debelo kaska za realnošću , samo ponavljate na pamet naučene floskule , uglavnom citate dijela misli (drugi dio misli preskacete , kao kod kralja Nikole citirate ga strogo do 1918) , ili poezije ljudi koji su živjeli u 18 _19 vijeku i tamo tražite ključeve za rješavanje probleme sadašnjice ?
Ne kažem nešto protiv djela , ali i iluzija , naših predaka , ali se , što kaže uvažena L.Perović , točak istorije ne može vratiti unazad i ispravljati se „greške“ iz 13 ,18,19,20 vijeka .
Više ste i Bogu i narodu dosadili sa floskulama o nekakvom srpstvu , ideologiji koju je vrijeme zagazilo i odbacilo u podrum istorije , da je šta valjalo ne bi se danas na međunarodnom sudu u Hagu sudilo toj nakaradnoj pojavi .
Jednostavno , vi ste u sukobu sa vjekom u kome živite .
Što ubaciste g.N.Adžića u temu ?
Kakve veze ima g.Adžić sa mojim komentarom ?
Činjenice su neumorljive , dovoljno je propratiti statističke podatke i zaključiti da je Crnoj Gori bilo najbolje u SFRJ , najveći ekonomski rast , socijalna jednakost , saobracajni , kulturni ,sportski …svakoliki društveni razvoj , bukvalno od 45-89 smo nikli iz pepela !
U SFRJ smo bili ravnopravan činilac , obnovili smo izgubljenu državnost , priznata nam je nacionalna posebnost , bili smo cjenjeni i poštovani diljem Juge .
A onda ste se pojavili vi .
Господине Машја, моја иронија је била само невешт покушај смекшавања сарказма којем ви прибегавате, а који даје много мање шанси дијалогу. Кад толико дигнете лествицу провокације, одговорност за тон расправе је на вама.
Краљ Никола се, ако ћемо поштено, није нешто наживео након 1918-те, а све што је рекао пре тога било је „за славнијех дана“. Ми цитирамо краља Николу у његовом најбољем издању, исто као што призивамо Црну Гору у њеном најбољем издању.
Ако сте већ посегли за мислима Латинке Перовић, зашто онда не идете до краја у праћењу дијалектичких шема, него сад покушавате да вратите „точак историје“ и наштелујете историју 20. , 19. , 18. , 17. … и иних претходних векова према захтевима времена. Очигледно да постоји нешто вечно у човеку, што би да враћа точак историје и овладава културом у тоталитету.
Г. Машја, ја сам седео код куће, јео своју гибаницу и прасећу главу, гледао своја српско-православна посла, а онда сте ви написали ово: Yugoslavia je bila najveće civilizacijsko dostignuće juznoslovenskih plemena , a srpstvo je maska za dominaciju Srbije nad okolnim juznoslovenima , ili suštinski način za asimilaciju kroz slatkorecivu političku ideologiju tzk pravoslavnog bratstva . Srećom da se veliki dio crnogoraca odupro nametnutoj asimilaciji .
Увек осетим нелагоду кад седим код куће и читам Његоша и Црњанског, а онда ме неко из Подгорице, Скопља, Загреба, Сарајева и других центара „немамо никаве везе са Србима“ цивилизацијског круга оптужи да желим да их асимилујем. Ја уопште немам ту намеру, а будући да сам Србин и какав-такав православац, прозивке се односе и на мене. Зато сам посегнуо за јединим оружјем које имам: виртуелним коментаром. Као уосталом и ви. Тако, сигуран сам да смо Богу досадили обојица, а један-другоме обострано.
Дакле, ви се не слажете с проф. Аџићем да су Срби створили Југославију да би асимиловали друге народа? Вама је Југославија била супер. Добро, сад ће моји контрааргументи суверенистима бити другачије конципирани, премда јесам био мало збуњен вашем иницијалном мишљу. Вама, дакле, није сметало што се најбројнији језик у Југославији звао српско-хрватским, што није било знака „шј“, „жј“ и сл, што је развој Црне Горе био ометен на рачун Србије и других република… Није вам сметало што је Црна Гора након 91-ве откачила све остале и наставила сама са Србијом да чува Југославију, коју су заједно и покренуле пре Првог светског рата. Ви сте за изворну осовину Милошевић-Булатовић, а против дивљања „нашег“ национализма.
Имаћу то на уму, у даљим диспутима.
До тада, остајем
С поштовањем.
Otprilike … Samo otprilike!
Kako je problem, ustvari, svesrpski, tice se jednako svih nas.
I onih koji su otpanuli. Koji vise nijesu Srbi, ali i dalje jesu dio problema.
A Beograd?
Beograd je takodje jedna, samo jedna epizoda grozna, svesrpskog propadanja.
Jer, Beograd, sta godj da je, nije srpstvo!
Capishi!
Yugoslavia je bila najveće civilizacijsko dostignuće juznoslovenskih plemena , a srpstvo je maska za dominaciju Srbije nad okolnim juznoslovenima , ili suštinski način za asimilaciju kroz slatkorecivu političku ideologiju tzk pravoslavnog bratstva .
Srećom da se veliki dio crnogoraca odupro nametnutoj asimilaciji .
I na kraju za svu golgotu Srba prvenstveno krivnju ima a i sakriva Beograd i vlast Srbije .
Hvala svima sto pokzase da osim kafanskog busanj u prsa i primitivnog cetnistva ,nemaju pojma ni sa srpskom istorijom ni sa stvarnoscu.
O kakovoj srpskoj ideji ovaj priča???Srbi nikad nisu imali ideju osim Pašića koga nažalost niko nije slušao.
Ajde malo manite se četništva i idiota koje Jaenovac asocira na Jugoslaviju a ne na NDH i ustaše !
Ugaoni kamen, kamen temeljac Jasenovca, svih Jasenovaca, propasti Srba kojekude – postavljen je odbijanjem Londonskog mirovnog ugovora, 918. godine!
Jugoslovenska ideja, kao paradigma trajne odsutnosti srpske drzavotvorne svijesti, razumne politike i nacionalne strategije, nista ne razjasnjava! Vec samo povrsno, kako drukce, konstatuje jedno (ne)istorijsko i dugotrajuce stanje srpske nacije, koje je, moguce odusilo u oslobodilackim ratovima Srbije. Moguce ..,
Jugoslovenska ideja samo tumaci posledice jednog komlikovanog stanja srpske nacije : duha palanackog, trgovackog i skrojevickog!
Onog duha koji ce pokazati svoje pravo lice u ratnim danima, svoj kresendo, kada na front u vojne kantine pristizu dzakovi brasna puni pijeska!?
Onog duha koji ce pripremiti i organizovati Solunski proces, kao vrh ledenog brijega medjudinastickih zadjevica i svakovrsnih srpskih medjusobica.
Ni rat strasni, pomirio nas nije!
Slabo cemo sta razumjeti ako nam istorija bude jedini alat razumjevanja. Kako ona i nije vlasna da da cjelovita i potpuna razjasnjenja i objasnjenja.
Tako se i moze dogoditi da nas jedan knjizevnik i jedan lingvista, sa dve ingeniozne formulacije, skoro definicije – primaknu istini : Jedan ce upozoriti na “ autosovinizam „, a drugi ce nesto kasnije, ukazati na “ duh samoporicanja “ u Srba!!!
I sada, kad malo bolje razmislim, to su dvije kljucne poluge na sustinskom prostoru ideje o sebi, to su primarne matrice samorazumijevanja.
To su dvije ruke nacije : autosovinizam u ljevici, i duh poricanja u desnici ruci, kojima cemo ocas na mistriju da sebi sagradimo globalni Jasenovac!?
Hrvati i ostali jugosloveni, poslijen svjega i komunisti, nijesu nista drugo vec samo izvodjaci grubih radova!
… Epizodni akteri.
Pregaoci svih nasih nerazumica ko smo, sta smo i kudijen kanimo.
Opet ce oni u argatluk, kako mi nanovo sebi gradimo novi Jasenovac!?
… Rusi su nam se i onda cudom cudili. Kad je jedan razumio da necemo praviti Srbiju nego, brzo ce se pokazati, monstr Kraljevinu SHS, zaplakao je pred Aleksandrom!!!
I danas neki Rus place za nama, ludijem Srbima.
Vidi kako po ko zna koji put, sami sebi kopamo jamu!
Ovoga puta nece trebati usranijeh ustasa da nas vode na krasku rupu!
Sami cemo mi, kako nama nije tesko.
… Zadojeni autosovinzmom, duha samoporeknutog!?
Pa nam neko drugi kriv!
Da smo se voljeli racionalno, da smo se
Voljeli polufatalno ;}