Насловна Политика Абазовић Штајнмајеру: У посјету вам долази корумпирани аутократа 

Абазовић Штајнмајеру: У посјету вам долази корумпирани аутократа 

Дијалог са таквим "лидером" не може допринијети развоју демократије нити стабилности, већ само даљој промоцији диктатуре, расту тензија и наставку агоније Црне Горе и читавог региона

9
Дритан Абазовић

Предсједник Грађанског покрета УРА, др Дритан Абазовић писао је њемачком предсједнику Франк-Валтер Штајнмајеру у сусрет посјети актуелног предсједника Црне Горе Мила Ђукановића Њемачкој, која је планирана за понедјељак.

Абазовић у писму исказује “дубоку захвалност на свему што Њемачка и њемачки народ раде како би помогли Црној Гори у њеној демократској трансформацији и оставривању приоритетних спољнополитичких циљева”.

„Као поштоваоци Њемачке, њених демократских тековина и конструктивне лидерске улоге у свијету, са великим изненађењем смо примили вијест да ћете 18. марта 2019. примити у званичну посјету предсједника Црне Горе Мила Ђукановића. Човјека којег са правом бије глас да је корумпирани аутократа који већ тридесет година успјешно спречава пад посљедњег ‘Берлинског зида’ у Европи”, стоји у писму Абазовића.

Он Штајнмајеру поручује да „већ недјељама огроман број грађана и представника цивилног друштва, као и читава црногорска опозиција, протестују на улицама и бојкотују институције са намјером да у томе истрају све док се не укине ауторитарни модел владавине који је потпуно заробио државу и свео је на пљачкашки сервис владајуће фамилије Ђукановић”.

„У недостатку бољег објашњења, Ђукановић настоји те протесте оквалификовати као антизападну диверзију, али у ту провидну и тридесетогодишњим фразама укомпоновану причу више никога не успијева убиједити па се надамо да неће ни Вас. Дијалог са таквим ‘лидером’ не може допринијети развоју демократије нити стабилности, већ само даљој промоцији диктатуре, расту тензија и наставку агоније Црне Горе и читавог региона”, стоји у писму Абазовића њемачком шефу државе.

Он Штајнмајеру у писму указује да би „много већи допринос даљем просперитету Црне Горе и Балкана дао ускраћивањем најављеног гостопримства Ђукановићу, или сусрету са резервом уз критички осврт на његову владавину уз поруку да је вријеме да се повуче, ослободи инситуције и омогући да се у Црној Гори по први пут одрже слободни избори”.

Абазовић писмо предсједнику Њемачке закључује понављањем захвалности на свему што је њемачка амдинистрација учинила за Црну Гору.

„Вјерујем да ће пријатељство Њемачке и Црне Горе бити додатно учвршћено у будућности и да ћемо се брзо срести у великој европској породици”, стоји на крају писма.

9 КОМЕНТАРИ

  1. 3
    7

    Dritan 1,23. Ovo je primjer političke gluposti i nekorektnosti. Bez obzira što si opozicija ne možeš u inostranstvu voditi opozicionu aktivnost, a pisati predsjedniku strane države i kritikovati svog predsjednika, ma šta mislio o njemu i prizivati strani uticaj da ti pomogne u tvojim političkim namjerama, prava je sramota. Takvi po definiciji nikada ne mogu dobiti značajnu podršku gradjana. Izmedju ostalog, zato i jeste 1,23. Politički inferioran.

  2. 0
    0

    „Вјерујем да ће пријатељство Њемачке и Црне Горе бити додатно учвршћено у будућности и да ћемо се брзо срести у великој европској породици”, стоји на крају писма.

    Stajnmajer je radio u BND ,zar mislite da je Njemu potrebno ovo pisati,zna On to bolje nego Milo,ali jos bolje zna da je u pozadini Albanija,Njemci su to, jos uvjek imaju istu ideju put na Istok od toga ne odustaju,taman kao Kina od Puta svile.Crna Gora je jos osamdesetih dobila od ADC kucu u Lustici a bila je to ispostva agenasta tada BND,raspadom Jugoslavije su oni odvano poceli a Albaniju su jos snabdijevali opremom za prisluskivanje odmah nakon Hodzine smrti,nemojte se se cuditi,sve vodece firem automobila imaju konatk sa mafijom u Albaniji.
    Stajnmajer Sreder Fiser,njavazniji od svih je bio naravnao Bodo Hombache licni Srederov prijatelj ,sukob 2008 na Kosvu i Metohiji izemdju BND i CIA je zataskan ,Njemacka jednostvno svoje nazovi prijatelje uvjek pomaze,mi nijesmo njihovi prijatelji ,tesko da cemo i bit,ali vazan je mir radi Albanije,zar se nekome daje evro a da nije ispunio nijedan uslov ,a prije toga marku,oni su u tome glavni bili, Djindjic je bio njihov izvrsilac,ali kada se otrgao i nije htio kao su oni htjeli ode .Zato organizujte demostracije bas taj dan kad ovaj agent dodje u Montegro da podrzi mafiju i narko kartele,to je pravo vrijemeda se narod okupi i pokaze sta misli,tako se probija blokada u medijima,to se nemoze precutati,istinu sigurno nece reci ,ali demostacije nemogu precutai.Stajnmajer je blokirao istragu o organima 2003 godine bio je sekretarcica kabineta Gerharda Srdera to se zna,pomoga je Majdan,nema demokratije kod voih ,svi njihovi prijatelji iz dva rata su idanas isti ,koje oni nazivaju demokratima,mi narvno danas imamao i nekadasnje saveznike za neprijatelje,samo se pitam kada su nam uopste bili prijetelji.Ztao Abazovicu demostracij taj dan i to velike,ali necete dolazi „uvazeni“ gost ,e pa nemojte cekajte kada ode.mozda se Njemci predomisle,oni su poznati po tome!

  3. 0
    0

    А- [оперативна област Балкан
    Б- [пивот Албанија
    Са смрћу Енвара Ходје у априлу 1985. године, деценије самоизолације Албаније су се завршиле. Истовремено, у слабо развијеној земљи, у којој су напредовале две стране силе, створен је вакуум моћи. Турска је послала војне и обавјештајне савјетнике и испоручила војну опрему муслиманској браћи. Након тога је уследила контра-офанзива на Западној Немачкој: 1987. године Франз Јосеф Страусс је посетио Албанију и припремио се за закључивање економских уговора, а министар иностраних послова Ханс Диетрицх Генсцхер обећао је током своје касније посете значајну финансијску подршку. Од тада, Савезна Република Немачка одржава блиске обавештајне односе са тајном службом у Тирани, која је у почетку такође имала за циљ да придобије новог партнера против доминације Србије на Балкану. У сваком случају, југословенски извори су 17. новембра 1987. године регистровали долазак двојице припадника обавештајне службе Западне Немачке у Тирану.
    Након окретања демократији, владе у Тирани су добијале све већу војну и обавештајну подршку од Савезне Републике. Албанска озлоглашена обавјештајна служба СИГУРИМИ трансформирана је у Службу националне сигурности Схербими Информатив Комбетар (СИК) у октобру 1991. и драстично смањена. Међутим, за око 60 одсто СИГУРИМИ-а, који се протеже између седам и десет хиљада аналитичара вести, тврди се да га је СИК стекао у целини. Већ је скок-старт за безбедносни апарат Албаније из Немачке био значајан: државни секретар министарства иностраних послова објаснио је у априлу 1997. године, да је од 1990. године војна роба и роба двоструке намене у вредности од само два милиона ДМ отишла у Албанију, укључујући и 1995. са одобрењем Савезни савет безбедности 20 мотора за бомбардера МиГ-21. Године 1993. пружена је полицијска помоћ за 500.000 ДЕМ. Штавише, Савезна Република је помогла изградњу војне академије и војне болнице од маја 1995. године, послала је два војна саветника, ау септембру 1996. године укључила је албански безбедносни вод у немачком ИФОР-у, који је обучавао Немац. Од 1992. године, обучено је 27 албанских војника. Тхе СПД

  4. 0
    0

    Посланик Европског парламента Норберт Гансел претходно је обавијестио владу да је од 1. јануара 1994. до краја маја 1996. године само Албанији одобрена извозна дозвола за опрему за одбрану у износу од 2,6 милиона ДЕМ.
    Оно што је БНД покренуо у правцу Тиране, влада је остала без одговора. Техника пресретања Министарства државне безбедности која је коришћена против Запада нестала је са преокретом у Русији. Старији типови опреме који се користе за кућни надзор ГДР телефонске мреже пали су у руке Бундесвехра у великим количинама и слетјели у складишта западне Њемачке. Канцеларија МАД-а у Келну испоручила је део МфС технологије албанској тајној служби 1991. године. Овај посао је водио БНД резидент у Тирани. Док се канцелар Кохл никада није уморио од класификације ДДР-а због прислушкивања својих грађана као неправедне државе, доставио је своје интелигентне БНД и МАД радио и слушне апарате за телефонски надзор из залиха Стасија и технологије за проматрање из старих фондова новинске школе у ​​Тирани и формирао Припадници албанске обавештајне службе СИКХ – јасно кршење МАД закона.
    Божидар Спасић, од 1979. године координатор свих секција југословенске обавештајне службе, који је радио против хрватске егзилске организације Устаса оптужио је немачке обавештајне службе, након Хоџине смрти, за најоштрије комунисте Албаније и припаднике Црвеног фронта, као што су Емин Фазлија, савезник против Југославије и терористичке активности. Високи албански обавештајни официр Абдул Прапастица могао је чак и прећи на БНД.
    У августу 1998. године, албански премијер Фато Нано изашао је у јавност са питањем милитантних фундаменталиста који су летели у Албанију као милитанти косовске побуњеничке војске УЦК након што их је амерички амбасадор Лино тукао због напада крстарећим ракетама на Албанију Фабрика у Судану и седиште Ибн Ладена у Авганистану. Већ у јулу, Арапи који су улазили у Албанију били су строго контролисани, а неки фундаменталисти ухапшени. У Сарајеву су САД након рата само вршиле стални притисак

  5. 0
    0

    како би се Изетбеговић присилио на протјеривање обавјештајних и војних помоћника упућених из Техерана, очигледно је да је у Тирани направљена одредба. Финансирање ОВК од стране бин Ладена и образовање косовских побуњеника у Авганистану гурнули су Американце у барове. Није противречност да ОВК још увек има муслиманске борце. Уместо тога, као и са ГИА у Алжиру, то су били ветерани из ЦИА-е из Авганистана.
    Године 2004. учешће БНД-а у Албанији замагљено је скандалом. Вилхелм Веитзел, шифровано име Лиесманн, који је био укључен као лидер у повезивању БНД у шверцу плутонијума, ипак је унапређен у вишу службу и послан 2002. године као становник у Тирану. Ту је умро почетком маја 2004. под мистериозним околностима. Чак је и уред за штампу БНД-а морао признати да је овисност о алкохолу један од разлога смрти 49-годишњака. Албански извори такодје су пријавили умешаност у мафију у сумњиве пасоше.

    Савез БНД са терористима
    У Албанији, БНД се није само бавио минимизирањем утицаја Турске на Балкану, већ га је користио и за сарадњу с побуњеничком војском ОВК у сусједном Косову. Фатална одлука Слободана Милошевића да у јануару 1989. опљачка покрајину своју аутономију и замијени структурални недостатак масовном репресијом припрема плодно тло за милитантне сепаратисте на Косову. Почетком деведесетих формиране су регионалне групе отпора, које су тада постале познате као УЧК у фебруару 1996. године.
    Чак иу рату у Босни 1993. године, мало косовских Албанаца борило се у бројним паравојним организацијама за муслиманско питање. Концентрисани су ови Албански Санџаци – према налазима холандске војне обавештајне службе у јулу 1994. – на подручју Крешева у подгрупи Црних лабудова, који воде црни лабуд, који је силовао бијелу жену у грбу. Заузврат, само неколико Хрвата подржало је ОВК, у јуну 1998. било је око 40 плаћеника из Херцеговине.

  6. 0
    0

    Важан командант ОВК, који је провео четири године у Немачкој до марта 1998. године, открио је холандским новинама у јулу 1998. године да је организација оружане борбе почела 1991. године. Политички напори за стварање јединствене Албаније покренути су у САД и Западној Европи, гдје су такођер започели организирано прикупљање средстава. Савезна канцеларија за заштиту Устава је класификовала ОВК као терористичку организацију и на тај начин је надгледала. БНД је успоставио прве контакте са милитантном опозицијом у Савезној Републици око 1992. године и брзо развио добре односе. БНД је имао предност у односу на остале западноевропске обавештајне службе, пошто је бројно и политички важан део лидера ОВК деловао у Немачкој и изабрао Савезну Републику као европско чвориште.
    До 1997. године ОВК се састојала само од уског језгра од око 2.000 професионалних бораца – укључујући око 250 бивших официра југословенске федералне војске. Поред тога, дошле су бројно доминантне сеоске милиције, које су настале из традиционалних кланских структура. Војна тактика терористичких група састојала се од засједе српских полицијских станица и конвоја са јединицама језгра, а затим повлачења у планине, тако да су слабо наоружане сеоске милиције биле беспомоћно изложене бруталним контра-операцијама српских снага сигурности. У својим војним „убодима“ против владиних трупа и специјалних полицијских снага, ОВК је све више почела да напада српску мањину на Косову од почетка лета 1998. како би их протјерала одатле.
    Брзо растућа ОВК није била веома заинтересована за мир, већ је напротив одговорна за даљу ескалацију грађанског рата. У септембру 1998. године, она је контролисала 40% Косова. Југословенске снаге су узвратиле масакр бројних ненаоружаних цивила. Претња ваздушним нападима довела је до споразума о прекиду ватре у октобру 1998. године, али само до јануара 1999. године.
    Девет дана пре почетка НАТО ваздушног рата, Савезно министарство иностраних послова саопштило је 15. марта 1999. године: „Као што је наведено у извештају о ситуацији од 18.11.1998. Године, ОВК делује од делимичног повлачења (српских) снага безбедности у октобру 1996.

  7. 0
    0

    поново су заузели своје положаје, тако да су поново контролисали широке области у области сукоба. Чак и прије почетка прољећа 1999. године настављени су сукоби између ОВК и снага сигурности, иако још нису достигли интензитет борби у прољеће / љето 1996 … Југославенско насиље и ексцеси насиља од вељаче 1998. године били су селективни насилне акције против подземних војних покрета (посебно ОВК) и околине у њиховим оперативним подручјима. Државни програм прогона који се односи на цијелу албанску етничку групу и даље остаје “.
    Сама ОВК је проценила у фебруару 1999. године – уочи преговора у Рамбујеу – број смртних случајева у досадашњој једанаестомесечној борби до 2.000. Шеф ЦИА-е Георге Тенет упозорио је у то вријеме да ће одсуство мировног рјешења након зиме довести до масовног интензивирања војних сукоба на Косову, будући да је ОВК сада далеко боље образована и опремљена него прије. Ситуација је, дакле, много опаснија него у босанском рату, јер овдје нису исцрпљене зараћене фракције. Почетком фебруара 1999. Тенет је рекао Комитету Оружаних снага Сената да ће Београд покушати да заувек елиминише ОВК, док су побуњеници стекли способност да наносе веће губитке српским снагама. Очекује се да ће обје стране напасти цивилно становништво и да ће бити далеко више од 250.000 избјеглица посљедњих година. Позадина ових упозорења била је у.а. индикације обавјештајне службе аустријске војске, која је појаснила наводну операцију „поткова“ југославенских оружаних снага.
    Поред „донација“, ОВК је такође примила обавезне „ратне таксе“ и, према истрагама Еуропола, велике суме из области организованог криминала под контролом Косова. Средином деведесетих, „домовина“ је постала Елдорадо за велике криминалце. Сали Берисха је у интервјуу за магазин „Република“ 11. августа 1998. рекао да је у сјевероисточној Албанији бјеснио хаос, да мафија и корумпирана полиција заједно раде на трговини оружјем, те да је Албанија дом највеће трговине наркотицима.

  8. 0
    0

    Новине Суддеутсцхе Зеитунг написале су у априлу 1999. године: „Многе приче о наводним масовним гробницама и зверствима које су починили Срби, Пуллацх сматра дезинформацијама обавјештајаца с којима се стварају политике“.
    Војна снага ОВК у 1997. години била је око 15.000 мушкараца, у лето 1998. године, према властитом рачуну 30.000. Запошљавањем у иностранству, на Косову иу избегличким камповима, ОВК је значајно порасла 1998. године и успела је да повећа своју залиху „тврдих бораца“ на 12.000 до 1999. године. Према српским подацима, у ово је било укључено око 1.000 плаћеника из Албаније, Саудијске Арабије, Јемена, Босне и Херцеговине и Хрватске. Инструктори и тренери дошли су из САД, Велике Британије, Француске, Италије, Албаније и последње, али не и најмање важно. Обука се одвија у камповима у Албанији у близини југословенске границе, што је предуслов за рад у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. Специјални камп за обуку командних јединица лоцира београдску „Белу књигу“ у касарни у близини Цекмезе у Турској. Његово породично имање у Тропоји је обезбедио Сали Бериша као највећа база ОВК.
    После месец дана НАТО бомбардовања, 20. априла 1999. године, портпарол ОВК је повукао војску од 50.000 наоружаних бораца и још 50.000 регрута у Светским дневним новинама, који су и даље морали да буду наоружани и обучени. Подручје које контролира подземну војску дом је 700.000 Косовара. За наоружавање подземне војске Косова су углавном модерни пиштољи типа Калашњиков. Поред тога, ту су и пушчане гранате и неколико оружја за пробијање оклопа, као што је самострел са базуком, који се прави у Сингапуру под немачком дозволом, ау стручним круговима као „посебан поклон“ БНД-а. Пљачкање касарни и депоа у 1997. години око 650.000 комада оружја, 20.000 тона експлозива и 1.5 милијарди муниције пуштено је у промет, од чега је око четвртине солидарне помоћи – углавном против девиза – стигло до ОВК. Други извор за борбену и комуникацијску технологију била је куповина оружја под покровитељством НАТО обавјештајних агенција. Средства прикупљена из иностранства за надоградњу ОВК су за почетну опрему подземне војске са маскирним оделима

    Sve su ovo i jos neznam koliko podaci provjereni i negdje zapisani,a koje je znao svaki u misniztarsvu spljnih poslava ili Unutrasnjim Njemacke,ima toga jos koliko volis ali i ovo je premnogo,sve upucuje na povezanst Njemacke sa Siptarima i Albanijom,pa ako hoces Abazovicu demokratiju digni narod kazu da Njemcka podrzava mafiju da podrzava Kosovo Republiku i da podrzava Veliku Albaniju,ako si patriota kazi ,dokaza ima na pretek.A posjeta stajnamjera je nabolja prilika za to!

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here