Абазовић: Новинари немају много разлога за радовање, неопходно мијењати Закон о медијима
1 min read
Дритан Абазовић
Потпредсједник Владе Дритан Абазовић честитао је Дан новинара и 150 година новинарства у Црној Гори.
Он је поручио да је Црној Гори потребна потпуна примјена, али и промјена законодавног оквира који уређује медије и који ће у потпуности стати иза домаћих медија и дати им једнаке шансе за рад.
“Новинари у Црној Гори немају много чему да се радују поводом Дана новинара, јер раде у земљи гдје се чак и приватизациони уговори класификују као државна тајна која може да угрози безбједност. Зато је неопходно мијењати Закон о медијима, који је усвојен прошле године и који приморава новинаре да одају своје изворе, уз сарадњу са свим чиниоцима медијског поља у Црној Гори како би се дошло до рјешења на заједничко задовољство”, рекао је Абазовић.
Како је навео, упркос традицији дугој вијек и по, црногорски новинари данас раде у изузетно тешким условима, на које пресудно утичу друштвено-политичке прилике у земљи и региону.
“Медији у данашњој Црној Гори су свеприсутан фактор друштвене збиље који обавјештавају јавност о свим дешавањима, едукују и указују на проблеме и друштвено-политичке аномалије, те кроз то и у значајној мјери креирају мишљење грађана, па је отуда и њихова улога веома важна и одговорна. Са друге стране, одговорност и незахвалност коју новинарски посао носи са собом најбоље су осјетили новинари у Црној Гори у протекле три деценије”, рекао је Абазовић, преноси ЦдМ.
Према његовим ријечима, кроз 30 година новинарство је било на мети многих парадржавних и криминалних структура, а резултат тога су убиство главног и одговорног уредника листа Дан Душка Јовановића, покушај убиства новинарке Вијести Оливере Лакић, напади на истраживачког новинара Туфика Софтића, хапшење истраживачког новинара Јова Мартиновића и низ других, свакодневних притисака и застрашивања кроз које пролазе новинари у Црној Гори.
Абазовић је истакао да треба још много радити и на пољу власништва и финансирања медија, с обзиром на то да су многе локалне станице банкротирале, а оне које нису, подршку су потражиле у страним инвеститорима.