ИН4С

ИН4С портал

Абазовић: Био бих срећан да имамо „пацке“ ЕК, али да за годину кажемо да је тужилаштво нешто урадило

1 min read

Предсједник владе, Дритан Абазовић

Потпредсједник Владе Дритан Абазовић рекао је да никога није до сада чуо да има било шта протв промјена у тужилаштву, а модалитети су ствар дискусије.

Он је на данашњој дебати о тужилачком закону казао да огромна већина људи је констатовала да су неопходне промјене у тужилаштву.

Да бисмо до тога дошли морамо да идемо кроз законе„, казао је Абазовић.

Казао је да се на претходној дебати чуло доста конструктивних предлога и да је остала дилема да у овој композицији Тужилачког савјета, једно или два мјеста бира из тијела које није директно везано за Скупштину. То је, како каже, прихватљиво.

Професор Ђорђије Блажић рекао је да су Црној Гори потребне промјене у свим институцијама, не само у тужилаштву.

Проблем је, како каже, у институцијама у свим аспектима, али узрок је у људима. Наводи да је врло јасан уставни оквир о именовању тужилаца.

Имамо законодавни оквир. А ми имамо два закона који регулишу исти орган – СДТ… Ми немамо ријешене елементарне статусне ствари, ја не знам који статус има Тужилачки савјет. Је ли то орган управљања, савјетодавни, надзорни? Зато ми имамо ТС у бестежинском стању„, рекао је Блажић.

Проблем је, како је додао, и структура Тужилачког савјета.

Јесу ли тужиоци јавни функционери? Ми овдје имамо уставни конфликт јер су тужиоци носиоци више јавних функција„, каже Блажић и подсјећа да ВДТ има три јавне функције.

Сматра да је кључни проблем не овога, већ свих закона, ко врши надзор.

Отвара се питање да ми имамо тужилаштво које само себе контролише… Много тога је пред вама, господо, нека вам је Бог у помоћ„, поручио је Блажић.

Органи неће да раде свој посао онда пребацују Влади и парламенту да рјешавају проблем нечијег нерада. Без јасно дефинисаног надзора заборавимо функционисање система. Ово што ви данас радите је нужна мјера да се гаси пожар. Али не рјешавате проблем у тужиластву. Имате десет разлога за разрјешење„, додао је.

Абазовић је одговорио да је проблем много дубљи, али мора се од нечега кренути.

Вања Ћаловић Марковић (МАНС) рекла је да је неспорно да врх тужилаштва мора да оде, али мора се водити рачуна на који начин ће то бити регулисано.

Она је имала примједбе на начин организовања јавне расправе, али и цијели процес израде Нацрта за који се још не зна ко је предлагач.

Важније је да овај процес буде легитиман него да буде брз, иако ја једва чекам да ови људи оду„, казала је Ћаловић Марковић.

Она је рекла да је највећи проблем у тужилаштву што нема одговорности и што нико није разматрао конфликт интереса у правосуђу, чији представници запошљавају цијеле своје породице.

Знамо да ови људи морају да оду, али вас молим да то урадите у складу са стандардима, да сви поступци не падну у воду„, казала је Ћаловић Марковић.

Битно је, како је истакла, да се овакве одлуке не доносе иза затворених врата и да је боље сачекати још пола године, па да се реформа уради „људски“.

Ово су консултације, ако Влада буде предлагач, биће организована јавна расправа, а ако буде парламент, они немају обавезу… Није проблем да се сачека и шест мјесеци. Али, овдје сви нешто чекају, та инертност нас неће нигдје повести„, казао је Абазовић.

Предсједник Удружења правника Бранислав Радуловић казао је да Влада треба да направи Предлог измјена и допуна закона о државнон тужилаштву и организује јавну расправу.

Поздравио је што је Влада организовала консултације о радној верзији Нацрта.

Када је у питању садржај текста, и Тужилачки савјет казао је да „да је боље радио ми се не бисмо овим бавили“, али треба наћи најбољи модел да се ово ријеши.

Подсјетио је да је Венецијанска комисија дала три начина да се ово ријеши.

Сматра да треба јасније дефинисати шта је угледни правник и одредбе о конфликту интереса.

ВДТ није четврта грана власти и нећу стати иза колега из тужилаштва који желе да се издигну до четврте гране власти„, казао је Радуловић.

Поручио је да у парламенту треба да се изабере ВДТ да се тиме не бави академска заједница, јер посланици не раде свој посао.

Сматра да је у тужилаштву потребна генерацијска смјена и да би то требало ријешити пензионисањем.

Сагласан сам и што се мене тиче, дијалог око избора ВДТ треба да почне сто прије како би се нашло рјешење“, казао је Абазовић.

Сто се тице мандата ТС, објаснио је да је ВК у мишљењу навела да „не види потребу за замјену актуелних чланова ТС“ и он није схватио у разговору са ВК да се они морају задржати.

Радуловић је казао да, према његовим изворима, у ВК сматрају да постојећи чланови треба да заврше свој мандат.

Посланик Марко Милачић казао је да је Нацрт радила парламентарна већина и нема говора да је нешто било иза затворених врата.

О овим измјенама и проблемима у тужилаштву говоримо годинама, а ми сад причамо о техничким стварима.“

Он је казао да је разочаран степенон разумијевања у међународној заједници, јер они у свом систему „немају Зорана Лазовића“.

Ми имамо проблем са Кашћеланим и таквим типовима, а кључна ствар у борби против организованог криминала је одлучност и морамо ове измјене донијети што прије„, казао је Милачић.

Рекао је да предлагач треба да буде онај ко је писао закон, а то је парламентарна већина.

Навео је да имамо тужилаштво које је „корумпирана каста“ која се отуђила не само од три гране власти него од живота у Црној Гори.

Позива међународну заједницу на разумијевање, јер Црна Гора креће не од нуле него од дубоког минуса.

Потпредсједник СДП-а Бојан Зековић казао је да није спорно да су потребне промјене у тужиластву, али је споран начин на који се то ради.

Нијесам гласао за предсједника, ни овог ни прошлог, нијесам задоваљан садашњом Владом, нијесам био задовољан ни претходном, ни саставом садашњег парламента, али не тражим да се измијени начин њиховог избора, већ персонални састав. Неопходне промјене у Тужилаштву не могу бити изговор за нормативно назадовање и обрачун са Венецијанском комисијом. Суштина измјена јесте могућност дезавуисања Уставне норме о квалификованој већини„, казао је Зековић.

Он је поручио да је СДП вољан да буде дио већине за избор ВДТ и да се та већина може добити и без ДПС-а и ДФ-а, само треба наћи модалитет.

Навео је да не да нема дијалога, него нема ни симулације дијалога о промјенама у тужилаштву.

Абазовић је поновио да је спреман да коначан нацрт закона пошаље Венецијанској комисији на изјашњење.

Божидар Вујичић (Грађанска акција) предлаже да Тужилачки савјет има 11 чланова, а не десет. У саставу би било седам тужилаца, два посланика и два правника.

Професор Небојша Вучинић је рекао да се ово питање не може рјешавати „преко кољена“. Истакао је да је очекивао од Владе да ово питање буде на дневном реду још у јануару и да ове промјене буду завршене и да међу приоритетима буде и закон о испитивању поријекла имовине.

Наводи да је правна утемељеност ових промјена друго питање.

„Овај Нацрт је добар, али је за гашење пожара. Ово су изнуђене, ургентне мјере.

Да је било добре воље могао се наћи консензус између власти и опозиције да се примјењује Закон о тужилаштву. Али не смијемо да дозволимо себи луксуз да само тако пређемо преко сугестија ВК, иако не морамо све да прихватимо.

Вучинић се слаже са предлогом да се повећа број угледних правника у ТС па и у Судском.

Али овдје имамо проблем шта је угледни правник. Ја бих прије рекао правни експерт који мора бити високостручна и висококомпетентна личност са искуством и теоретичар и практичар. У пет пресуда Европског суда је указано да тужилаштво не ради како треба, а овамо добијају одличне оцјене.“

Казао је да се не слаже са преслогом да в.д. руководиоца државног тужилаштва буде неко ко није из тужилачке организације.

Такође, око дисциплинског поступка, каже да ту треба термин „прекршај“ замијенити са „преступ“ јер је прекршај у саобраћају „када прођете кроз црвено“.

Златко Вујовић (ЦЕМИ) оцијенио је да је ова верзија Нацрта боља од претходне, али да је кључни проблем закона што парламентарна већина жели да контролише ВДТ.

Забрињава ме теза, иако јесте тачна, да смо суверена земља и не морамо прихватити све препоруке ВК. Међутим, ако не прихватимо кључне препоруке, то ће нас удаљити од европских интеграција и можемо се суочити са политичким посљедицама“, рекао је он.

Сматра да је незадовољство радом тужилаца оправдано, али је кључни приоритет требало да буду преговори између власти и опозиције.

Слаже се да би пензионисање био један од елегантних начина за промјене у тужилаштву.

Када говоримо о структури ТС, за мене реизбор не би био проблем ако би био праћен суштинским промјенама“, казао је Вујовић.

Сматра да ни ВК не би имала ништа против тога.

Требају нам рјешења која ће издржати провјеру времена„, рекао је Вујовић.

Он је подсјетио на Закон о јавном сервису.

Шта би ДПС дао да није изгласао овај закон, сада ће нова већина да преузме јавни сервис?„, питао је Вујовић.

Абазовић је одговорио да би био срећан да имамо „пацке“ Европске комисије, али да за годину кажемо да је тужилаштво нешто урадило.

Ми морамо да испоручимо резултате. Ова земља се дави у процедурама„, казао је Абазовић.

Рекао је да це рјешавање проблема у тужилаштву отворити дијалог, прије свега са опозицијом, што се чуло и на расправи, а ако неко из парламентарне већине не жели дијалог, „срећно му било“.

Из Бошњачке странке су казали да су незадовољни радом тужилаштва када је процесуирање ратних злочина у питању, а што се тиче борбе против криминала и корупције, оно може и мора да има боље резултате.

Сматрају да се кроз измјене закона жели извршити политички утицај тренутне већине на тужилаштво.

Биљана Паповић из ЦДТ-а казала је да је важно у овој политичкој ситуацији покренути дијалог у парламенту.

Подсјетила је да се у претходном периоду нијесу поштовале препоруке међународне заједнице зато се код цивилног сектора упали „црвена лампица“ ако процијене да би то могло и сада да се деси.

Рекла је да Црна Гора има добре законе, али је проблем примјена па се сада долази у ситуацију „да жртвујемо законски оквир зарад резултата“.

Посланица Марта Шћепановић (ДПС) рекла је да је јасно ко је писао закон и ко има политички утицај на његово доношење. Подсјетила је на извјештај ЕК у којем се каже да је правни оквир добар, а да примјена није добра.

Разлози доношења овог закона очигледно леже у томе да се институције гледају кроз појединце који обављају функције„, рекла је Шћепановић.

Намјера је, како додаје, да се политизује тужилаштво. Наводи да не даје себи за право да коментарише рад тужилаца, већ да за то постоји Тужилачки савјет.

Сматра да се ипак не може рећи да тужилаштво није имало резултата.

Абазовић је рекао да европски пут Црне Горе није угрожен. „Ми у тужилаштву сад имамо политизацију, самим тим што нема резултата, а ми сад идемо у деполитизацију“, рекао је Абазовић.

Адвокат Митар Шушиц (Права Црна Гора) рекао је да је до сада ТС био само декор и да је тужилаштво контролисало ТС, а не обрнуто.

Сматра да су у опозицији против смјена у тужилаштву јер неће моћи да контролишу ВДТ-а.

Милена Бешић (ЦЕДЕМ) питала је да ли ће се сугестије наћи у другој радној верзији Нацрта.

Подсјетила је да је ДПС увијек позитивно и широко тумачио поруке међународних партнера и да то нова власт не треба да ради.

Од вас очекујемо усаглашеност са препорукама ВК, за наше добро„, рекла је Бешић.

Абазовић је казао да су све сугестије евидентиране и да су неке прихватљиве. „Независно од тога да ли ће бити јавне расправе, постоји процедура у парламенту и могуће је амандмански дјеловати“.

Казао је да имамо антиевропске судије, тужиоце и да је досадашња политика била антиевропска.

Вд стање је у Црној Гори, а ми причамо као да смо преузели власт у Шведској. Не могу да вјерујем да људи, који нијесу дио корупционашке мреже, не желе да дају шансу да се нешто покрене у Црној Гори. Није овдје тешко направити резултате, постоје предмети, постоје докази, али нема политичке воље. Ми се данас тресемо и чекамо хоће ли бити продужен притвор криминалцима„, рекао је Абазовић.

Марија Весковиц (Акција за људска права) казала је да је тачно да се не морају прихватити све препоруке ВК, али би то било корисно.

ХРА, како је навела, подржава спремност предлагача да унесе одредбе о спречавању корупције у закон о тужилаштву.

Немања Бубања из НВО Једни и други сматра да овај закон не може бити изнад Устава и да се овим предлогом жели остварити политички утицај.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *