„Црна Гора као политички полу-субјекат не само да није Црна Гора Петровића већ њена чиста супротност“

Пише: О. Дарко Ристов Ђого

Непобитне историјске чињенице:

– западна колонија која се данас назива Црна Гора стекла је релативну независност (независност само према Србији) на покрадемом референдуму 2006.г (в бијелу књигу коју је приредио г. Јован Маркуш ).

– дуготрајним процесом управљања идентитетским политикама дошло се до позиције у којој су као симболи анти-српског карактера нове не-државе узети традиционална пјесма у верзији Секуле Дрљевића и једна од верзија алај-барјака којој су мијењани хералдички елементи како би се химном и заставом јасно ставио до знања дисконтинуитет нове Црне Горе са сопственом српском прошлошћу.

– Такав развој снага представљао је плод дуготрајних процеса и подударања интереса клике око Ђукановића и доминантно западних фактора, уз катастрофалну подршку Русије и кратковидих локалних политичара попут оних из Српске таквом пројекту.

Могу да схватим потребу човјека да се не отуђи сасвим од прошлости свога завичаја. Интимно сам везан за српску родољубиву мистику 19.вијека укључујући и ону везану за култ Цетиња, чак и када рационално знам да је отекло много деценија и још више процеса између сањане и данашње Црне Горе. Али не могу да схватим никако људе који су до јуче знали и на својој кожи осјећали репресивност, симболичку и сваку другу, колонијалне управе, лажност и неутемељеност њених симбола, а који данас без поговора величају ту „државу“ и глорификују њене симболе. Или нас убјеђују да навијају за Црну Гору Петровића коју препознају у данашњој Црној Гори. Као да је тешко провјерити да ли је у питању иста ствар: окренеш се око себе. Наравно да стварност није оно што видиш: у томе јесте поента – данашња БиХ није савез средњовјековне српске краљевине и Херцеговине од св. Саве, иако баштинимо њихову прошлост, тзв Косова није исто што и најсветија српска ријеч већ назив за окупациону управу.

Црна Гора као политички полу-субјекат не само да није Црна Гора Петровића већ њена чиста супротност. У питању су хомоними, понекад плод историјских околности, понекад створени да нас та хомонимија између српског завичаја и данашње колонијалне администрације завара. Када се карактер Црне Горе икада заиста темељно врати свом историјском бићу, знаћемо то и на симболичкој и свакој другој равни.

До тада: нити могу да прихватим одредницу Отаџбина без Црне Горе у њој, нити ту лабилну менталну хигијену према којој је дојучерашња репресија истозначна нормалном стању ствари.

Извор: Фејсбук

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: