Достојевски нам је потребан и данас
1 min read
Фјодор Михајлович Достојевски
Фјодор Достојевски се сматра једним од највећих свјетских писаца, филозофа и психолога. И чини се да су, на 200 годишњицу његовог рођења, дјела која је написао актуелнија него икада.
Русија и свијет ових дана обиљежавају 200 година од рођења Фјодора Достојевског, из чијег пера су изашла чувена дјела као што су “Злочин и казна”, “Идиот” или “Браћа Карамазови”. Тим поводом организирају се литерарни скупови на којима се читају одломци из његових дјела, позоришне представе, изложбе, научне конференције и објављују нови преводи његових књига.
– Достојевски нам је потребан и данас, како би модерни човјек опет пронашао своје право “ја” – каже Павел Фокин који у својим дјелима истражује самог Достојевског, али и његове личне, људске поноре.
Фјодор Михајлович Достојевски рођен је 11. новембра 1821. године у Москви, као син љекара и потомак осиромашене племићке породице. За живота је патио од болести, био зависник од коцке, паралисали су га страхови и мучили финансијски проблеми. Због блискости с љевичарским противницима руског цара, у младости је био осуђен на смрт. У шоку због пресуде оболио је од епилепсије, након чега је смртна казна преиначена у вишегодишње изгнанство у Сибир, заједно с најтежим злочинцима.
Достојевски је, као ријетко који други аутор, успијевао да пронађе праве ријечи којима је описивао душевно стање људи у екстремним ситуацијама. Психолози су његове студије различитих карактера проглашавали мајсторским дјелима. Ликови из његових романа познати су широм свијета, на пример студент Раскољников из “Злочина и казне” којег гризе савјест након убиства. Или беспомоћно наивни “Идиот”, кнез Мишкин.
Похвала Ничеа
“Мајсторско дјело психологије” – тако је Фридрих Ниче похвалио портрет бијесног грађанина из дјела “Записи из подземља”. Поводом 200 година од рођења Достојевског, у Њемачкој је објављен нови превод тог романа. Подсјећа се и на то да је књижевник, након укидања робовласништва у Русији, био представник новог времена. Путовао је по Западу, доживио преврате у Европи, те боравио неко вријеме у Берлину, Визбадену и Баден-Бадену. Често је био и у Дресдену, гдје се и најдуже задржавао.
Упркос западним утицајима, Достојевски је био и остао конзервативац на којег је велики утицај имала руска православна вјера. Павел Фокин подсјећа да се Достојевски бавио и односом Русије и Запада и каже да су његове теме актуелне и данас, поготово у доба пандемије, “те смртоносне опасности за човјечанство”.
Napokon normalan clanak….vrhunski Dostojevaki !
Dostojevski , Berdjajev, Andrejev , Šestov, Fjodorov , Solovjev….pisci , filozofi , toretičari religije koji su se u svojim ontološkim i eshatološkim razmišljanjima bavili univezalnim temamama ; čovekom , Bogom , smrcu , slobodom…dok se ” zapad” bavio kolonijalnim osvajanjima i genocidom nad domorocima !