Гађачи и гађанке или Врачар данас
Горан Петронијевић
Пише: Горан Петронијевић, члан Правног савјета ИН4С
Гађачи и гађанке општине Врачар, београдског светог брда, на коме су неки давни окупатори спаљивали мошти Светог Саве, а где данас блиста највећи православни храм у васељени.
Врачар, централна београдска општина, некада понос културног београдског круга и стециште многих културних догађаја. Тргови, позоришта, биоскопи, народни универзитети, култне градске кафане, први супермаркет на Балкану…. Предивна мешавина старе и модерне архитектуре, са свим слојевима историје.
Једном речју град, у коме станују грађани и грађанке и у временима када су у осталим деловима града, у новоизграђеним солитерима и отетим вилама, живели другови и другарице. Да не буде забуне, говоримо о двадесетом веку. У двадесет првом веку долази до развоја многих београдских подручја. Изграђена је инфраструктура и насељен велики број становника које је ветар економских или историјских прилика или неприлика у овај град донео.
Сиротиња на периферију, а они који су се „снашли“ у животу, на Врачар, а ђе би друго!? И тако наш Врачар доби нове грађане и грађанке. Остарели и осиромашени Врачарци, продајом своих кућа и станова, повукоше се пред најездом „снађених“ на периферију. Изменише се градски обичаји на Врачару. Нестадоше веселе кафанске ноћи, поетске вечери, позоришни авангардизам. Кладионице и кафићи постају нова врачарска стварност. Нови становници Врачара донели су нове навике које су постале доминантне. Џипови са четири мигавца који сатима стоје на сред Његошеве испред елитних кафића. А у кафићима гости чији су џепови, оружје и носеви напуњени. Друштво им за шанком праве остаци декадентних остатака врачарске квазиелите.
Имају различите вокабуларе, али се савршено разумеју. Ствара се аутохтона новограђанска квазикласа. Бахата, нетолерантна и насилна према онима који другачије живе или другачије мисле.
Данас на Врачару уместо поезије и лепе беседе у кафанама можеш добити увреде, понижавање, батине или јаја у главу. Врачар је препознат као идеално место где се са мало новца или наговора на страним језицима могу изазвати „грађански“ сукоби. Гађање из оружја, столицама или јајима, постаје врачарски говор. Врачар се угиба и мршти под својим гађачима и гађанкама и мирно чека нека нова, надамо се, боља времена.
E moj ZOKA pametni nije tvoja pamet za dvije noge sto je moja pokojna baba govorila.Nije stari djedo bogu fala beogradjanin nego je stari djedo iz stare Hercegovine koju ste vi montegrini dobili zahvaljujuci Rusima na berlinskom kongresu da bi ekonomski mogli opstati ili si to mozda zaboravio ili nijesi ni znao.Vas predsjednik i predsjednik vlade tj. obadvojica su rodjeni i dolaze iz stare Hercegovine i obadvojica govore da su 200% montegrini e ja nijesam 200% montegrin nego ono sto sam dobio rodjenjem tj.da sam Srbin.Moj savjet ti je da pitas stare beogradjane je li sada vracar montegrinski kraj ili nije i jesu li olicenje ti montegrini kulture ili divljastva.E ja mislim da su primitivci i divljaci sto im i pristaje .a to ne znaci da ih mrzim.
smrt fasizmu
Dedo ti si sigurno starobeogradjanin pa se stidis Crnogoraca.Muci jadan ti si ili iz grblja ili iz ercegovine
Znam za taj trip, ali mi koji smo malo duže u Beogradu, pamtimo stare nadimke za Vračarce. Po Beogradu su ljude odatle zvali „divljaci“ a malo kasnije“šminkeri“. Ja ne vidim nikakve promene. Izvikane možda ali tradicija je u stvari ista
Аида се гађала и раније, рекоше ми.
Biulo nekome drago ili krivo to je tako i to se sad zove crnogorski kraj e evo sad nemam pojma sto se tako zove mozda posto se veliki broj intelektualaca tu iz CG nastanio ili mozda po tome sto su milove lopovcine tu pare oprale od droge i drugog kriminala.
Браво за чланак! Но оних с јајима је мало. Највише се истакла гађанка Аида.
Dragi moj gospodine Petronijevicu nije to vise Vracar i ne zove se tako jer je preimenovan u crnogorski kraj i ti novi obicaji su njihovi i to je njima svojstveno da su kabadahije i siledjije jer su odrasli u sistemu koji ih je stitio da budu lopovcine i siledjije.
smrt fasizmu