Плач који нуди „Тома“, чини ми се, ипак тешко да је катарза!
о. Дарко Ристов Ђого
Пише: о. Дарко Ристов Ђого
„Томо, овај пут ћу да родим. Немам више времена.“
Тако некако отприлике гласи та реченица. Она се губи у густом емотивном ткиву филма: до тада смо већ неколико пута промијенили и временске оквире, и приче, и перспективе – већ неколико пута нас је завртио емотивни рингишпил за који непрекидно мислимо да се дешава између Томе, Силване, доктора и Љиљане, а у ствари се актуелизују и копају наскровитији ћошкови наших душа. У њима се траже неостварени снови и небивали животи, јад над самим собом који није постао и никада неће бити.
До тада је све било. Та реченица је само илустрација, пречица у временском току. Њена једина функција је да нам каже да Гордана (чини ми се) жели да роди, а не да, претпостављамо, „овај пут“ прекине један живот.
Ми је гутамо.
Као што засићени емоцијама гутамо све. Не знамо да ли је Тома убио некога возећи пијан (претпостављамо да није?) Јер се у нашим емоцијама губимо, у сажаљењу над собом ми заборвљамо друге. Они нису важни у животу душе сабијене између „утјехе слабих пред смрћу“ и некакве афективне замјене за цјеловито људско биће.
„Овај пут ћу да родим“ најтрагичнија је, можда, реченица, цјелокупног „Томе“: наша пропаст изречена и формулисана, непримјетна и естетизована. Илустрација неважности људског живота пред на пиједестал вриједности уздигнуте „патње“ и „страдања“. Југословенска метафизика гордости ума и чулности душе: обје се живе и смјењују само да се заборави истински Други, онај поред тебе, онај коме си дужан Поглед који јесте Живот.
Људи данима плачу због „Томе“. Можда би тај плач по себи био љековит да то није плач за оним најдеструктивнијим у нама – за непрекидном смјеном жеља, прохтијева, чежњи које су некако естетизоване као „страдање“ и „љубав“. У времену у коме би свако од нас могао заиста данима да плаче за све добро које нисмо учинили, за све зло које другима јесмо, за све промашаје, за сву дјецу која Гордана није одлучила да роди – ми ћемо плакати над тешким собом који не жели да се мијења, већ да га жалимо.
Погријешио сам прошли пут. „Тома“ може да изгребе у нама много емоција, али засигурно ништа од тога нас не чини бољим људима – осим у оном свеопштем, необавезујућем смислу у коме свако од нас вјерује да заиста јесте „добар човјек“, ма шта осјећао и урадио.
Плач који нуди „Тома“, чини ми се, ипак тешко да је катарза.
Прочитајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Poštovani oče da li imate blagoslov od Patrijarha ili nekog od Vladika za javno obracanje, posebno za pricu o “ posljednjim vremenima“?
Pun pogodak oce Darko! Nema sta da se doda.
OCE DARKO,
VEC DUGO ZELIM DA VAS ZAMOLIM
DA POKRENETE INICJATIVU ZA NEKU
VRSTU SKOLSKOG POGRAMA U KOME
BI DUHOVNOST I PISMENOST BILE
OKOSNICA SVIH DRUGIH ETICKIH
PITANJA. VRACANJE KNJIGE U RUKE
NASE DJECE, UNUKA, NAS SAMIH !
DUGO CEMO CEKATI NA OBNOVU
SKOLSKOG SISTEMA.
CRKVA MORA PONOVO DA SE LATI
TE ULOGE.
A POVODOM „TOME“ :
„PLAC ZA ONIM NAJDESTRUKTIVNIJEM U NAMA… “
– TO JE SUSTINA SAVREMENOG UNIZAVANJA
LJUDSKOG BICA.
HVALA VAM I POSTOVANJE
bravo
Надам се да ће и у Србији коначно завладати естетски и културни квалитети. А они халуцигени да ће коначно добити ногу у нос.
„без(бели)“
Љубав и друге бољке,
«мјерама медицинске струке… сами себе и једни друге….»
(било)
« МодерNо»
Постоје в(ј)ечите и модерне. Вредности.
Рођаче,
Пусти политичаре(ње)/владаре/предс(ј)еднике, од њих то (ово) и очекујемо — кад не ваљају.
#
Него како болест улази и откуд излази — коју кажите, неки који имате шта, и око Синедриона.
И в(ј)ерни народ (помозите да се) одбрани(те) од саблазни.
…“Јер шта је мени стало да судим оне који су напољу? Не судите ли ви оне који су унутра? А оне који су напољу судиће Бог. Извадите злога између себе“ (1. Коринћанима 5, 9-13)
Пре више година на Радио Београду сам слушала радио драму са директном алузијом на лик и дело Томе Здравковића. Не знам је ли било порока који није био поменут кроз то дело, на моје, тада, игнорантско и огромно изненађење. Естрада у пуном капацитету.
Са изузетком „Монтевидеа“, у коме се естетика деструкције појављује тек у назнакама, у каснијим режисерским остварењима Бјелогрлићу је деструкција окосница. Можда само плаче над самим собом.
Tužna je ova rečenica, teška. Nemam apsolutno želju da gledam film, a još manje da plačem dok ga gledam. Čitajući intervjue te žene, žalim je. Pisao tolike pesme, a ne napisa za tu Gordanu, koja mu je samo bila utočište. Bio je pevač sa dušom, stvarao dobre pesme, takvog želim da ga pamtim.
Dara iz Jasenovca je vec nesto drugo
Ma ne interesuje me ni Bjelogrlic, ni film, ni Toma
Управо …
ni mene
Управо како сте и рекли оче.
Као свештеник ред је обавезни да користите искључиво – црквене изразе.
Не нипошто западњачке туђице ,,најдеструктивнија“, ,,естетизована „, актуелизована“, ,,формулисана“ итд.
Па гдје вам је српски књижевни језик, или су ваше реченице о духовности — неискрене сасвим ???
Хаха, нађите неку одредбу која овавезује то што сте изнели. Поставите ту одредбу, тај члан. Значи ли то да онај православни американац који пости и причешћује се нема духовности јер не говори српски књижевни језик? Ух свети Серафим Роуз, вероватно гори у паклу због коришћења свог енглеског језика… Јадни грчки светогорски монаси… Реч српског књижевног не знају, мора да су неискрени у вери. Смирите се мало и обратите пажњу на брвно у свом оку.
Као што си ти „Тигар“ некако (српски) тигар,
на мало другачији (и старији) начин постоји – српски поп. Православни дабоме.
Него TG тигре, р(е)икни. Коју бољу.
Eto i svestenici imaju pravo,slobodu komentarisanja,izrazavanja,opisa itd.Cijenim razlicitost.Toma,jezim se. film za ubiranje novca.Kazu komercijalni film.Licno ne volim takve pjesme.Samim tim necu plakati.Zivio je toma kako je htjeo..
Масон и насилник Бјелогрлић је направио добар филм, али је циљао на емоције и регионалну зараду, а противио се филму Дара из Јасеновца. Тако да филм, боље да многи сачекају на тв…
Не зам је ли масон,али је одвратан.Нека су му изпиратерисали овај филм.Можда је он планирао да направи филм о Јасеновцу али га је Гага Антонијевић претека.Пиратерија му је божија казна за напад на Гагу Антонијевића.Добар је глумац,још бољи режисер,али је изгледа и велики смрад.
Баш тако, Херцеговина одакле су му корени..стиди се овог изрода и слободно нека не долази на скуп братства Бјелогрлића.
Не слажем се да је добар режисер. Његови филмови имају рок трајања отприлике као јогурт. Брозов пионир је на буџету од како зна за себе. Као самостални режисер неби прикупио довољно средстава за снимање једне рекламе. Једини “ црвени тепих“ по којим се шетао је онај у Сарајеву.
Због Головратића , Карановићке , Мики (Мауса ) Манојловића , фолиранта Шербеџије и да не набрајам …Згадио ми се филм као појава и од неког ко је волио наш филм , претворио сам се у особу незаинтересовану за наш филм ..То су све другосрби који су у ствари хедонисти и перверзњаци и силоватењи …Нула од људи …Они не требају ни себи више а камо ли нама …
POTPUNO STE U PRAVU DEJANE !
bravo Dejane