Кајмакчалан као капија слободе
1 min read
Заузимањем Кајмакчалана српске побједоносне трупе први пут ступају на земљиште своје отаџбине након пробоја Солунског фронта, а част за то припада Дринској дивизији.
Овако је у званичним српским извјештајима на Солунском фронту у септембру 1916. године обзнањено свијету да је „отворена капија отаџбине и слободе“, да је планински ланац и најјаче утврђење, за које су Бугари имали наређење да бране до последњег војника, заузела војска васкрсла послије страдања у Албанији.
Дринском дивизијом командовао је Златиборац, пуковник Крста Смиљанић.
Крвава драма трајала је 22 дана, уз грмљавину топова, гушање с Бугарима у рововима и јурише преко гомила људских тела. Животе је дало 39 официра и 747 војника, а било је два пута више рањених. Посебна пажња овој херојској бици поклоњена је на страницама тек објављене књиге „Ђенерал Крста Смиљанић – хроника једног витешког живота“, у издању Библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“ у Чајетини.
Аутор књиге Снежана Ђенић, историчар и директор Библиотеке, иначе писац више монографија и књига о Златибору и његовим људима, прати живот Смиљанића (1868-1944) од сељанчета из Љубиша, школовања, напредовања у војсци, преко ратова са Турцима, Швабама и Бугарима, до службовања послије Великог рата и постављања старог ратника за бана Зетске бановине.
Трагајући по архивама и сабирајући међу корице књиге историјску грађу, аутор истиче да је Крста Смиљанић био човјек народног духа, уман и непоколебљив у одлукама, доследан у испуњавању захтева своје отаџбине и вјеран положеној заклетви.