ИН4С

ИН4С портал

Зашто су САД и Немачка у последњем тренутку одлучиле да на самит „Кримска платформа“ пошаљу министре енергетике

1 min read
Самит „Кримска платформа“ се, на иницијативу Украјине и њеног председника Владимира Зеленског, одржао 23. августа у Кијеву.На самиту су били представници преко 40 земаља и међународних организација, где је припремљен отворени документ ради осуде руског присаједињења Крима.

Кримска платформа; фото: АП

Пише: Горан Игић

Помало банално питање из наслова, не би било толико банално, да не носи са собом одређену поруку. Покушаћемо да објаснимо.

Самит „Кримска платформа“ се, на иницијативу Украјине и њеног председника Владимира Зеленског, одржао 23. августа у Кијеву.На самиту су били представници преко 40 земаља и међународних организација, где је припремљен отворени документ ради осуде руског присаједињења Крима.

Уочи прославе 30 година независности Украјине, њен председник Владимир Зеленски започео је овај прилично амбициозан догађај са жељом да некако искористи споменути јубилеј. Велико финале се очекује у наредним данима, јер ће шести шеф украјинске државе 30. августа отпутовати у Вашингтон, где ће га у Белој кући дочекати његов амерички колега Џо Бајден, али узимајући у обзир огромне финансијске, дипломатске, информативне напоре уложене у промоцију пројекта „Кримска платформа“ може се рећи да није успео у потпуности, јер су многе земље повукле првобитно најављене делгације.

Иако је било и другачијих очекивања, из САД и Немачке присуствовали су министри енергетике. Чак ни турски председник Реџеп Тајип Ердоган није дошао у Кијев, а уместо председника Чешке и Швајцарске дошли су председници парламената. Измена делегација у последњем тренутку, иако је било заговорника да се другачије поступи, сугерише о томе да је Немачка (од које су у Кијеву много више очекивали), пославши дан раније у Кијев канцеларку Ангелу Меркел у билатералну (опроштајну) посету, практично Украјинцима замазала очи жаргонски речено, те да су Немци искористили локацију „Кримске платформе“ за преговоре с америчким колегама о Северном току-2, а не да задовоље амбиције Зеленског.

новинар Горан Игић
Горан Игић

Ови званичници немају никакве везе са спољном политиком, па руководства Сједињених Држава и Немачке показују индиректно свој став према самиту Кримске платформе. Порука Немачке Кијеву може да се ишчита и овако: „намеравамо да решавамо искључиво своја питањам, а формално имате као подршку“.

Кијев изглађује ствари, рекавши да није важно који представник нивоа представља одређену земљу, јер сви учесници преузимају исте пуне обавезе. Али у ствари, ниво делегације је од великог значаја, о чему је говорио сам украјински министар спољних послова Дмитриј Кулеба.

Потписани су међународни правни документи, а став Русије ће се одредити управо према нивоу потписа под тим документима. Неће бити могуће појачати притисак на Руску Федерацију ако постоје потписи „другоразредних“ званичника који не знају међународно право, нити за спољну политику.

Да би борбу за Крим показао у пракси, а не речима, Зеленски мора узети у обзир интересе староседелачког кримско-татарског народа и усвојити обећани закон „О статусу староседелачког народа“, који на правном нивоу признаје Меџлис за званичног представника кримских Татара, уз измене устава о давању кримским Татарима национално-територијалне аутономије на територији полуострва.

То би показало кримским Татарима који су остали на Криму да их се Украјина сећа и да ће наставити борбу за повратак полуострва.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *