Седи миран, Веселине Вељовићу, само пази да не прикљештиш образе

Пише: Михаило Меденица

Мишљење је, мој Веселине Вељовићу, штоно кажу: као гузица- свако га има.
Није то проблем, нека и мишљења колико и гузица, но проблем је кад је гузица једино мишљење, кад је гузица све: карактерна особина; идентитет; име, презиме и надимак; крштеница; образ…

Све је код тебе, „добри“ мој Вељовићу – гузица!
Гузица до јуче млатила пендреком – гузица данас млати плајвазом, но гузица остала је само то – гузица!
Колико си зла нанео Црној Гори пендреком толико данас чиниш пером, невешто сричућу, лупетајући, лажући, сипајући то беде из душе и ништавне памети на папир- чинећи све да се папир преметне у буктињу па да спалиш читаву Црну Гору, јер волео си је и бранио онолико колико си бранио вољену власт!
Све мимо ње, проклете власти, не треба да постоји, што се тебе, надничару јада, тиче!
По ко зна који пут си ударио на наш портал. ИН4С, ценећи да ваљамо онолико колико смо мртви јер, признај, ништа те не би учинило срећнијим до да свак од нас аутора и сваки наш читалац омасте канапе о букве, да нас насадиш на кочеве, да напиних нека нова „пасја гробља“ ко преци ти, идоли и идеолошки очеви.

На браћу и сестре не дам, не дам ни на једног нашег читаоца, не дам теби, фукаро, да нас поменеш јер ти, да је правде, не би више имао права ни на мишљење ни на реч!
Веруј, што се тебе и те багре налик теби тиче – не бих се ту ни мало замајавао глупостима каква су демократија и некаква људска права – једино право које вам не бих ускратио је комадић неба кроз решетке Спужа, колико да видите оно под чим више стајати нећете!