Предсједник Мировног покрета „Не у рат – не у НАТО“ Гојко Раичевић оцијенио је да опасност у коју Црну Гору гура актуелни пронатовски режим мора да нађе адекватан одговор слободне јавности, уколико таква у Црној Гори уопште постоји.
„Јасно је да је упловљавање НАТО носача авиона „Кавура“у Боку Которску представља одговор на војну вјежбу „Срем 2014“. Ова посјета представља непријатност за већину грађана, посебно Бокеља, пошто је посјета уприличена у склопу, како је најављено, „обиласка хрватских и италијанских лука на Јадрану““, навео је Раичевић.
Он је подсјетио да су неколико стотина метара од мјеста гдје је тренутно усидрен НАТО носач, 17. априла 1941. официри Војске Краљевине Југославије и народни хероји Милан Спасић и Сергеј Машера положили животе бранећи своју официрску част и спречавајући да бојни брод “Загреб“ падне у руке талијанских окупатора.
„Данас је успомена на те хероје оскрнављена новим колаборационистичким актом црногорске владе и њене војске. Пошто „Кавур“ преко Црне Горе шаље поруку Русији, овим данас смо хтјели да поручимо да не желимо да учествујемо у ратним предиграма, јер знамо шта слиједи послије предигре“, казао је Раичевић.
Упловљаваље НАТО носача авиона Ратне морнарице Републике Италије „Кавур” у тиватски залив протекло је јуче у знаку мирног протеста противника уласка Црне Горе у НАТО.
Уочи самог укрцавања новинара на помоћни брод који их је водио у обилазак ратног брода Сјеверноаталантског савеза, организатори мирног протеста носили су транспаренте „Не у рат Не у НАТО“, „Крваве су вам руке“, „Смрт фашизму“…
Раичевић је листу „Дан“ казао да је НАТО носач авиона непожељан гост у Црној Гори.
„Одавно је пронатовска влада у Подгорици показала одлучност да без провјере воље грађана на демократском референдуму, ради све у правцу насилног учлањења Црне Горе у тај ратни савез. Безобразлук који том приликом показују види се и у Тивту, гдје се НАТО носач авиона и њихова посада понашају као свака друга окупациона сила која посјећује своју колонију“, навео је он.
Раичевић је указао да је долазак НАТО носача авиона у Боку од свих геополитичких аналитичара оцијењена као одговор тог војног савеза на заједничку војну вјежбу српске и руске војске „Срем 2014“.
„Понашаћемо се као према свим недобронамјерним гостима. Домаћа пета колона је позвале НАТО носач авиона и заболи прст у око свима који су сачували трунку достојанства. Све ово личи на тестирање стрпљења од стране НАТО слугу из црногорске Владе“, казао је он.
Међутим, додао је Раичевић, колико год стрпљења имали, морамо поручити да оно, као и све на свијету, има своје границе и да су се из Владе Црне Горе опасно приближили самој линији преко које може доћи до несагледивих последица.
„Чињеница да су наоружани пендрецима, пиштољима, пушкама, борбеним колима, што су спремни да користите сузавце и гумене метке, што им стиже НАТО носач авиона, људе са чашћу и достојанством може само додатно да мотивише“, истакао је он.
Колико је, како је указао Раичевић, вјеродостојна чињеница да је највећи италијански ратни брод у мировној мисији најбоље говори да контраадмирал Андреа Ђулио, који је вођа делегације један од командата НАТО снага за брзи одговор, што и не крије.
„Не смијемо да останемо смирени и да гледамо окупационе НАТО војнике да се шепуре по Боки, а да не покажемо макар презир. Ако ништа, оно макар као некад Никола Симић у серији „Више од игре“. Ако немамо могућности и храбрости да урадимо нешто више, оно макар поручимо НАТО окупатору и њиховим домаћинима: „О П Р Е М Д О Б Р О“!“, поручио је Раичевић.
Иако је посјета брода планирана до 21. новембра, Марко Милачић из Покрета за неутралност истиче да је у црногорске воде упловио носач пропаганде која овдје „остаје и након што та гомила ратног гвожђа исплови из наших вода“.
„Ово је класична демонстрација силе и моћи, с циљем да се адресама на истоку поручи да је ова црногорска територија у власништву НАТО савеза и да не рачунају на њу“, сматра он.
Коначно, истиче Милачић, ово је провокација Црне Горе, чији су грађани већином, а то је показало и истраживање у којем је учествовао и сам НАТО, против уласка у тај неоимперијални, милитаристички савез, огрезао у корупцији и у спрези са криминалним елитама широм свијета попут ове Ђукановићеве.
Носач авиона „Кавур“ је најјачи површински ратни брод НАТО-а у региону сјеверозападног Медитерана, а у Боки ће остати до 21. новембра.
Дугачак је 244, а широк 39 метара, са депласманом од око 30.000 тона.
Намијењен је за контролу мора, амфибијске и експедиционе задатке, операције одржавања мира на мору, неборбену евакуацију и спасавање након природних катастрофа, а може се користити и за борбене подршке амфибијским операцијама и снагама на копну, као и за уништавање циљева на мору и у ваздуху.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Gojko brate, žao mi je što nijesam bio u prilici da ti pružim podršku na licu mjesta. Ipak i ovoliko koliko vas je bilo izazvali ste efekat i poslali poruku mrskim NATO vojnicima. Neka vide da na Pine mogu biti samo uz pratnju vojne policije, policije i ovih udbaša u civilu, pa neka shvate da nijesu dobro došli u Crnu Goru, a ako nas hoće u NATO, mogu samo silom i neka očekuju da ima još časnih Crnogoraca koji će znati da se prema sili postave kao što su njihovi preci.
Tako je Raičeviću!
Veliko postovanje i podrska za g.Raicevica!
Raičević je rekao svoje i spasio dušu. Poštovanje za njega. Bilo bi nam mnogo bolje kad bi i ostali ovako branili svoje principe.
a epilogom 11. februara ispod groblja u Škaljarima
Raš, Grabar, Šišgorić I Brničević strijeljani su u 7 sati 11.februara 1918 na strelištu na livadi ispod groblja u kotorskom naselju Škaljari. Njihov ispovjedaonik tada je bio mladi mobilisani sveštenik don Niko Luković, koji je dobio naredbu da bude sa osudjenicima i da ih vjerski pripremi za smrt. Poznati bokeljski sveštenik i intelektualac kasnije se sa gorčinom prisjećao tog nemilog dogadjaja.
“Strijeljanje je izvršio vod od osam vojnika Madjara, pod komandom jednog kapetana Madjara. Šižgorić je gledao osam strijelaca i rekao im: “Zar vi, vojnici, za čiji smo se bolji život borili, hoćete da nas strijeljate”. Na to je jedan od vojnika, koji su trebali da pucaju, pao onesvješćen. Prva naredba nije izvršena dok se onesvješćeni nije zamenio drugim. Komandant je dao znak sabljom za paljbu, ali niko od vojnika ne okida. Komandant je dao treći put znak za paljbu. Neposredno prije paljbe Raš je uzviknuo: ‘Vi pucate u pravdu. Živjela sloboda!’
Trojica mornara su pala mrtva poslije prvog plotuna, a Grabar je bio ranjen. Na to su, po komandi, pripucala dva vojnika i dotukla ga“.- ispričao je kasnije don Niko Luković o tom dogadjaju cetinjskom istoričaru Niku S. Martinoviću.
Побуна је угушена већ следећег дана након доласка групе бојних бродова из Пуле. Наиме, ујутро 3. фебруара 1918. године у Боку которску је упловио ратни састав од 3 бојна брода, 4 разарача и 8 торпиљарки, што је омогућило да царски официри преузму власт на запоседнутим бродовима.
Пред редовним војним судом било је оптужено 386 морнара и подофицира. Од тога је 48% било јужнославенског порекла, 20% италијанског, 13% Чеха и Словака, 10% Немаца, 8% Мађара, а остало су били Пољаци, Румуни и Украјинци. Иако је било ухваћено око 1.200 морнара, пред преки суд изведено је само њих 98. У затвору је умрло десетак морнара, у току побуне погинуло их је двоје, остали су осуђени на дугогодишње робије, а четворица на смрт стрељањем.
На смрт су осуђени: Франц Раш, морнарички водник из Чешке, Антун Грабар, морнар из Пореча у Истри, Јерко Шижгорић, артиљерац из Жирја код Шибеника, и Мате Брничевић, артиљерац из села Јасенице, код Омиша.
Побуна морнара у Боки которској почела је у подне 1. фебруара 1918. године на бродовима „Sankt Georg““ и „Gea“ када је око 6.000 морнара аустроугарске ратне флоте узело команду у своје руке и истакло црвене заставе на око четрдесет бродова у Бококоторском заливу.
То није само био израз антиратног расположења у Аустроугарској монархији, већ је, по извештају српског војног аташеа у Падови, побуна морнара била „резултат лењинистичких идеја које су се толико рашириле у аустроугарској морнарици да су знатно ослабиле познату сурову дисциплину“.
Морнари су преузели команду, а царске официре на челу са контраадмиралом Александером Хансом су интернирали у бродским кабинама. На челу побуне су били Франтишек Раш (изван брода), Антун Грабар, Дане Тадић, Лео Лелас, Крсто Кнежевић, Мијо Видак, Мате Остојић, Рудолф Креибацх, Иван Внук и Франц Галет, сви са командног брода „Санкт Георг“, док је на челу побуне брода „Геа“ био Мате Брничевић.
Топовским плотуном је спречено испловљивање разарача „Csepel“, а ред су одржавале наоружане патроле које су кружиле чамцима око затечених бродова и на копну. Формиран је Комитет морнара на командом броду „Sankt Georg“ чије је чланство одређено раније у селу Каменарима у кафани „Шумадија“. У истој кафани је одлучено: да дан општег устанка буде 1. фебруар, да се ухапсе официри и поднесе писмени захтев контраадмиралу Хансу. Захтевало се: прекид рата сепаратним миром, побољшање хране и редовна одсуства.
Међутим због низа пропуста вођства побуне углавном због тога што су комуникације и даље биле под надзором службених власти, и одлучности власти да и оружаном силом спрече устанике у остварењу наума, макар и по цену потапања већине бродова, и лукавим вођењем преговора у циљу добијања времена, устанак је помало јењавао. Једна струја устаника је заступала идеју да запоседнути бродови исплове и придруже се силама Антанте док је друга тражила да бродови остану у Боки.
Команда је 2. фебруара упутила ултиматум побуњеним морнарима, наредила евакуацију цивилног становништва и немачким подморницама наредила потапање бродова „Gea“ и „Sankt Georg“.
Sinoć od 00.00 časova do 24.00 časa 21.novembra 2014. godine, zabranjen je za plovidbu, sidrenje, sve vrste ribarenja i podvodnih aktivnosti morski prostor radijusa 500 metara od usidrenog vojnog broda u Tivatskom zalivu. Sva plovila u Tivatskom zalivu su dužna da obrate maksimalnu pažnju, plove usporenom brzinom i zaustave plovljenje na zahtjev vojnih ili policijskih snaga, saopšteno je iz Hidrometeorološkog zavoda. Nosač aviona Ratne Mornarice Republike Italije „Kavur“ (CVH 550) uplovio je jutros u Tivatski zaliv.
Ovakve naredbe nije bilo ni za vrijeme Austrougarske ni za vrijeme fasiticke Italije,ovdj je bio i Broz na lijecenje ,ali saopstenja ovakvog nije bilo od kada je prasica rep savila ,ovo vi je demokratija i sloboda koju cemo imati kada dodju kao sto su sad dosli NATO zlikovci,dignite glas protiv privremene okupacije koja ce postati trajna ako ovako nastavite.
Odlivna reklama za turizam,neka vi ovo bude spot na svim sajmovima u narednoj godini.
Ja sam “ zadovoljan“ kako OPOZICIA protestvuje protiv NATO zlikovaca ,narocito ova SRPSKA opcija,jurisaju ? I u prvim redovima su na svim protestima ?,ali zato najavljuju protest u Podgorici ,samo miran da se kojim slucajem nebi desilo nesto nepredvidjeno kao devdesetih godina u Beogradu ,kada je Milosevic rekao “ Micune ovako se nijesmo dogovorili“,naravno tada je Giska srusio komunisticku vlast a ko je piatao Micunovica i Vuka.To se nama nece sigurno dogoditi,jer kada se posti i to na BUREKU splasnu strasti ,a nije samo Mirce koji u posti na BUREK,cini se da je citava opozicija na BUREKU.
Vjeciti prijatelji Montenegro i Italija