Џикнић: Мање игара, више хљеба јер је народ гладан!
Фото: СНП
Хлеба и игара је популарна метафора, која потиче из сатиричне пјесме римског пјесника Јувенала, којима власт обезбеђује подршку становништва тако што привидно задовољава његове краткорочне интересе и неважне потребе, а науштрб дугорочних интереса, односно да би му скренула пажњу с далеко важнијих проблема.
Одборник СНП ЦГ у СО Будва, Предраг Џикнић, сматра да се у овој дефиницији може закључити да свака власт избјегава дати народу кило хлеба док се упорно сервира забава у тонама.
“Постоје знатно важније теме у овом моменту о којима нико не смије да прича. Прије свега то је безбједност грађана и туриста. Имамо ли представу што нам је чинити понови ли се земљотрес из ’79 године ? Или о томе не желимо да размишљамо док се бетон мијеша и жељезо вари?” – упитао је Џикнић.
Џикнић истиче да смо на сеизмолошким мапама црвеним словом обељежени као трусно тло подложно стравичним текстонским помјерањима.
“Истина је да на природне факторе не можемо да утичемо, али на мочварном тлу градити солитере и палате, равно је самоубиству. Естетски, пак, можемо утицати, али ми се чини да смо руке дигли и допустили да свака фасада у граду пјева своју пјесму, налик нижеразредном циркусу. Не можемо да говоримо о култури док не ријешимо проблем канализације због које смо на туристичкој мапи одавно изгубили трку са озбиљним дестинацијама. Не можемо да говоримо о култури у граду који нема адекватне називе улица, већ се локације распознају по супермаркетима, занатским радњама, нумерисаним школама и нумерисаним лежећим полицајцима. На примјер, основна школа у Будви носи име арапског броја 2 (два), писано латиницом. Како споља тако и изнутра темељи школства су уздрмани скрнављењем нашег језика и књижевности. Немамо право да говоримо о било чему док је криминал у тренду међу омладином, која је затрована погрешним вриједностима, залуђена малициозним идолима, сматрајући да скупо одијело и скуп аутомобил чине човјека. Рејверски фестивали и мегаломанске дискотеке нису културни показатељи града, већ догађаји забавног карактера који служе да затупљују и заглупљују омладину”, наводи се у саопштењу.
Он је казао да се не може се говорити о култури док се на љетњој позорници изводи Шекспир а иза кулиса одзвања турбо фолк.
“У свему, па и у култури, потребни су чврсти темељи. Само је питање који темељи јер су постојећи срушени а на њиховим мјестима изграђени хотели и коцкарнице. Да би учили дјецу умјетности, није потребна само диплома, то видимо кроз примјер славног Квентина Тарантина и још славнијег Павла Вујисића. Умјетност се не стиче звањем нити купљеним знањем на академији знања, већ огромним радом и талентом са којим се умјетник рађа и умире”, наводи се у саопштењу.
