Асановић против Црне Горе: Павличић – Против подносиоца представке покренута истрага због утаје пореза
1 min read
Европски суд за људска права у Стразбуру
„Европски суд за људска права у Стразбуру („Европски суд“) донио је пресуду у предмету Асановић против Црне Горе и утврдио повреду члана 5 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода („Конвенција“).
Против подносиоца представке, који је по професији адвокат, покренута је истрага због сумње да је починио кривично дјело утаја пореза и доприноса. У предметном поступку, надлежни државни тужилац је телефонским путем дао обавезујући усмени налог полицијском службенику да од подносиоца представке прикупи обавјештење у својству грађанина. Подносилац представке није пронађен на адреси становања, нити је могао бити контактиран путем телефона јер му је исти био угашен„, саопштила је Валентина Павличић, заступница Црне Горе пред Европским судом за људска права.
„Након што је надлежни полицијски службеник обавијестио надлежног тужиоца о наведеном, добио је усмени налог да поступи у складу са законом, пронађе и лиши слободе подносиоца представке, с обзиром на то да су постојали основи сумње да је подносилац представке побјегао, јер је исти био упознат да је од Пореске управе пријављен полицији.
Истог дана подносилац представке се накнадно одазвао на телефонски позив и обавијестио надлежног полицијског службеника да ће бити испред зграде Основног суда у Подгорици. Том приликом му је од стране полицијског службеника уручен позив за “одмах” ради прикупљања обавјештења од стране грађанина. Подносилац представке је превезен полицијским возилом цивилних таблица до станице полиције гдје је након давања исказа лишен слободе. Записник о саслушању и службену забиљешку потписао је без примједбе. Након тога, спроведен је код надлежног тужиоца гдје је саслушан у својству осумњиченог и гдје му је уручена кривична пријава са пратећом документацијом. Након саслушања подносилац представке је пуштен да се брани са слободе. Против подносиоца представке у току је кривични поступак због предметног кривичног дјела“, наводи се у саопштењу.
У вези са предметним лишењем слободе, подносилац представке је поднио притужбе Савјету за грађанску контролу рада полиције као и Заштитнику људских права и слобода (Омбудсману). И Савјет и Омбудсман су утврдили да је поступање полиције у конкретном случају било супротно прописима, те да је подносилац представке незаконито лишен слободе. С друге стране, Уставни суд Црне Горе је донио одлуку од 11.07.2018.године којом је одбио уставну жалбу, наводећи да није било повреде права на слободу и сигурност из члана 5 Конвенције.
„Дана 12.10.2018.године, подносилац представке је Основном суду у Подгорици поднио тужбу против државе Црне Горе – Министарства унутрашњих послова, Управе полиције и Основног државног тужилаштва у Подгорици ради накнаде нематеријалне штете због „незаконитог лишења слободе“. Наведени поступак је био у току у тренутку када је представка поднијета, али је прекинут на захтјев подносиоца представке и тужених, до окончања кривичног поступка. Подносилац представке се жалио на наводну повреду члана 5 Конвенције (право на слободу и сигурност) због незаконитог лишења слободе и повреду члана 13 Конвенције због недостатка дјелотворног правног лијека“, истиче се.
У правној одбрани, заступница је указала да подносилац представке није искористио све дјелотворне правне љекове прије обраћања Европском суду, као и да је злоупотријебио право на представку, јер није обавијестио Европски суд о свим релевантним информацијама, а нарочито о грађанском поступку који је покренуо ради накнаде нематеријалне штете због „незаконитог лишења слободе“. У прилог дјелотворности наведеног правног лијека, односно тужбе пред грађанским судом, достављена је релевантна судска пракса у којој су домаћи судови утврђивали повреду релевантних одредби Закона о облигационим односима због „незаконитог лишења слободе“ и досуђивали новчану накнаду. Канцеларија заступника је доставила и одређене одлуке које се односе на лишавање слободе у фази истраге, као идентичне случају подносиоца представке.
„Европски суд је испитивао аргументе Канцеларије заступника и примијетио да тужбени захтјев редовном суду може резултирати изричитим признањем повреде и додјелом новчане накнаде, што произилази из достављене домац́е судске праксе. Према пракси Европског суда, такав правни лијек у принципу може пружити адекватно обештец́ење, ако је престала ситуација која је довела до повреде члана 5 став 1 Конвенције, као у случају подносиоца представке. Управо је подносилац представке покренуо грађански поступак наводец́и повреду његовог права на слободу и захтијевајуц́и накнаду штете у том погледу, с позивањем на члан 5 став 1 Конвенције.
Ипак, Европски суд је примијетио да Уставни суд Црне Горе, приликом испитивања уставне жалбе као последњег правног средства у домаћем правном систему, није сматрао да је подносилац представке био дужан да искористи било које друго правно средство прије подношења уставне жалбе, већ је наставио са испитивањем меритума и нашао да није било повреде. Европски суд је стога закључио да би било непримјерено формалистички захтијевати од подносиоца представке да примјењује правни лијек за који ни Уставни суд Црне Горе није сматрао да је био дужан да га искористи, без обзира на чињеницу што је према схватању Европског суда грађанска тужба била дјелотворно правно средство у конкретном случају. Из тих разлога су одбијени аргументи о неприхватљивости представке.
