ИН4С

ИН4С портал

Руски соколи у Југославији до 1944.

1 min read
Сваке године Покрајински савез руског Соколства сазивао је скупштине представника свих руских друштава у Југославији ради решавања заједничких питања, критике извршеног рада и давања директива за даљи рад. Редовна скупштина сазвана је 6 маја 1934. на дан прославе десетогодишњице ПСРС.

Прослава на којој је присутан старесина Паунковиц и руске соколице

Пише: Саша Недељковић

После слома Врангелове војске на Криму 1920. дошле су руске избеглице у Југославију. Међу избеглицама су били и руски соколи. Били су братски примљени. Руски соколи радили су међу руским избеглицама. Покушали су да оснују руске одсеке 1921. у Београду, Земуну, Љубљани, Шапцу, Панчеву, Суботици … . На слету у Љубљани 1922. наступило је први пут преко 100 руских сокола и соколица. За време слета изабрали су руски соколи привремену управу са седиштем у Љубљани. Први старешина је био професор Николај Преображенски. Према уредби ЈСС од 18 јула 1922. руске соколске организације постале су одсеци соколских друштава ЈСС, са којима су заједно радили. Руско Соколство  добило је самосталност у свом унутрашњем раду. (1) Бивши руски соколи наставили су свој рад у чешким и југословенским соколским друштвима, у форми руских одсека. Основали су 1923. Савез руског соколства у иностранству, који је на конгресу у Варшави 1925. приступио Свеславенском соколском савезу. После бољшевичке забране соколства у Русији Савез руског соколства у иностранству, био је претставник руске националне и соколске идеје. Циљ руског соколства био је да шири соколство код руских избеглица, да ствара кадрове руских сокола (соколица) и васпитање омладине, нараштаја и деце у руском националном духу. Поједина руска соколска друштва и гнезда постојала су у Француској, Бугарској, Немачкој, Литавској, Латвији, у Сирији и Африци и Карпаторуски соколски савез у Америци.(2)

Према одлуци II сабора руског Соколства у Прагу руско соколство у Чехословачкој и Југославији организовано је у Покрајинске савезе, који су били део Савеза руског Соколства у иностранству. Привремена управа у Љубљани предала је 1924. пуномоћја управи Покрајинског савеза руског Соколства у Југославији. Старешина  Покрајинског савеза руског Соколства у Југославији био је професор Владимир Пољанској. У управи је као представник ЈСС био Ђура Паунковић. Главну пажњу руски соколи обраћали су на  васпитање руске школске омладине у Југославији у соколском и руском националном правцу. У скоро свим руским школама и гимназијама основало је соколске одсеке. Руски соколи су учествовали на слетовима и  соколским приредбама: у Љубљани 1922, у Загребу 1924, на међуслетским утакмицама у Београду 1925, свесоколском слету у Прагу 1926, слету у Љубљани 1927, у Скопљу 1928, у Београду 1930, Прагу 1932 и Љубљани 1933. На првој седници 27 јануара 1930. донела је Управа ССКЈ Уредбу о руском Соколству, у којој се истицало : Руско Соколство у иностранству ствара кадар руских Сокола и Соколица, који морају, чим се врате у своју отаџбину, да покрију Русију мрежом соколских друштава, која би радила на телесном и духовном оздрављењу руског народа.” За 13 година рада у Југославији руски соколи васпитали су у националном духу генерације школске омладине и да оснују 22 соколска друштва : у Београду, Белој Цркви, Белом Манастиру (Бранин Врх), Бору, Врању, Загребу, Зајечару, Земуну, Крагујевцу, Крушевцу, Куманову, Лесковцу,  Љубљани, Неготину, Нишу, Новом Саду, Панчеву, Параћину, Скопљу и Ћуприји.  Покрајински савез руског Соколства у Југославији био је највећа руска соколска организација у иностранству, јер је имао око половине чланства Савеза руског Соколства. Највећу пажњу ПСРС у Југославији посветио је питањима руске соколске идеологије. Свој рад  је ПСРС поднео  V скупштини руског Соколства одржаној у Прагу 1932.  и сви ти предлози били су у начелу примљени као најразрађенији. На тој скупштини примљен је поздрав за руске соколе “ Здорово”.

Сваке године Покрајински савез руског Соколства сазивао је скупштине представника свих руских друштава у Југославији ради решавања заједничких питања, критике извршеног рада и давања директива за даљи рад. Редовна скупштина сазвана је 6 маја 1934. на дан прославе десетогодишњице ПСРС. Поводом те десетогодишњице Савез Сокола поклонио је заставу, на којој је са једне стране израђен покровитељ руског Соколства Св. Ђорђе на коњу у борби са аждајом, а са друге птица соко која је летела у вис са ловоровим венцем у канџама. Застави је кумовао престолонаследник Петар. Прослава је приређена у Руском дому.  (3) 

Седиште Савеза руског Соколства било је у Београду у Фрушкогорској улици бр. 14. Председништво је било : староста Савеза Роман Дрејлинг. I заменик старешине В.А. Артамонов. II заменик старешине В. Третјаков (  I и II заменик старешине за Покрајински савез Р.С. у Краљевини Југославији) III заменик старешине (за Чехословачку). IV заменик старешине В.А. Петров (за Француску). V заменик старешине Н.Н. Лишин (за Латвију).  VI Л.Н. Суљменев (за Бугарску). VII  заменик старешине В.Д. Бокевић-Шчуковски (за Пољску). Начелник Д.И. Камбулин, начелница О.С. Шидловскаја, Просветар В.В.Баљцар; Чланови Одбора : Пронин, Бауковов, Рудник, Пушин, Ржевски, Урсати, Гордовски. Надзорни одбор 5 чланова : председник Б.М. Орешков. Соколски суд 12 чланова председник Гарнић-Гарницки. Савез се делио : Покрајински Савез у Југославији седиште Београд Староста Виктор Артамонов; I заменик Р. Дрејлинг; II заменик В. Пронин;  III заменик  В. Третјаков. Начелник Д. Камбулин; заменик начелника А.Ган; начелница О. Шидловскаја;  просветар В.Баљцар; тајник Н. Ржевски. Друштва : Београд   староста Б. Орешков, начелник  Д. Камбулин, просветар  В. Пронин. Земун стар. В. Пољански. Начелник Пономарев,. Вршилац дужности просветара Ј.М. Пољанскаја. Загреб старешина Жеромски, начелник Узунов, просветар Н.Н. Макшејев. Љубљана старешина Железнов. Панчево  старешина др. Левитски. Бела Црква  старешина Адамовић, начелник Колосовски, начелница Т. Вебер. Горажде  старешина Перет, начелник Ган, просветар Рјаснјански. Скопље старешина Ковиков, начелник Аленов,  просветар Башчинин. Куманово  старешина Антонов, начелник Макаров, просветар Љашћенко. Ниш старешина Боровски, начелник Головко, просветар Матвејев. Неготин старешина Прохоровић, начелник Грабовскиј, просветар Матлејев. Зајечар в.д. Старешина Бирјуков, начелник Шчеглов, просветар Меделејев. Рудник Бор старешина Чукмасов, начелник Шевћенко, просветар Клепинин. Крушевац старешина Гусаревић, начелник Макшејев, просветар Каретников. Параћин  старешина Кронлелд, начелник Волгин, просветар Иљин. Краљево  старешина Науменко. Ћуприја  старешина Деркачев, просветар Михајлов.(4)

Руски Дом био је седиште руских установа  и друштава у Београду. У Дому је 1937. Руски отсек Соколског друштва БеоградМатица приредио свечану просветну академију. Приказиван је комад „Талисман у позоришној сали Руског дома. Комад су написали чланови отсека. (5) Руски отсек Соколског Друштва БеоградМатица имао је 1931. 257 чланова, 40 нараштајаца и 159 деце. (6)

Руски соко

Соколски слет у Београду одржан је од 8. до 30. јуна 1930. Нарочити успех на вежби постигли су ученици и ученице гимназија у Љубљани, Земуну и Београду, затим ученици медресе краља Александра у Скопљу и ученице руске женске гимназије у Великој Кикинди. На слету су  поред осталих учествовали и руски соколи. Са музиком и заставом на челу, ступао је одред руских сокола из Чехословачке, затим одред руских кадета и чета соколица, са чланством Руског соколског савеза. (7)

Савез СКЈ излазио  је у сусрет молбама руских сокола. На II седници Извршног одбора Савеза СКЈ одржаној 9 и 10 маја у Београду Савез руског Сокола је преко организационо-правног одсека ССКЈ на челу са др. Игњатом Павласом молио Савез СКЈ да пошто је био прошао рок одређен правилником за пријаву руског вежбачког чланства у озледни фонд СКЈ, да у правилнику дода за ту годину прелазно наређење да вежбачко чланство Покрајинског савеза руског Соколства буде примљено за чланове озледног фонда, онда када старешинство Савеза руског Соколства добије њихове спискове и чланске улоге. Организационо-правни одсек предложио  је да се то дозволи до 15 јула 1932. Извршни одбор је примио тај предлог одсека. (8)

У Белој Цркви био је 28 и 29 маја 1932. одржан слет Окружја Вршачког. Уз соколска друштва Вршац, Бела Црква, Јасеново, Алибунар, Бан. Карловац, Уљма, Конак, Хајдучица, Добрица, Велика Греда, Мали Жам, Паланка и Црвена Црква на слету су учествовали Војна музичка школа из Вршца и као руски соколи Донски маријински институт и Први руски кадетски корпус.(9)

У Официрском дому у Београду новембра 1932.  краљ Александар  отворио је Соколску изложбу. Између осталог краљ је посетио одељење „Руског Савеза” где га је дочекао старешина Савеза Артаманов. (10)

У Београду је деловао Ваздухопловни одсек Соколског друштва „Руски соко”. Одсек је радио од 2. јуна 1935. и звао се „Капетан Нестеров”. Једриличарска секција је 1935. имала 25 чланова. (11) У утакмицама Соколске жупе Београд учествовали су и руски соколи из Земуна. У позоришној сали Руског дома 20 јуна 1937. одржали су руски соколи свечану академију, у којој је учествовало 6 друштава из Покрајинског Савеза руског Соколства у Југославији.  Руски соколи из Земуна извели су апотеозу академије. У првој  слици апотеозе приказано је весеље у предратној Русији, са хорским певањем руских народних песама и народним играма. Друга слика представљала је чежњу руских сокола за обновом националне Русије и њихову наду да ће Русија васкрснути јака и препорођена. (12)

На освећењу костурнице палим руским борцима у Првом светском рату у Београду 12. јануара 1936. учествовали су и руски соколи. Свечаности је присуствовало мноштво руских царских официра са генералима Опухином, Артамоновом и Скородумовом на челу, одред војске са музиком и мноштво Београђана. Патријарх Варнава  истакао је у свом говору велику и трајну захвалност и љубав народа према мајци Словенства  Русији  и непоколебиву веру у ускрснуће  националне Русије. Председник одбора за подизање споменика Добра Богдановић предао је споменик на чување председнику Удружења руских ратника у Југославији  генералу Скородумову. (13) Старешина Савеза словенског Соколства др. Буковски посетио Руски дом, где су га поздравили представнци Руског сокола Драјлинг и Артаманов. Разгледао је основну и средњу руску школу у дому, а потом посетио просторије Савеза руског Соколства. (14) Покрајински савез руског Соколства приредио је просветни течај. Течај је почео новембра 1936. а требао је да траје до јула 1937. Програм течаја био је :проучавање основних соколских предмета и то историја свих соколских савеза, … Изучавање историје и географије Русије од постанка до револуције 1917. ….. . Државно устројство у разним земљама као и политичке струје. Проучавање марксизма (делатност III Интернационале)  и политичког и економског стања у СССР. Проучавање узајамне духовне везе између свих Словена у прошлости, садашњости и најближој будућности. Организација просветног рада у руским соколским друштвима, одсецима и гнездима. (15)

Савез  руског Соколства  одржао је 23. јуна 1937. у Београду редовну VIII Главну скупштину и прославу тридесетогодишњице руског соколства. Скупштина је одржана у позоришној сали Руског дома, а присуствовао је Митрополит Анастасије, поглавар Руске цркве ван граница Русије, претставници  Савеза Сокола Краљевине Југославије, Савеза бугарских Јунака и многих руских националних организација. Након свечане седнице присутни гости прегледали су руску соколску изложбу, која је приказала живот и рад руских сокола у току 15 година ван њихове отаџбине, како у Југославији, тако и у другим земљама широм целог света. Нарочито је приказан рад Руског Соколства у Југославији, а у вези са тим изложба Руског Соколског отсека у Земуну, који је изложио историјат Покрајинског Савеза Руског Соколства у Југославији, коме је био оснивач. Том приликом је приказан филм из историје руског и целокупног словенског соколства. На скупштини је било 123 делегата и то : из Југославије, Француске, Бугарске и Чехословачке, а била су достављена пуномоћја из Америке, Кине, Пољске и Латвије. (16) Изабрано је на осмој скупштини 23 јуна 1937. старешинство руског сокола у емиграцији и то : Старешина Роман Дрејлинг, начелник Д. Камбулин, начелница Журовска, просветар В. Баљцар. (17) У саставу руског заграничног соколства била су 4 покрајинска савеза: у Југославији са 30 јединица, у Француској са 15 јединица, у Чехословачкој са 5 јединица и Бугарској са 5 јединица. Постојала су руска соколска друштва  у Белгији, Америци, Кини, Литванији и Пољској. Било је 70 јединица које су припадале Савезу са седиштем у Београду. (18)

Руски соколи на слету у Београду 1930.

Конгрес Покрајинског савеза руског Соколства у Југославији одржан је у Београду 9 и 10 априла 1938. Учествовали су делегати из 22 друштва од 28 друштава у Југославији. Делегати су 9 априла 1938. били на свечаној академији, где је приказан позоришни комад „Талисман” у 4 чина и 6 слика од Н. Кадесникова и А. Набокове.  Свечана скупштина настављена је 10 априла 1938. Присуствовали су изасланик Савеза Сокола Милоје Павловић, старешина жупе Београд проф. др. М. Градојевић, старешина Савеза руског Соколства Роман Дрејлинг, староста Покрајинског савеза Виктор Артамонов, представници свих руских организација и преко стотину руских сокола.  Артамонов је у свом говору изнео слику тадашњег стања политичког и економског у СССР и истакао важну улогу руског соколства у борби за националну руску идеју. Одликована су руска соколска друштва у Београду, Новом Саду и Сарајеву. (19)

Делегати руског соколства окупили су се у Руском дому на скупштини Савеза руског соколства. Било је 30 делегата из 21 соколске јединице, представници Савеза, просветари, начелници и учесници Покрајинске Соколске академије. Седницу су посетили представници најактивнијих руских организација. Руско соколство се истакло у раду са омладином и децом у 20 дечијих соколских школа са специјалним програмом, спроведено је 12 летњих логора за руски соколски нараштај са 200 нараштајаца. У манастиру „Милково” приређен је покрајински логор  у коме су учествовали омладинци  из 15 руских соколских јединица. Дошли су представници руских соколских друштава из Софије и Риге. У Покрајинском савезу 1939. приређено је 28 соколских академија и 72 излета, одржано је око 300 говора пред врстом  и око 240 разних предавања  по специјалном програму, радило је око 20 соколских библиотека, 8 аматерских позоришта у којима је приређено око 30 представа, стално је излазио у Београду Савезни соколски часопис  „Пути Руског Соколства”,  „Соколске новине” у Врању, повремени часопис руског Соколског Отсека у Земуну, „билтени” у појединим одсецима, одржано 3 радио предавања, … .   Било је важно учешће Руског соколства на Јуначком слету у Софији јула 1939. Руском соколству додељена је прва награда – сребрни пехар. Издано је много медаља,  венаца и диплома за утакмице. Даровани су царски ордени појединим соколским функционерима.  Приликом скупштине била је приређена  Покрајинска Савезна соколска академија са програмом од 16 тачака. На академији су учествовале гимнастичке групе свих категорија руских соколских одсека : у Београду, Земуну, Новом Саду и Крагујевцу. У Управном одбору били су : Старешина В. Артамонов, просветар Б.Сергејевски, начелник А.Ган и секретар Н. Ржевски.  Чланак Н. Кадесникова у  „Соколском Зборнику” се завршавао :  „С вером у Бога – за срећу и славу своје Отаџбине ! Здраво!”(20)

Руски соколи у Београду приредили су у Руском дому, 8. децембра 1940, свечано молепствије у част светог Ђорђа. Присуствовали су старешина Покрајинског Савеза Руског соколства Дрејлинг, жупски старешина Артаманов, тајник Бауков, просветар Јелачић … . Било је присутно бројно чланство у соколским одорама.  Увече је одржан други део свечаности. Чланови и подмладак положили су свечани завет, којим су се заклели, да ће чувати руско име и са достојанством вршити соколске дужности и радити на свестраном културном развоју свог народа и духовном уједињењу словенства. Говорио је старешина Дрејлинг, после чега је изведен програм свечане академије. (21) У  соколани у просторијама  Руског дома  13 априла 1940. приређено је забавно вече са игранком од стране удружења бивших питомаца  Царско-Руске Павловске Војне академије. У Руском дому деловала је руска школа и руска позоришта. У  Руске избеглице и соколи међу њима веровале су у ускрснуће  националне Русије. На  соколским слетовима масовно су учествовале школе избегле из Русије и руски соколи. За њих учешће је значило њихову афирмацију у новој средини. Соколи у Југославији тежили су да им на сваки начин помогну. Прво су радили у већ постојећим соколским друштвима а после су оснивали своје секције у оквиру друштава па и посебна руска соколска друштва. Најактивније руско соколско друштво било је у Земуну. Ту је било седиште Покрајинског Савеза  Руског  Соколства. Део руских избеглица напустио је Београд пред надирањем Црвене армије и партизана 1944. Ухапшен је староста Дрејлинг, авионом пребачен у СССР и тамо ликвидиран у логору. Генерал Вјачеслав Матвејевич Ткачов, новосадски староста, био је репатриран у СССР, на робију. (22) Већина оних који су остали после ослобођења Београда 1944. морала је да оде из Југославије због сукоба Тита и Стаљина 1948.  Руски соколи стигли су у Југославију као избеглице. Покрајински савез руског Соколства у Југославији био је највећа руска соколска организација у иностранству, јер је имао око половине чланства Савеза руског Соколства. Соколи из Југославије су се трудили да им што је могуће више помогну. Руски соколи деловали су уз Савез Сокола, као независна организација али имајући сталну братску помоћ Савеза Сокола. Припремали су се да се врате у Русију и допринесу њеном развоју.  

(Аутор је члан  Научног друштва за историју здравствене културе Србије)

Напомене:

  1. „10-годишњица Покрајинског савеза руског Соколства у Југославији”, „Соколски Гласник” Љубљана 27 априла 1934, бр. 18, стр. 3;
  2. „Руско соколство у нашој држави”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 15 децембра 1926, бр. 23, стр. 247; Бранислав А. Жорж, „Реч о руском соколу”, „Око Соколово“, Београд, децембар 2005, бр.23-24, стр.23; Југословенски Соколски календар 1930, Љубљана,стр.139;
  3. „10-годишњица Покрајинског савеза руског Соколства у Југославији”, „Соколски Гласник” Љубљана 27 априла 1934, бр. 18, стр. 3;
  4. „Савез руског Соколства”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 22 децембар 1932, бр. 51, стр. 2,3;
  5. Вести, „Око Соколово“, Београд, 1 мај 1938, бр.5, Год.II, стр.129;
  6. Југословенски Соколски календар 1931, Љубљана, стр.167;
  7. Уредио Анте Брозовић, „Соколски Зборник Година I”, Београд 1934, стр. 287, 288, 298, 304;
  8. „II седница Извршног одбора Савеза СКЈ, одржана 9 и 10 маја у Београду”, „Соколски гласник”, Љубљана, 12 маја 1932, бр. 20,  стр. 4;
  9. „Соколско друштво Бела Црква Окружни слет”, „Соколски гласник”, Љубљана, 16 јуна 1932, бр. 25, стр. 6;
  10. „Њ. Вел. Краљ с Њ. Вис. Престолонаследником Петром, старешином Савеза СКЈ, отворио је Соколску изложбу”, „Соколски гласник”, Љубљана, 18. новембра 1932, бр. 46, стр. 1,2,3;
  11. Владимир Лепојевић, „Аеродром поред астрономске опсеваторије”, „Зборник радова конференције “Развој астрономије код Срба IV”, Београд, 22-26. април 2006, Публ. Астр. Друш. “Руђер Бошковић”, 2007, бр. 7, 9-18, стр. 17;
  12. „Суделовање руског Соколства у жупским утакмицама и жупском слету”, “Око соколово”, Београд, 6.септембар 1937, бр. 8, стр. 177, 178;
  13. „Освећење костурнице палим руским борцима у Београду”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 17 јануара 1936, бр. 3, стр. 6;
  14. „Брат др. Станислав Буковски”, Соколски гласник“, Београд, 5 фебруар 1937, бр. 2, стр. 1,2, 3,4,5;
  15. Н.К, „Просветни течај Покрајинског савеза руског Соколства у Југославији”, „Соколски гласник“, Београд, 13 март 1937, бр. 7, стр. 3;
  16. „VIII Главна скупштина Савеза руског соколства”, „Око Соколово“, Београд, 6.септембра 1937, бр.8, стр.180-181;
  17. „Словенско Соколство”, Братство”, Осијек, 15 марта 1938, бр. 3, стр. 51;
  18. К.с, „Савез руског заграничног Соколства”, „Словенско Соколство”, „Братство”, Осијек, 15 фебруара 1938, бр. 2, стр. 30;
  19. Н.К, „Годишњи конгрес Покрајинског савеза руског Соколства у Југославији”, „Соколски Гласник”, Београд, 23 април 1938, бр. 16, стр. 4;
  20. Н. Кадесников, „Скупштина Савеза руског соколства”, Соколски гласник“, Београд, 5 април 1940, бр. 14, стр. 2;
  21. „Из Руског соколства”,  „Соколски Гласник”, Београд, 13 децембар 1940, бр. 50, стр.
  22.  Бранислав А. Жорж, „Реч о руском соколу”, „Око Соколово“, Београд,
    децембар 2005, бр.23-24, стр.23;

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *