Два табора кривицу за фискалну блокаду владе пребацују један на другог и при томе ниједан не наговештава компромис
Прва два дана политичког рата у Вашингтону који је довео до фискалне блокаде федералне владе, неколико стотина хиљада људи послато на неплаћене принудне одморе, затворивши многе државне службе, националне паркове и музеје, протекла су у међусобним оптуживањима републиканаца и демократа са председником Бараком Обамом на челу и без икаквих наговештаја да би ускоро могао да се постигне неки компромис.
„Све док сам председник нећу попустити неодговорним захтевима неких из Републиканске партије да ускрате приступачно здравствено осигурање милионима америчких трудбеника”, поручио је Обама из врта Беле куће, прецизирајући тиме да је за новонасталу ситуацију одговорна само тврда фракција опозиције, а не и партија америчких конзервативаца у целини.
Здравствена реформа, која је повод за најновију америчку кризу због захтева десничарске фракције да се она разводни или одложи, у међувремену је ступила на снагу. Посета веб-сајту са понудама за осигурање уз државне субвенције премашила је сва очекивања, али су задовољство покварили извесни проблеми са софтвером, због чега многи нису успели да заврше посао.
Републиканци су у уторак покушали да блокаду ублаже уводећи у процедуру неколико закона по хитном поступку, који омогућавају финансирање неких служби, као што је служба за одржавање паркова, али су демократе то исто тако експресно одбациле, сматрајући да је реч о још једном „неозбиљном” потезу.
Обама је због овог проблема већ скратио своју раније планирану азијску турнеју, отказујући посете Малезији и Филипинима, док ће одлуку о (не)учествовању на самитима у Индонезији и на Брунејима донети накнадно.
Колико ће овај застој да потраје, засад нико не прогнозира, с обзиром на то да председников табор одбија да о доношењу буџета води преговоре, сматрајући да је Конгрес у обавези да влади омогући да испуњава своје обавезе без политичких уцена.
Ово није први пут да је федерална влада у фискалној блокади: то се од 1977. догодило чак 17 пута, а у просеку овакви застоји трајали су шест дана.
Проблем је овога пута много већи зато што већ за две недеље предстоји политички окршај са много већим улогом: Конгрес треба да изгласа повећање законског лимита за задуживање федералне владе, пошто ће постојећи плафон од 16,7 милијарди долара бити достигнут 17. октобра. Засад је неизвесно шта ће републиканци тражити заузврат и да ли ће то опет бити нешто што подрива здравствену реформу.
Иако је њихово руководство свесно да то партији наноси политичку штету, оно је немоћно да се супротстави фракцији од око 25 конгресмена изабраних уз подршку ултраконзервативног покрета „Чајанка”, који не хају за последице, интимно уверени да би, постане ли популарна, Обамина реформа демократама могла да донесе значајан број сталних гласача.
Реформи се, међутим, јавно супротстављају из идеолошких разлога, тврдећи да није посао државе да се меша у социјална питања, већ да је сваки појединац искључиво одговоран за свој сопствени живот и економску сигурност.
Аргумент Обаме и демократа је да је закон о здравственој реформи усвојен у оба дома Конгреса, да му је уставност доказана одлуком Врховног суда (у коме конзервативне судије имају већину) и да је, најзад, био велика тема председничких избора 2012. на којима је Обама опет победио. Они узалудно указују и да је узор за реформу оно што су у држави Масачусетс већ спровели републиканци, и то у време када је гувернер био Обамин ривал из 2012. Мит Ромни.
Како год било, Конгрес, па на неки начин и цела Америка, према овдашњим оценама су подељенији него икад од Грађанског рата око робовласништва из средине 19. века. Политичке страсти усковитлане тим поводом, које се огледају у острашћеним телевизијским дебатама адвоката две партије које прерастају у истинске свађе, неке старије Американце подсећају на спорења око грађанских права из шездесетих година прошлог века.
Сви се позивају на „амерички народ” и сви тврде да је кривица за кризу у противничком табору.
Пошто су затворени сви национални паркови у којима су и туристичке атракције попут председничких меморијала у Вашингтону, Кипа слободе у Њујорку и велики национални музеји, жртве овог заплета су и на десетине хиљада туриста који ових дана бораве у Америци.
Економска штета је засад у другом плану, главна брига је политичка добит.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
