ИН4С

ИН4С портал

Рад соколских историчара на обнови Соколства

1 min read
Основни циљ сокола био је телесно здрав, морално јак, а национално свестан народ.

Пише: Саша Недељковић

Основни циљ сокола био је телесно здрав, морално јак, а национално свестан народ. Соколски покрет схватао је значај националне свести, јер је сам настао у борби за очување те свести. Др. Лаза Поповић је истакао: „Идеју соколску чини синтеза вежбе и националне културе”. У часопису „Српски Соко” истакнуто је: „Култура је модерно ратничко оружје, много убитачније од ханџара и пушке, јер одрађа и заробљује дух. Ступњем културе мери се величина сваког народа…. Српски Соко прикупља под своја крила сав српски народ, он ствара јаку везу између појединих делова нашега народа”. (1)  После Првог светског рата соколи су радили упоредо на телесном васпитању и јачању националне свести. У том правцу су деловали уметници, чланови сокола, као што су били Инкиостри, Пашћан, Коруновић,…. Радили су на ширењу народних умотворина и вези са осталим словенским народима. Југословенска соколска матица у Љубљани издавала је књиге соколских писаца.

Старешина жупе Скопље В. Поповић средио је и издао :  Слетску сцену о прослави 25-годишњице ослобођења Јужне Србије КРУНИСАЊЕ ДУШАНОВО, у издању Соколског слетског одбора Соколске жупе-Скопље, у Скопљу 1937. Књига је илустрована са сликама нових репрезентативних зграда у Скопљу и уметницима који су организовали слетске сцене. На почетку књиге  у тексту Неколико речи.” старешина жупе В. Поповић је истакао : Ми соколи, поред других врлина које тежимо да што дубље усадимо у срца и душе наших сокола, наше омладине и нашега народа, узели смо и лепу мисао узвишеног Шопенхауера, који вели : “сваки народ постаје свестан себе тек онда, кад упозна своју историју”… Велика је била славе Душанова, велики је то био наш владар и велики су то били дани Србинови, па стога је потребно, ради многих који често пута хоће ово да забораве, да им се о овоме често говори; да народне великане  треба поштовати; да народне светиње треба чувати јер: народ који све то не цени није достојан  ни да живи.” (2) Просветни одбор Савеза Сокола издао је поводом 25 годишњице ослобођења Старе Србије књигу Јужна Србија”. Уредио је професор Богољуб Крејчик, подпредседник Просветног одбора, 1937. и у њој је описан период од античких времена до периода између два светска рата. (3)

После оснивања Бановине Хрватске 1939.соколски рад био је ометан на њеној територији. Соколи су били изложени хајци Заштите. Свестрани рад сокола прекинуо је  Априлски рат 1941. После Априлског рата 1941. Савез Сокола је био забрањен. За послератну комунистичку власт соколи су били непријатељи. Рато Дугоњић у свом чланку „11 новембар”, објављеном у листу „Фискултура” 1945. оптужио је „Соко” заједно са „Хрватским Орлом”, да је настојао да омладину одгоји у шовинистичком и антидемократском духу. (4) Пошто су соколи у Словенији учествовали у борби заједно са комунистима председник владе Словеније Борис Кидрич, у лето 1945. у Љубљани, захвалио се соколима на патриотском ставу у борби против окупатора, и у исто време најавио да соколска друштва морају да окончају своје деловање и рад. Као разлог навео је наводно приступање већине чланова српског сокола четничком покрету. (5) Комунисти су од сокола преузели готово све осим Тиршеве идеологије. То најбоље показује Програм III фискултурног слета и фестивала градитеља Новог Београда  3 октобра 1948. на спортском центру бр. I. Слет се састојао од дефилеа и гимнастичко-спортског наступа, а требало  је  да учествује 11.044 бригадира. У дефилеу  је  требало  да учествује 6.400 омладинаца. На почетку поворке је била државна застава, државни и републички грбови са заставама. Затим знак народне омладине Југославије и омладинци у народним ношњама. Знак фискултурника и фискултурни инструктори, фискултурне заставе. Па знак Новог Београда и разне заставе. Ешалон „Резултати фискултур. рада на Новом Београду”. Знак ударника праћен ударницима. Ешалон вежбача простих вежби из логора I. Омладинке са обручима. Ешалони фискултурника из логора IV. Бригадисти специјалне бригаде предвојничке обуке. Омладинци фискултурници из вежбе „Скупина”. Вежбачи из логора I са заставама. Прваци градилишта у спортовима и спортским играма. Вежбачи III београдске бригаде која је учествовала на слету у Прагу. Четири ешалона омладинаца из логора  II наступају у масовној вежби. Стручне бригаде : Бригаде I групе III смене. Бригаде II групе III смене. 210 омладинаца из логора I са заставама.

У гимнастичко спортском наступу требало је да учествује 4.680 вежбача.Програм наступа био је : I. Просте вежбе, учествује 304 омладинца. Руководилац вежбе Славко Радовановић.  II. Вежба омладинки са обручима, учествује 170 омладинки. Руководилац вежбе фискултурни инструктор Бранко Богичевић.  III. Вежба радних бригада, учествује 800 омладинаца. Аутор Јордан Трајковић. Руководилац вежбе фискултурни инструктор Тодор Милошевић. IV. Вежба предвојничке обуке, учествује 100 омладинаца. Руководилац вежбе Жарко Дисић. V. Први део лакоатлетског такмичења радних акција аутопут, Нови Београд и Кучево Бродица. (60 метара за другарице, 100 и 1.500 за другове). VI. Скупине, учествује 140 омладинаца. Аутор фискултурни инструктор Здравко Ковачић. Руководилац вежби фискултурни инструктор Мате Дринковић.  VII. Мешовите вежбе, учествује 580 омладинаца. Аутор и руководилац вежбе фискултурни инструктор Иван Печник. VIII. Приказ фискултурног рада на Новом Београду, учествује 64 омладинца. Руководилац вежбе Славко Радовановић.  IX. Наступ лакоатлетичара државних репрезентативаца и балканска штафета тромеча радних акција. X. Београдска бригада изводи вежбе са Свесоколског слета у Прагу. XI. Бициклистичке трке, 10 кругова на испадање. а) Наступ бригадиста. б) Наступ најбољих београдских јуниора. XII. Омладинска вежба, учествује 216 омладинаца. Руководилац фискултурни инструктор Јосип Беслић. XIII. Масовна вежба у којој учествује 2.056 омладинаца. Аутори фискултурни инструктори. Руководилац вежбе  фискултурни инструктор Емил Крањц.

Програм за фестивал био је : 1. Химна „Хеј Словени” пева централни хор, који сачињавају бригадисти I Толминске ударне бригаде, XVI Македонске 2 пута ударне бригаде и Зајечарске II пута ударне бригаде. 2. „Бесмртно поколење Тита” рецитује бригадирка Невенка Шош из I Загорске 3 пута ударне бригаде (оригинална рецитација). 3. „Сплет народних кола” изводе бригадисти 3 Бегејске 3 пута ударне бригаде. 4. „Лулела је Јања” дует певају бргадирке XVII Македонске 2 пута ударне бригаде. 5. Песма „Млади батаљони” и „Декле дај ми роз рудечи” пева хор I Сежанске 4 пута ударне бригаде. 6. „Сплет народних игара” изводе бригадисти III Космајске 2 пута ударне бригаде. 7. „Народне песме” свира тамбурашки оркестар  III Бјеловарске 2 пута ударне бригаде. 8. Песма „Омладина са свих страна” пева хор III Панчевачке 3 пута ударне бригаде и Земунско-Пазовачке ударне бригаде. 9. Рецитација Посланица песнику „Николају Тихонову” од Танасија Младеновића, рецитује бригадист Павле Ливојушић из III  Бјеловарске 2 пута ударне бригаде. 10. „Мађарска народна кола” изводе бригадисти III Сенћанске 2 пута ударне бригаде. 11. „Сирота је” Словеначка народна песма соло пева бригадирка I Толминске ударне бригаде, 12. Песма „Ми млади пролетери” пева хор III Славонске 3 пута ударне бригаде и  IX Славонске ударне бригаде. 13.  „Ноћна смена” оригинална рецитација рецитује аутор Стеван Хохлох, бригадист  III Сенћанске 2 пута ударне бригаде. 14. „Народна кола” на фрули свира бригадист I Пчињске 2 пута ударне бригаде. 15. „Народна кола” изводе бригадисти III Копривничке ударне бригаде. 16. „Спавај језеро” певају бригадисти  I Загорске ударне бригаде. 17. Песма „Овде је младост” пева хор Земунско-Пазовачке ударне бригаде. 18. „Банијско народно коло” изводе бригадисти V Банијске 3 пута ударне бригаде. 19. „Млади градитељи” рецитује Иве Шаји  бригадирка Сежанске 4 пута ударне бригаде. 20. „Комсомолска песма” дует певају Аница Руф и Маргита Шислер, бригадирке IX Славонске ударне бригаде. 21. „Народне песме” свира хармоникаш II Зајечарске 2 пута ударне бригаде. 22. Песма „Јана иде” и „Излези ванка моме” пева хор XVII Македонске 2 пута ударне бригаде. 23. „Каћуша” и словеначки народни плес : „Об бистрем поточку” изводе бригадисти Сежанске 4 пута ударне бригаде. 24. „Барка је малена” трио певају бригадисти III Панчевачке 3 пута ударне бригаде. 25. Песма „Песам свободи” пева хор  I Толминске ударне бригаде. 26. „Русалиско коло” –  „Женско коло” и „Народно коло” изводе бригадисти XVII  Македонске 2 пута ударне бригаде. 27.  „На јуриш” и  „Хеј бригаде” свира оркестар  I Толминске ударне бригаде. (6)

Да би се разликовао од сокола Савез за телесно васпитање Партизан одбацио је соколске стројевне вежбе и организовао вежбања кроз народни и партизански вишебој. Уместо соколске химне „Хеј Словени” друштво Партизан је штампало у својим публикацијама стихове песме  „По шумама и горама”. У јубиларној књижици коју је издао 1957. Савез  Партизан  соколи се нигде не спомињу, сем једном у називу соколских домова. Бивши чланови сокола наставили су свој рад у условима комунистичке диктатуре за коју у почетним годинама њене власти  нису постојале друге организације сем њених. Морали су да се сналазе. Сергије Лукач је писао чланак „Физичка култура и спорт у Југославији” у књизи „Југословенска туристичка енциклопедија”. У књизи је била свестрано приказана земља и њени народи од најранијег времена до  1958 године. У чланак о спорту уклопио је његову историју и народну песму. Стихови из народних песама илустровали су чланак посебно из песме „Смрт војводе Каице” а наводио је и сцену прескакања ножа из романа „Хајдук Станко” од Јанка Веселиновића. Помињао је и соколе у свом чланку : „Исто тако било би неправедно не забележити одређене успехе гимнастичке организације „Сокола”, која је, мада класно грађански обележена, нарочито у својим врховима, имала успеха у формирању сеоских гимнастичких организација …”(7)

Бора Јовановић издао је „Физичка култура кроз историју” 1955. Са проласком времена слабио је комунистички притисак и писано је о историји без пропаганде. У Зборнику „Устанак народа Југославије” књига IV, Београд 1964. Гојко Јаковчев је писао о соколима у чланку „Омладина села Бетине 1941”. У иностранству Јанко Јазбец је заједно са Средишњим одбором за обнову југославенског соколства у слободном свету издао 1963. “Соколски зборник 1863-1963” у Буенос Ајресу. За време праксиса и црног таласа у култури на факултету Физичке културе у Београду (на ДИФ-у) одржано је 20 и 21 новембра 1969. Саветовање о Соколству у предратној Југославији (8) Гојко Јаковчев написао је 1970. књигу „Соколска организација у борби за  братство југославенских народа до 1918 године: прогон соколске организације у Хрватској”. О соколима је писано у „Енциклопедији физичке културе” Загреб 1977. За време СФРЈ и касније о соколима су знали само ужи стручни кругови, док је шира јавност знала мало, што јој је онемогучавало да схвати значај и циљеве соколског друштвеног и гимнастичког покрета. Тирш је истакао : Што сав народ не зна, нико не зна”. (9)Захваљујући старим члановима и њиховим потомцима соколи су прешли из илегале и обновили рад 1992. Упркос књизи Николе Жутића “Соколи : Идеологија у физичкој култури Краљевине Југославије” из 1991. и Душана Цветковића “Соколи и соколски слетови” из 1998 и 2007, шира јавност данас мало зна о томе ко су били соколи и шта су били њихови циљеви. Мало више се зна о соколима као друштвеном покрету у Војводини. Телевизија Војводина  редовно обавештава о соколским активностима и преносила је уживо одржавање соколског слета у Новом Саду 8 јуна 2019. Издају се књиге о појединим соколским друштвима. Соколски историчари : Јевђа Јевђевић, Небојша Рашо, др. Владан Вукашиновић, Велимир Шешум, Саша Недељковић, …  пишу о историји и обнови соколске организације. Писано је и појединим личностима о др. Војиславу Рашићу, Мати Грацићу, старешини Српског сокола Душан Силни у Дубровнику. У оквиру „Растко српска култура на интернету” постоји „Соколска књижница”. Музеји у градовима Србије организују изложбе о соколском покрету. Милош Тимотијевић је уз помоћ сокола приредио изложбу „Соколско друштво у Чачку 1910-1941” 2006. у Народном музеју у Чачку. Градски музеј у Сомбору позвао  је соколске потомке да помогну са својим сачуваним успоменама изложбу о соколима у Сомбору. У оквиру јубиларне прославе „150 година организованог телесног вежбања и спорта у Србији” 22.11.2007. отворена је изложба у Скупштини града Београда (Стари двор), одржана свечана академија у Народном позоришту и одржан II слет Соко Србије у Спортском центру Шумице. На слету су уз соколска друштва из Србије учествовала соколска друштва из Словеније и Чешке. Изложба је сем Београда, обишла  Нови Сад и Косовску Митровицу. У Београду је у кафани-галерији „Знак ?” приређена изложба „Соколи у ?” новембра 2010.  Соколска друштва сарађују са националним друштвима која су обновљена и настављају свој рад. Ни рад обновљених соколских друштава није много променио ствари. Зато соколски историчари морају да прошире знање о соколству до најширих слојева народа, да би га осоколили да по примерима из прошлости настави своју борбу у садашњем времену. Може се речи да је активност соколства потребнија данас него када су основани.

(Аутор је члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије)

Напомене:

 

  1. Раф. П., „Национални и социјални задатак Српског Сокола”, „Српски Соко”, Сремски Карловци, 17.(30.) декембра 1909, бр. 5, стр. 91; „Око Соколово“, Београд,април-мај 2005, бр. 21-22, стр. 17;
  2. Средио В. Поповић, Неколико речи.”, Слетска сцена о прослави 25-годишњице ослобођења Јужне Србије КРУНИСАЊЕ ДУШАНОВО, Скопље 1937 год, Издање Соколског слетског одбора Соколске жупе-Скопље, стр. 7, 17, 18, 21, 23, 26, 28;
  3. Јужна Србија”, Братство” Осијек, мај-јун 1937, бр. 5-6, стр. 40;
  4. Рато Дугоњић, „11 новембар”, „Фискултура”, Београд, 1 новембар 1945, бр. 8, стр. 1;
  5. Бранка Протић-Гава, Јован Пауновић, Мирослава Ковачев, „110 година новосадског соколског друштва и 164 године гимнастике у Новом Саду”, Нови Сад, 2015, стр. 89, 90;
  6. Програм III фискултурног слета и фестивала градитеља Новог Београда
  7. Сергије Лукач, „Физичка култура и спорт у Југославији”, „Југословенска туристичка енциклопедија” Прва књига, Београд, 1958, стр. 112- 118, 114;
  8. Момир Синобад, „Југословенско учитељство и Соколство“, „Саветовање улога обновљеног Соколства ….“, Београд, Јун 1996, стр. 137;
Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

1 thoughts on “Рад соколских историчара на обнови Соколства

  1. OVAJ PORTAL BI TREBAO DA DOBIJE NAGRADU. Zašto? Zato đ to već godinama tjera Srbe da nemaju PLITKO PAMĆENJE, a to je najopasniji stvar kod rastakanja bića jednog naroda. Nadam se da će pametni i oni koji se pitaju to shvatiti i priznati. To je najveća vrijednost ovog portala, stručno sistematično i godinama oni čuvaju to jezgro. Čim ste površini, dobra ste masa za obradu, i narod bez smernica. TREBALO BI, AKO IMA KO DA VIDI!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *





Изаберите једну или више листи:

Ову пријаву је могуће отказати било кад!