• Насловна
• Политика

НАТО документ (3): Грађане Црне Горе лишити емоција како би заборавили бомбардовање

1 min read

11 година ‎ ИН4С

НАТО је израдио „Препоруке“ и „Смернице“ за владајуће структуре и странке у Црној Гори у којима се сугерише да треба радити на томе се грађани Црне Горе лише емоција, како би заборавили НАТО бомбардовање 1999. године.

Портал ИН4С у неколико наставака објављује садржај овог скандалозног документа, на којем стоји ознака повјерљивости „restricted“, а који диктира домаће задатке црногорском премијеру, предсједнику државе, шефу парламента, Влади Црне Горе, политичким партијама и НАТО Координационом тиму шта све треба да ураде не би ли имали више успјеха у промовисању НАТО-а.

У документу се наводи да је један од главних разлога противника приступања НАТО-у чињеница да је тај војни савез 1999. године бомбардовао Србију и Црну Гору.

„Анкете потврђују присуство високог нивоа негативног емотивног набоја узрокованог војним интервенцијим 1999. године“, стоји у документу.

Зато НАТО пропагандисти „добронамјерно“ препоручују да Влада Црне Горе утиче на грађане  да забораве нелегално бомбардовање и страдање 1999. године.

„Чињеница је да грађани често имају емотивне уместо рационалних разлога када размишљају о приступању Црне Горе у НАТО“, наводи се у документу.

Према НАТО упутству, емоције су „главни непријатељ рационалног расуђивања“, па грађане Црне Горе треба ослободити било каквих осјећања.

„Од почетка јавног дијалога емоције треба да буду јасно означене као прва препрека рационалног расуђивања. Тешке одлуке морају бити донијете на рационалан начин“, стоји у НАТО документу, с јасним циљем да се из сјећања грађана Црне Горе забораве хиљаде невиних жртава бјесомучног НАТО бомбардовања, да се под тепих гурне страдање у Мурину, као и бројна друга недјела Сјеверноатланског савеза.

У документу се не преза ни од препоруке да се „јасно и отворено указује на штетност емоционалног приступа“.

Очигледно је да НАТО пропагандисти желе да грађани Црне Горе забораве њихове бројне злочине током агресије на СРЈ.

Зато подсјећамо на „подвиге“ НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије. За 78 дана бомбардовања убијено је најмање 2.500, а рањено и повређено више од 12.500 људи.

Погинуо је 1.031 припадник војске и српске полиције, а теже и лакше рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 дјеце.

Укупна материјална штета процењена је на више десетина милијарди долара. Ратни губици НАТО у људству и техници никада нису објелодањени.

Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донијета је, први пут у историји, без одобрења Савјета безбједности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку издао генерални секретар НАТО Хавијер Солана.

Кларк је досније у књизи „Модерно ратовање“ написао да је планирање ваздушне операције НАТО против СРЈ  интензивирано средином јуна 1998. већ и да је завршено крајем августа те године.

СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспјех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.

Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 часова започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе.

Готово да нема града у Србији и Црној Гори који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дјечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.

Током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 „касетних бомби“ од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина, и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО су употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

Према подацима УНХЦР-а, Косово и Метохију је, након доласка НАТО трупа, напустило око 230.000 Срба, који више, због угрожене беубједности, нијесу у прилици да се врате на вјековна огњишта.

У многобројним инцидентима у истом периоду убијено је око 500 људи, рањено више десетина и отето 200.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: