• Наша Србија

Српкиња међу Насиним звездама

1 min read

5 година ‎ ИН4С

Драгана Перковић Мартин (Фото лична архива) - Тренуци пред слетање ровера „истрајност” на Марс (Фо­то Наса)

Драгана Перковић Мартин чланица је тима који је наводио ровер „истрајност” приликом спуштања на Марс.

У години у којој је вирус корона закључао Земљу, Наса је поново откључала врата Марса. Да ли се иза њих крију докази да је на Црвеној планети било живота, питање је на које би до 2023. одговор требало да да мисија „Марс 2020”. Први и најважнији корак било је прошлонедељно слетање ровера „истрајност” на површину ове планете, а међу онима без којих би то била немогућа мисија налази се и име Београђанке Драгане Перковић Мартин.

– Са својим тимом била сам задужена за прављење радара који нас информише колико се „ровер” брзо креће и колико је удаљен од површине Марса. Реч је заправо о навигационом систему, делу опреме за слетање који мора да ради јер без њега летелица тешко да може да стигне на одређену тачку. Оног тренутка када је „ровер” дотакао тло, тај део на којем сам радила дуже од седам година откачио се и срушио неколико стотина метара даље  – прича за „Политику” кроз смех Драгана Перковић Мартин, која већ 13 година ради у Наси, тачније у њеном огранку Џеј-Пи-Ел.

Радар је, додаје, био готов пре две године, али је терет неизвесности све време носила у себи питајући се да ли је урадила све што може. Иако се посматрачима чини другачије, тврди да јој је седам година било страшније од седам минута колико је трало слетање „истрајности” на Марс.

– На радару сам почела да радим пре него што се моја ћерка родила, а она данас иде у школу. Све време сумњате да ли можете то да урадите. Ниједна друга свемирска агенција до сада није успела да слети на Марс осим Насе. Због тога нам није лакше, не постоје никакве гаранције да ћете опет успети, већ стална бојазан да ће се срушити. А када дође тај дан више ништа није у вашим рукама, ви сте већ активирали секвенцу и то је то – описује наша саговорница колико неизвесности носи сваки пројекат.

Када се ровер ослободио радара, наша саговорница се није ослободила посла који је веже за ову мисију – на реду су анализе података које би требало да покажу да ли је било изненађења на том путу. Након тога, мисију преузима други тим.

–  Очекујемо доста података. Како је циљ да утврдимо да ли је на Марсу постојао микробни живот, „истрајност” буши стене, анализира узорке и оне које људи сматрају најзанимљивијим спаковаће у тубе и оставити их на површини Марса – сликовито нам Драгана објашњава шта то ровер ради.

Прошлонедељно слетање није једино у оквиру ове мисије, 2026. још један „ровер” ће полетети ка Црвеној планети како би донео прикупљене узорке. У оквиру мисије „Повратак узорака са Марса” (Марс семпл ритерн), која се припрема, задатак тог мањег „ровера” биће да покупи тубе са узорцима који ће се лансирати до једног орбитера око Марса и онда се врати на земљу.

– „Марс 2020” састоји се од низа догађаја, прилично компликованих, па је цео пројекат и врло скуп. Због тога у мисији 2026. Наса сарађује са Европском свемирском агенцијом – додаје.

Док свет бруји о Марсу и посматра прве фотографије, наша саговорница је већ загледана у нову планету. Ових дана са својим тимом покушава да убеди Насу да открију мистерије Венере. Зашто је претопла? Зашто се разишла са Земљом, а пошле су од исте тачке? План је да пошаљу летелицу која ће да кружи неколико година и прикупља податке. А да бисте убедили Насу да прихвати пројекат, осим научних аргумената, потребно је и умеће убеђивања и неограничено стрпљење.

– Сада су нам шансе око 25 одсто, а то и није тако лоше. Пре шест година смо већ покушавали да их убедимо да се вратимо на Венеру – додаје наша саговорница.

Драганин пут у свемир почео је у Београду, у граду у ком је рођена и у којем се школовала до друге године гимназије, па преко Малте где је завршила средњу школу и електротехнички факултет. У Америку одлази на последипломске студије, где из лабораторије у Масачусетсу стиже у Калифорнију и то право у Насу. Кад не шаље ровер на Марс или се не бави радаром који помаже да се разуме размена енергија између атмосфере и океана, Драгана време проводи са кћерком Леом и супругом Леријем, такође инжењером, кува и организује вечере на којима пријатељима служи специјалитете српске кухиње.

– Мотив због којег причам јавно о мом раду је да неко дете чује, да неком родитељу поручим да ништа није немогуће. Ја сам та која није могла ни да сања да ће стићи до Насе. И нисам једина, и овде и у Националној организацији за океане и атмосферу има наших људи – каже Драгана која је стигла до звезде, а остала чврсто на земљи.

Извор: политика.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: