ИН4С

ИН4С портал

Шта доноси нацрт Закона о истополним заједницама: Имају право на наследство, не могу да усвајају децу

1 min read

Шта све (не) можеш у Србији ако си геј? Особе лезбијске, хомосексуалне, бисексуалне и транссексуалне оријентације немају право да ступе у брак, јер је брак по Уставу Србије заједница мушкарца и жене. Немају право ни на законско наследство, здравствено и социјално осигурање и пензију свог партнера. У случају раскида дугогодишње животне заједнице, не могу да потражују део имовине коју су заједно стекли.

Немају право да посећују свог партнера у болници у случају озбиљнијих здравствених стања, јер је та привилегија резервисана само за чланове породице, нити могу да буду информисани о његовој болести, току и методама лечења и другим чињеницама које се тичу здравственог стања. Савет Европе недавно је упозорио да женама без партнера и истополним паровима у Србији није омогућена вештачка оплодња, што практично значи да они не могу да имају децу, осим ако не оду у иностранство и о свом трошку обаве неопходне медицинске процедуре.

Супротно увреженом мишљењу, хомосексуалне особе могу да усвајају децу. Нови Породични закона, донесен 2005. године, самцима је пружио могућност да буду усвојитељи, а приликом процеса усвојења нико не поставља питање о сексуалној оријентацији будућих родитеља. Међутим, уколико хомосексуална особа из претходне везе или брака има дете, или бебу добије уз помоћ вештачке оплодње, њен садашњи партнер нема никаква законска права на то дете. Брутално речено, у случају смрти биолошке мајке или оца, бригу о том детету преузима центар за социјални рад, а не њен животни партнер.

Иако Српска православна црква сматра да је хомосексуалност грех, ЛГБТ особама црква званично не ускраћује право на свету тајну причешћа и крштења. Црквени брак између особа истог пола је, међутим, забрањен.

Део ових проблема требало би да буде решен Нацртом закона о истополним заједницама, који се сада налази у ресору Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог и које је почетком фебруара отворило јавну дебату о новом законском пропису. Рок за дебату истекао је у петак, а како у разговору за „Политику” истиче др Зорица Мршевић, научна саветница у Институту друштвених наука, која се налази на челу радне групе за писање закона о истополним заједницама, основни смисао доношења овог законског акта јесте регулисање имовинских права особа које живе у ЛГБТ заједници. Иако је председник Геј-лезбијског инфо центра Предраг Аздејковић духовито приметио да хомосексуалци траже законско право да и они буду несрећни у браку, овај захтев неће бити решен новим нацртом закона, јер би то подразумевало промену Устава Србије. Која права ће бити решена?

„Процене Светске здравствене организације говоре да ЛГБТ особе чине десет одсто популације у сваком друштву, а овај закон ће пре свега регулисати имовинско-правне односе између особа истог пола. Према његовом нацрту, партнер у истополној заједници је у праву наслеђивања изједначен са брачним супружником, а регулисано је и питање наслеђивања породичне пензије. Партнер који је неспособан за рад има право на издржавање од стране свог партнера. Уређено је и питање (расподеле) имовине коју партнери стичу у заједници – посебну имовину чини имовина коју је партнер стекао пре закључења истополне заједнице, као и имовина коју је стекао у току трајања заједнице наслеђем, поклоном или другим облицима бестеретног стицања. Заједничку имовину чини имовина коју су партнери стекли радом у току трајања истополне заједнице, као и приходи из те имовине. Права партнера истополне заједнице на заједничкој имовини уписују се у земљишне књиге непокретности или одговарајуће регистре на име оба партнера као њихова заједничка имовина. Ако је у ове регистре уписан само један партнер, сматраће се као да је упис извршен на име оба партнера”, каже др Зорица Мршевић.

Она додаје да партнери у истополној заједници који су на болничком лечењу имају право на посету свог партнера, као и на давање пристанка на медицински третман у име партнера који то није у стању да учини. Истополна заједница се закључује код матичара и престаје под идентичним условима, као и традиционални брак – партнерство се може раскинути тужбом или споразумно.

Овај закон не предвиђа могућност усвајања деце, а ако један од партнера има дете из претходне везе, други партнер има обавезу да га издржава, уколико ову обавезу не испуњава његов биолошки родитељ. У овом тренутку, није детаљније регулисан однос узајамних односа истополних партнера са децом, а све што се односи на потомство остављено је за следећу фазу развоја законодавства у нашој земљи. Није предвиђена ни могућност склапања брака са странцем.

Јованка Тодоровић, координаторка Центра за промоцију људских права ЛГБТ особа „Гетен” оцењује да су овим нацртом закона, осим усвајања и личних односа према деци, покривена већина права хомосексуалних особа ‒ од узимања кредита за стан до наследства, укључујући и право на заштиту од насиља у породици. Она истиче да је овај нацрт рађен по узору на хрватски и црногорски закон о животном партнерству, који су донесени прошле, односно 2019. године и подсећа да је Србија имала обавезу да донесе закон о регистрованом партнерству између особа истог пола до октобра 2019. године.

То је предвиђено Акционим планом за примену националне стратегије превенције и заштите од дискриминације, који је Влада Србије усвојила још 2014. године. Нацрт закона о истополним заједницама је, подсећања ради, трећи покушај да се легализују заједнице ЛГБТ особа – Нацрт закона о регистрованим истополним заједницама цивилни сектор је написао још 2010. године, а у јулу прошле године „Лабрис” и Центар за унапређење правних студија представили су јавности нови модел закона о грађанском партнерству.

Извор: политика.рс

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *