Сјећање

Војислав Гледић

Из далека дође након много љета
Да кратко борави у граду младости;
Улицама шета
Жалосно замрлим,
Јер на њима нема негдашње радости.

Улице су пусте читавом дужином,
Каткад се појаве суморни шетачи:
Он разгледа куће
Влагом нагризене
И жели да буде од сјећања јачи.

Некада су туда весело газило
И никада корзо није било празно:
У његовој души
Јављају се лица –
Што топлином старом живе непролазно.