Истраживачка станица Петница и Color Media Communications у сарадњи са УНИЦЕФ организовали су међународну конференцију о новим моделима образовања у условима пандемије под називом EDUCATION 4.0. Неки од закључака Конференције су да треба да будемо нација која учи, а да образовање треба као комплементарно да садржи онлине сегмент рада и наставу у школама. Важно је да систем буде еластичан, не само да би се привикавао на овако екстремне околности, већ и да би пратио брзину промена у 21. веку.
Говорећи на отварању Конференције Директорка канцеларије УНИЦЕФ у Србији Дејана Костадинова навела је да је УНИЦЕФ дајући подршку образовању у нашој земљи мапирао геолокације свих школа у Србији како би се пронашао најбољи могући начин да се повежу на интернет и да се омогући учење и развој дигиталних вештина за свако дете, ма где се она или он налазили.
Министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић говорио је о Мастер 4.0 програмима који су настали у сарадњи са невладином организацијом иницијатива „Дигитална Србија“ како би се повезала савремена ИТ знања са пословним вештинама потребним за развој производа и услуга. Он је истакао да снага Мастер 4.0 програма лежи пре свега у темељном и примењивом знању кроз више од 130 предмета и преко 300 предавача са најбољих факултета.
Шеф регионалног представништва ЕИБ-а за Западни Балкан Алессандро Брагонзи је истакао да су иновације главни покретач напретка и глобалне економије. Додао је да је Европска инвестициона банка (ЕИБ) почела да улаже у српско образовање пре више од десет година.
На првом панелу „(Not just) another brick in the wall?“ говорили су директор Француског института у Србији Мануал Боуард, Катарина Алексић у име Министарства просвете, науке и технолошког развоја, директор Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања Бранислав Ранђеловић, Тања Ранковић из УНИЦЕФ Србија, некадашњи министар просвете Републике Србије Срђан Вербић и Татјана Слијепчевић, координаторка програма у Бритисх Цоунцил. Разговор на панелу је водио Никола Божић, програмски директор Истраживачке станице Петница.
Током панела директор Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања Бранислав Ранђеловић навео је да Завод, као и сам образовни систем нису чекали март 2020. године да почну да се баве дигитализацијом. „Тиме се бавимо још од 2018. године када је основан Центар за образовне технологије чији је основни задатак управо увођење новина у наставу у технолошком смислу, као и помоћ нашим наставницима да се што боље снађу у новом дигиталном окружењу“, изјавио је Ранђеловић.
Тања Ранковић из УНИЦЕФ Србија навела је да је покренут пројекат „Превазилажење дигиталног јаза“ са Министарством просвете, који финансира Европска унија. Циљ је да се заврши посао око успостављања онлине система за учење који води Министарство просвете, као и да се направе банке дигиталних ресурса за наставнике и ученике које би требале да буду приступачне за сву децу. „Покушавамо да у школама направимо један нови виртуелни начин подршке ученицима и да превазилазимо баријере које нам физичко окружење намеће, односно да почнемо да користимо дигитализацију као предност“, навела је Ранковић.
На другом панелу „Classroom view: нови модели образовања из угла родитеља, ученика и студената“ говорили су директор Истраживачка станица Петница Вигор Мајић, Светлана Белић Малинић из ЛИНКгроуп, просветни радник и родитељ Јелена Ђорђевић, психолошкиња Смиљана Јошић, са института за педагошка истраживања и студенткиња, представница „Гласа младих“ УНИЦЕФ Нина Стојановић. Модератор панела је био Никола Божић, програмски директор Истраживачке станице Петница.
Директор Истраживачке станице „Петница“ Вигор Мајић навео је да би требало оформити тим људи који се баве развојем видео игара, педагога, психолога, дидактичара, искусних наставника, који ће се дуже време бавити проблемом квалитетног организовања наставе на даљину. „Треба створити једну велику архиву, различитих садржаја и активности којој наставници, али и ученици могу у сваком тренутку приступити. Настава на даљину не служи као опција само када је епидемија, већ настава на даљину треба да постоји и када је дете спречено да долази у школу или када школа не може да функционише. Зато ово није проблем само епдијемије“, нагласио је Мајић.
На трећем панелу „Образовање из угла привреде“ говорили су проф. др Бојан Лалић са Факултета техничких наука у Новом Саду, Тадеј Курепа из Иницијативе “Дигитална Србија”, Никола Чавић из Асоцијација индустрије видео игара Србије (СГА) и ученице прве године средње школе из Врања Леонора и Анђела Ристић, панел је модерирала Зоја Кукић, ВП Дигитал Transformation, Singet.
Тадеј Курепа из Иницијативе “Дигитална Србија” је навео да они прихватају прилике за унапређење образовног система и ступају у партнерски однос са онима који то исто желе. Као пример навео је пројекат „Нова писменост“. „Иницијативе “Дигитална Србија” води сегмент који се бави дигиталном писменошћу и ту директно сарађујемо са Заводом за вредновање квалитета образовања и васпитања на питању дигиталне зрелости школа“, навео је Курепа.
Закључке конференције изнео је Никола Божић из Истраживачке станице “Петница”. Он је навео да треба да будемо нација која учи, а да образовање након овог искуства треба да стоји на две ноге, једна је дигитална, али због социјалне интеракције важно је да постоји одлазак у школу. Такође, систем треба да буде еластичан, не само да би се привикавао на овако екстремне околности, већ и да би пратио брзину промена у 21. веку.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
