Свети Сава – Светитељ је правио вертикалу Крста свог распетог народа
1 min read
Батрић Бабовић
Пише: др Батрић Бабовић
Свети Сава је најмлађи српски монах и најстарији српски архиепископ. У данима када је његова Црква славила 800 година аутокефалности, Свети Сава је са њом доживљавао највећа искушења и најдубља просвјетљења.
Борбе између првенстава три Рима и повремена извргавања доктрина седам Васељенских Сабора, стављали су и стављају светосавску Цркву и њену хришћанску мисију на распеће и крстоносно минско поље духовних подјела и неумрлих цивилизацијско-културних раздора. Визије виших и нижих свјетова, практичност Симбола вјере и најдубља молитвеност од Савиног доба до данашњег недоба постају љествица којом Савин народ усходи ка Небеском Царству. Савине сузе покајања, топле молитве са вапајима происходиле су ка Небеском Оцу из срца како је скоро невиђено у светоотачкој пракси.
На раскрсници свјетова и царстава, земаљских сила и власти која су началствовала шаром којим је Свети Сава мапирао вјечност своје државе и Цркве, светитељ је правио вертикалу Крста свог распетог народа и царства кољено-преклоним поклонима и сузама из дубина рањеног срца. Да би од Земље побјегао на Небо, он је сахранио своје страсти и тијело показавши подвигом и стављањем под надзор Духа, да се први српски архиепископ и монах издаје за последњег и најнедостојнијег у низу оних којима је рођењем и властелинским поријеклом припадао, али је увидио да су земна слава и власт таштина за бесконачност Божјег Промисла и Милосрђа, који су једино уједињени са безобалним неограниченостима бестрасне и очишћене људске душе.
Од часа кад је из Немањиног дома побјегао у Свету Гору душа биолошког оца била је на најснажнијим земним искушењима. Немања и Ана су молитвама свог принца са Агиос Ороса постали нови Јоаким и Ана у монашким именима Симеона и Анастасије. Нови светогорски монашки принц сузама и молитвама родио је у монаштву свог духовног Оца и Mати. Да је Господ диван у светима својим показује и доказ да је Савиним монашењем васкрсло правило даноноћног читања Псалтира, акатиста Пресветој Богородици, молитава Господу Исусу Христу и светитељу за сваки дан. Златом које је на Свету Гору слао велики Немања до своје „Царске сахране“ Сава је спасавао душу рода свога и манастире Каракал, Ксиропотам и Филотеј. Отимао је дипломатијом дубоке вјере парче Ватопеда да би настанио Хиландар- колијевку светосавског монаштва.Ваљало би истаћи да су бројни цариградски манастири били су најтоплија молитвена мјеста Светог Саве.
Хиландар је постао извор Симеоновог мироточења и Савиног непрекидног богомољења за спас рода и свеколиког хришћанства. Усрдном молитвом светитеља, просветитеља,књижевника,дипломате и учитеља и уједињеном вољом византијског цара и патријарха српска држава и народ су добили Архиепископа и своју Цркву. Са Светим Савом у нашу Цркву су дошли сви старозавјетни и новозавјетни пророци, патријарси, архиепископи, мученици, исповједници и молитвеници до његовог доба , а од краја његовог земног пута, он је постао вертикала којом су се они који су се угледали на њега пели у Христово наручје.
Свети Сава је био припрема за кнеза Лазара и Косовски Завјет. Прво се родила Црква па затим небеска држава. Ђурђеви Ступови у Расу и код Берана, црква светог Петра у Бијелом Пољу, манастир Морача, манастир светих Архангела на Превлаци Михољској, епископија на Стону и Будимљи дио су Савиних стопа које данас покушавају да утабају наследници и слијепи послушници политика Самјуела Хантингтона и Фукујаме подводећи непролазност у домен кратковидог и слијепог атеистичког калупа.
Читао сам колумну познатог српског историчара Предрага Марковића,побједника чувеног квиза КВИСКОТЕКА и специјалисте за историју Београда,ђе је поставио хипотезу да мошти СВ.САВЕ нису спаљене на Врачару но највјероватније на Ташмајдану.Ту се налази кафана и парк испод ње(бар је тако било када сам задњи пут био у БГ).Марковић каже да је рејон Врачара био непроходна мочвара у вријеме када су мошти спаљене те да је та локација мало вјероватна.
Уживао сам у читању ове колумне за разлику од претходне.Занимљиво је да су западни хришћани спаљивали обољеле од епилепсије,сматрајући их опсједнутим демонима а у исто вријеме у манастиру Студеница су лијечени.Значи постојала је свијест да је то болест коју треба лијечити.Очито да су православни хришћани били много отворенији за науку и ко зна како би се то завршило да није било исламске окупације.
Svaka cast gos.Babovicu moj dobri Vasojevicu.
U Moracu, tj iz Podgorice
Браво ,ДОКТОРЕ!!!
To! Mnogi nasi sugradjani ne znaju da Nemanjici poticu sa obale Nemanjica- usca Ribnice u morac
Ne mati