(ISTRAŽUJEMO) Vlada u ostavci nema ovlašćenja da proglasi ambasadora Božovića personom non grata; odluka mora biti revidirana

Istraživački tim našeg portala je kontaktirao više karijernih diplomata, stručnjaka za diplomatsko pravo, uglednih analitičara i bivših ministara diplomatije, i na osnovu svega sublimira stavove kroz sljedeći redakcijski komentar:

Prvo pitanje u odnosu na koje treba dati odgovor je legitimitet tehničke vlade da proglasi ambasadora Božovića personom non grata. Dakle, tehnička Vlada (čitaj: vlada u ostavci), nema ovlašćenja za donošenje ovako važnih i krupnih odluka, jer za njih apsolutno nema legitimitet. Odluka/nota MVP CG, kojom se grubo narušavaju odnosi dvije države ne može biti donijeta od strane tehničke vlade. Takvu situaciju ne poznaje ni teorija, a još manje diplomatska praksa. Pored navedenog, treba konstatovati da je riječ o zloupotrebi „tehničke pozicije“ Vlade, pa odluka odnosno nota o proglašenju ambasadora Božovića za persona non grata, zbog svojih pravnih a i političkih manjkavosti mora biti revidirana od strane nadležnog legitimnog organa.

Drugo, agreman ambasadora Božovića nije istekao, iz prostog razloga što Bečka konvencija o diplomatskim odnosima, ne propisuje rok za ukidanje agremana. U pitanju je tumačenje koje je priznato u svakom pravnom sistemu tj. Argumentum a contrario! odnosno ako je ambasadoru Božoviću istekao agreman onda je to izričito propisano u nekoj Konvenciji ili drugom propisu!? Naprotiv, duh Bečke Konvencije ide za tim da umjesto određivanja preciznih (prekluzivnih) rokova, koristi termin „razuman rok“, za sve situacije koje na neki način treba oročiti. Bečka Konvencija o diplomatskim odnosima ne poznaje pojam vremenskog isteka agremana, ni u slučaju proglašenja ambasadora personom non grata niti u bilo kojem drugom slučaju. Jedini rok je rok od 72 sata za napuštanje zemlje, a nikako za isticanje agremana. Inače ni taj rok ne poznaje Konvencija. Stoga je odluka o tome da li je ambasadoru Božoviću istekao agreman, na Ministarstvu vanjskih poslova, koje u duhu Bečke Konvencije raspolaže apsolutnim pravom da riješi ovo manje pravno a prije svega političko pitanje, budući da se odluka tehničke Vlade ne može smatrati legitimnom, a samim tim ni legalnom jer je pravno neutemeljena. Stoga i ne obavezuje novu Vladu!

Treće, činjenica, da su odluke države (čitaj: Ministarstva vanjskih poslova) u ovim i sl. situacijama političkog karaktera, ne isključuje obaveznost ovih odluka da korespondiraju sa pravom odnosno in concreto sa Bečkom Konvencijom i drugim propisima države koja akredituje.

Strogim tumačenjem člana 9 i člana 43 Bečke konvencije o diplomatskim odnosima, jasno proizilazi da je prestanak funkcije ambasadora u slučaju priglašenja personom non grata takođe baziran i na reciprocitetu, odnosno da država prijema nesporno može u bilo kom momentu proglasiti ambasadora druge države peronom non grata, ali da će takva odluka proizvesti dejstvo jedino u slučaju obostranog preuzimanja dodatnih radnji od strane obije države.

Iz navedenih članova konvencije jasno proizilazi da će u situaciji kada država kod koje se akredituje (u konkretnom slučaju Crna Gora) proglasi ambasadora personom non grata, država koja akredituje (u konkretnom slučaju Republika Srbija) biti pozvana da zauzme stav po pitanju eventualnog opoziva ambasadora i okončanja njegove funkcije u diplomatskoj misiji. Stav Srbije po navedenom pitanju je potpuno jasan i nedvosmislen, obzirom da Srbija nije i nit će opozvalati svog ambasadora u Crnoj Gori. Naprotiv, ambasador Božović dobio je podršku kako predsjednika Republike, Vlade i nadležnog ministarstva što jasno potvrđuje izjavom predsjednice vlade:

„Ja, ministar Selaković, čitava Vlada Srbije, a verujem i čitava Srbija složiće se sa ovom izjavom. Mogu da pretpostavimda se slaže i pola Crne Gore. Ova izjava u kojoj je Božović nekoliko puta pozvao na bratstvo, slogu i pomirenje, može da bude povod za protesnu notu, ali nikako za proglašenje ambasadora personom non grata.“

Obzirom da nije preuzeta formalna radnja opoziva ambasadora u konkretnom slučaju, može se smatrati da je ambasador Božović i dalje šef diplomatske misije Srbije u Crnoj Gori. U skladu sa Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima, nova Vlada i Ministarstvo vanjskih poslova Crne Gore imaće ključnu ulogu u rešavanju spornog pitanja, obzirom da će morati da odluči da li da opozovu odluku prethodne Vlade o proglašenju ambasadora Srbije personom non grata (kao što je to uradilo nadležno ministarstvo Srbije u slučaju Tarzana Miloševića) i time otklone sumnju u pogledu kontinuiteta sa prethodnom Đukanićevom vladom, ili će odlučiti da ambasadoru Srbije ne priznaju svojstvo člana misije, što bi bilo u suprotnosti sa načelom reciprociteta, duhom konvencije i dobrosusedskim odnosima koju najavljuju.

Četvrto, to bi takođe bilo u suprotnosti sa politikom evropskih integracija i regionalne saradnje koju nedvosmisleno potvrđuje i sledeći stav evropskog komesara za proširenje Olivera Varheljija:

„Pozdravljam odluku Vlade Srbije da povuče odluku o protjerivanju ambasadora Crne Gore. Pozivam Crnu Goru da uradi isto. Poštovanje dobrih komšijskih odnosa i regionalne saradnje su kameni temeljci proširenja Evropske unije i Procesa stabilizacije i pridruživanja.“

Konačno, ako stoji činjenica da se odluka/nota o proglašenju bilo kojeg ambasadora strane države za persona non grata veoma rijetko donosi (u praksi uglavnom pred prekid diplomatskih odnosa ili objavu rata), već se uglavnom personom non grata proglašavaju niži članovi diplomatske misije. Takođe stoji još jača činjenica na drugoj strani, a to je da tehnička Vlada, nekoliko dana prije isteka i tog tehničkog statusa, donosi odluku/notu ovakve težine! Naglašavamo još jednom, treba uzeti u obzir da se ne radi o noti sa uobičajenom sadržinom tekućih poslova već o noti sa izrazito neprijateljskom sadržinom u pravnom i političkom smislu, koja je poslednja pred prekid diplomatskih odnosa.

Bilo bi politički mudro, a pravno jedino moguće, ovu notu oglasiti nevažećom (staviti van snage, identično kao i što je učinilo Ministarstvo spoljnih poslova Srbije u odnosu na odluku o crnogorskom ambasadoru) i na taj način osnažiti praksu da svaka odluka/nota Ministarstva vanjskih poslova mora crpiti svoju snagu u punom legitimitetu organa koji je donosi i duhu Bečke konvencije i drugih propisa, ali ne manje važno i u duhu dobrosusjedskih odnosa i trajnih vrijednosti države Crne Gore.

Bečka konvencija o diplomatskim odnosima od 18. aprila 1961. godine

Član 9.

Država kod koje se akredituje može u svako doba, i bez obaveza da obrazloži svoju odluku, obavesti državu koja akredituje da je šef ili ma koji član diplomatskog osoblja misije persona non grata ili da ma koji drugi član osoblja misije nije prihvatljiv. Država koja akredituje će tada opozvati lice u pitanju ili će okončati njegove funkcije u toj misiji, prema slučaju. Neko lice može biti oglašeno kao persona non grata ili kao neprihvatljivo pre nego što dođe na teritoriju države kod koje se akredituje.

Ako država koja akredituje odbije da izvrši ili ne izvršiu razumnom roku obaveze koje preuzima shodno tački 1. ovog člana, država kod koje se akredituje može odbiti da licu o kome se radi prizna svojstvo člana misije.

Član 43.

Funkcije diplomatskog agenta prestaju između ostalog:

a) notifikacijom države koja akredituje državi kod koje se akredituje da su funkcije diplomatskog agenta prestale;
b) notifikacijom države kod koje se akredituje državi koja akredituje da, shodno stavu 2. člana 9, ta država odbija da prizna diplomatksog agenta za člana misije.