• Култура

На Калемегдан се враћа скулптура „Слијепи гуслар“

5 година ‎ ИН4С

Скулптура "Слијепи гуслар", дјело вајара Пашка Вучетића, коју су Аустроугари уклонили 1916. године када су уништили споменик вожду Карађорђу, послије 104 године биће враћена на београдски Калемегдан.

Скулптура "Слијепи гуслар" (Фото: beograd.rs)

Скулптура „Слијепи гуслар“, дјело вајара Пашка Вучетића, коју су Аустроугари уклонили 1916. године када су уништили споменик вожду Карађорђу, послије 104 године биће враћена на београдски Калемегдан.

Поводом Дана примирја у Првом свјетском рату, који означава побједу савезника у том рату, овај споменик сутра у 9.00 часова биће откривен у близини Споменика захвалности Француској на Београдској тврђави, рекао је замјеник градоначелника Београда Горан Весић.

Скулптура ће се налазити близу Споменика захвалности Француској да подсјећа на стари Карађорђев споменик, који се управо ту налазио.

Весић подсјећа да су аустроугарски окупатори 1916. године однијели овај монумент, који је дио композиције споменика Карађорђу, те да су на његовом мјесто хтјели да поставе споменик аустријском цару Фрањи Јосифу.

Весић, који је иницијатор враћања скулптуре „Слијепи гуслар“, рекао је за „Вечерње новости“ да је она дио композиције споменика Карађорђу који се налазио на Калемегдану између 1913. и 1916. и једини је сачувани дио споменика који су уништили аустроугарски окупатори Београда 1916. године.

– Споменик Карађорђу разбијен је у парампарчад, а неким чудом сачувана је само ова скулптура која је била дио споменичке композиције. Био је то обрачун окупатора са Србијом и дио њихове политике уништавања српског националног идентитета – истакао је Весић.

Он каже да је скулптура „Слијепи гуслар“ чувана у Барутани, те да је власништво Музеја града Београда.

Споменик је висок око два метра и налазиће се на каменом постаменту од 40 центиметара.

Из Завода за заштиту споменика града Београда кажу да је скулптуру у оригинално стање вратио вајар Зоран Кузмановић, а изливени су дијелови који су недостајали – дио малог прста, гусала и штап.

Вучетићев споменик Карађорђу откривен је 13. августа 1913. године, поводом тријумфалног повратка српске војске из балканских ратова.

Монумент је чинила композиција у којој вожд Карађорђе стоји на стијени испод које се налази неколико устаника, жена са дјететом у рукама и стари гуслар са гуслама у торби.

Послије друге окупације Београда, аустроугарске и њемачке снаге уништиле су споменик Карађорђу, али је скулптура гуслара остала сачувана.

Окупатори су намјеравали да на истом мјесту подигну споменик аустријском цару Фрањи Јосифу, ког су излили и допремили у Београд 1918. године.

Међутим, та скулптура никада није постављена, јер је српска војска ослободила своју пријестоницу.

Споменик Фрањи Јосифу ослободиоци Београда су претопили и од њега су изливена звона која се и данас налазе у Цркви Ружици на Калемегдану.

Послије Првог свјетског рата, споменик Карађорђу није обновљен, а 11. новембра 1931. године на истом мјесту подигнут је Споменик захвалности Француској.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: