Други планетарни системи

Пише: Војислав  Гледић

Готово да нема дана  да нас средства информисања не обавијесте о неком новом открићу планета које круже око многих звијезда у нашој Галаксији. Откривање таквих објеката, који обично носе стручни назив екстрасоларне планете, постало је готово ствар рутине. Откривање оваквих небеских тијела вјековима је сматрано недостижним задатком због низа научних и техничких ограничавајућих фактора. Први и основни је чињеница да су звијезде и њима припадајуће планете на таквим дањинама да се оне могу видјети искучиво као свијетле тачке, јачег или слабијег сјаја, али никако као кружни објекти како је то  случај са телескопским посмарањем планета у Сунчевом систему. Што је јачи и квалитетнији оптички инструмент, то је већа, боља и јаснија слика планета и других објеката у нашем Сунчевом систему, док звијезде не мијењају тачкасту величину.

Сматра се да је у наше вријеме доказано за преко 1.000 космичких објеката да припадају категорији планета, дакле тамних небеских тијела која круже око матичних звијезда. Иначе, постоји неколико хиљада свемирских објеката за које се претпоставља да су, у ствари, планете, али још увијек нијесу испуњене све одговарајуће научне анализе које би са потпуном извјесншћу то потврдиле. Величина новооткривених објеката је обично димензија џиновских планета у Сунчевом систему, што значи реда величине Јупитера (318 пута већи од Земље), Сатурна, Урана или Нептуна. Циљ свих истраживања у вези откривања далеких планета јесте проналажење објеката величине Земље који би били на одговарајућој удањености од матичне звијезде.

У позадини откривања и истраживања  других, вансунчевих  планета налази се мотив и жеља да се установи постојање тамних и чврстих објеката који би били погодни за живот. У првом реду треба  да је далека планета сачињена од чврстог материјала (да није, дакле, велика и масивна гасна лопта) и да на њој влада погодна температура неопходна  за постојање воде у течном стању (која је, како се данас сматра, основа за могућност зачећа и развоја живота). Треба знати да се ниједан од таквих објеката, заправо, не може видјети понаособ, као самостално космичко   тијело одређене величине, већ се до свих закључака о величини, удаљености, брзини и времену окретања око матичних звијезда, теоријски изводе на основу утврђених  мјерљивих   параметара.

Од када је почела примјена дурбина, а потом и телескопа за посматрање небеских тијела и њихових кретања, а касније и коришћењем других метода (фотографија, фотометрија, спектроскопија и др.), укупно знање о саставу и природи васионе и појединих небеских тијела се рапидно почело увећавати. На стотине астрономских опсерваторије се бавило испитивањем небеских тијела на основу чега  су се сакупљали драгоцјени опсервативни подаци. Још од 17. вијека је било познато да су многе звијезда заправо системи састављени од двије, три или чак и више компоненти. То је значило да се умјесто једне звијезде која се види на датом мјесту, налази читав систем који је повезан силом гравитације, при чему све појединачне компонетне круже око једног заједничког средишта. Наука је одавно установила да је свака трећа звијезда у ствари вишеструки систем.

Постојање вишеструких система било је јасан знак да несумњиво око многих звијезда круже и тамна тијела  – планете, али је регистровање таквих објеката изузетно сложен и комплексан проблем. Планете су знатно мање од звијезда,   тамна су небеска тијела, имају много мање масе па је стога и њихово регистровање изузетно компликовано. Ипак, напредак науке, технике и технологије је омогућио да се и ово питање ријеши   откривањем  многих планете око далеких звијезда-сунаца. Прве планете у далекој васиони су откривене крајем  20. Вијека, али то су били прави џинови који су  кружиле око неутронских звијезда. Тражило се постојање планета око „нормалних“ звијезда, односно оних које су унеколико налик Сунцу (то су звијезде које припадају посебним спектралним групама).

После многих безуспјешних покушаја, 1990. године Фрејл и Волсцан  су радио телескопом на опсерваторији Аресибо открили прву екстрасоларну планету која кружи око милисекундног пулсара ПСР Б1257+12. Откриће је била права сензација, али и једним  дијелом разочарење јер планета кружи око „мртве“ звијезде па на њој готово сигурно нема живота. Наравно, то није спријечило даље трагање за планетама, тако да већ 1995. Године швајцарски астрономи Мичел Мејор и Дидиер Куелоц  откривају планету око звијезде 51 Pegasi, звијезде сличне Сунцу.

Петог октобра 1995.  године  су два наведена швајцарска астронома, на конференцији у Фиренци, изложили потребне доказе о томе да су коначно открили постојање  планете која кружи око звијезде исте спектралне  класе  као Сунце. Користећи телескоп једне опсерваторије на југу Француске, они су открили планету масе 0.468  Јупитера која орбитира на удаљености од 0.052 АЈ (астрономских јединица) од звијезде 51 у сазвјежђу Пегаза. Убрзо је уследило и откриће првог екстрасоларног планетског система 1999. године са опсерваторија Лик и Випл. Ова открића су  изазвала  низ недоумица јер се показало да се у другим планетарним системима јављају планете по величини и распореду далеко дугачијем од наше Сунчеве породице. Касније су откриване и разне групе  планета, па и објекати   величине и облика Земље, што упућује на постојање планета погодних  и за  развитак  живота  у било каквом облику.

Иначе, данас постоје неколико ефикасних и поузданих метода помоћу којих се откривају планета у далеком свемиру. У том смислу се употребљавају  не само велики телескопи на Земљи, него и специјални  инструменти  који се налазе у космосу. Од таквих инструмената највише података је послао телескоп Кеплер (лансиран 7. марта 2009. год.), који и дање обавља задатке за које  је  намијењен. Помоћу њега је  откривено  мноштво објеката који су умногоме употпунили и обогатили драгоцјено знање на пољу истраживања других планетарних система и могућности постојања живота на њиховој површини. Посматрање помоћу космичких телскопа је много ефикасније и квалитетније  од сличног поступка са Земље, јер наша атмосфера апсорбује (упија) поједине области електромагнетног спектра који се несметано могу испитивати у свемирским условима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: