Човјек који је издао – себе

Четврто: Ђукановић је, на почетку свог успона, био храбрији, бучнији, директнији и … бескрупулознији. И био је патриота, несумњиво. На дјелу и на ријечима. Међутим, Ђукановић у листеру је дрзак само на ријечима и за домаћу употребу. Ван граница-смјеран, снисходљив, одан и подан, спреман да клања на све четири стране и да се извини и коме треба и не треба, гдје се мора и не мора, за шта је ваљало и за шта се ни по коју цијену није смјело. За разлику од Ђукановића у џемперу, спремног да се заувијек разрачуна са онима који су „вјековни и вјечити дужници српског народа”, Ђукановић у одијелу од листера, на дан када су, ни крива ни дужна и без икаквог разумног и војног разлога, бомбардована Мурина и њена дјеца нашао се на адреси са које су полетјели злокобни бомбардери. Онима који су бомбардовали, Ђукановић, Србин и патриота, извинио се неколико пута. Онима који су бомбардовани још није. А није их ни посјетио, да им макар, далеко од блицева и ока камера, стисне руку у знак саучешћа.

Пето: Ђукановић, Србин и патриота, стао је уз раме српском руководству на почетку косметске драме и безрезервно подржао све напоре да се она разриЈеши по мјери закона и права свих на живот и слободу. Кад је Слобо рекао: „Вас нико не смије да бије”, Ђукановић је уз тај мото посмјењивао тадашње црногорско државно руководство и његове представнике у Београду зато што су покушавали да на прогон Срба са Космета и на терор који је спровођен над њима гледају на једно око, и то кроз трепавице. Као члан Врховног савјета одбране СРЈ, прво је гласао за одлуку о употреби војске на Космету а онда и за безрезервну одбрану земље од НАТО агресије. Патриотски, нема шта! Ђукановић, новоцрногорац и евроатлантска узданица, само неколико година касније зажмурио је на оба ока, на јад и чемер Срба и Црногораца са и на Космету, на злочине, прогон, истребљење, на све оно на шта чак ниједан стварни евроатлански Марти Ахтисари није, и признао злочиначку творевину и Тачијеву квазидржаву.

Шесто (и, можда, најважније): Ђукановић у џемперу, вођа и лидер, храбар до мјере да му први радни и дан каријере буде у врелој фотељи премијера Црне Горе, са тек навршених 29 година, у вријеме када је све било тешко, магловито, опасно, спреман да се истури на било којој међи и барикади, тек десетак година касније, у најбољим годинама, богатији за велико искуство, окружен харизмом, поштовањем и подршком, зарад листера, пристао је да буде вођен, као марионета чије су конце дрмали курта и мурта.

Узалуд се на домаћој сцени кочоперио, глумио васкрслог господара Црне Горе и Брда, газио, тамничио, пријетио, урнисао и багатељисао, сви су знали, сви смо знали, а он прије и више од свих нас, да је (руко)вођен и да је само питање времена када ће му истећи рок трајања и када ће, у већ толико пута виђеном маниру америчке спољне политике, садржаном у пароли: „одабери, плати, употријеби и одбаци”, бити ад актиран и пуштен низ воду. Без помпе, уз тек по који млак и суздржан аплауз. И без и мало жала.

На крају, ако се било шта у овом тренутку може дефинисати у форми некаквог коначног суда, било би то следеће: Ђукановић је у току својих двадесет година владавине издавао и издао многе или готово све. Али, највише је и најтеже издао себе. Они које је издао већ су му или опростили или су то анатемисали и предали забораву. Хоће ли то он моћи сам са собом, питање је на које и он сам у овом тренутку тешко може да одговори. Јер, као што су мољци већ одавно изгризли оне џемпере веселих боја, плашим се да је и листер (ватиран оним силним милионима долара и еура) добрано нагризао и нешто што би се могло звати његовом савјешћу и моћи кајања. Али, ако он и успије да опрости и да се извини сам себи, историји ће то бити много, много теже. Или скоро немогуће. Али, то ипак припада временима која долазе и која ће по свему бити далеко од и њега и од нас његових савременика и,некад, сабораца. Оно што је, међутим, већ сада извјесно и на нивоу неумољиве чињенице и истине јесте да га таквог какав јесте више неће ни тамо гдје су га баш таквог и створили. Па ни у НАТО-у. Јер, ко изневјери једном…

Објављено у дневном листу “Дан”

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: