• Наша Србија

Војвода Мишић је понос Срба: Имао је 12 браће и сестара, а прича о његовој забрањеној љубави и даље интригира

1 min read

5 година ‎ ИН4С

Фото:  Општина Мионица

Мишићеву војну стратегију и тактику ратовања изучавају бројни светски војни универзитет.

Војсковођа Живојин Мишић је захваљујући свом приступу ратовању, успешним тактикама и пре свега победама над вишеструко надмоћнијим противницима привукао пажњу светске стручне јавности из области војне стратегије. Мишић је рођен у мионичком селу Струганику 19. јула 1855. године, а преминуо је у Београду 20. јануара 1921. године, у 65. години.

Поред четворогодишње Артиљеријске школе завршио је аустроугарску школу гађања у Бруку на Лајти и двогодишњу припрему за генералштабну струку. На самом почетку своје четрдесетогодишње службе, прославио се као учесник Српско-турских ратова (1876–1878), као питомац-наредник, док касније добија чин потпоручника. У тим ратовима Мишић је стекао прва ратна искуства. Такође је учествовао и у краткотрајном Српско-бугарском рату 1885. године.

Своју академску каријеру остварио је предајући пуних шест година стратегију на Војној академији, истовремено обављајући и остале редовне дужности. Након Мајског преврата пензионише се у чину генералштабног пуковника, али је реактивиран 1909. године, током анексионе кризе, на лични захтев начелника Врховне команде генерала Радомира Путника, коме је био помоћник.

Током Балканских ратова Мишић је био помоћник начелника Штаба Врховне команде, генерала Радомира Путника. Непосредно је сарађивао на планирању и руковођењу операцијама против турске Вардарске армије, због чега је после Кумановске битке унапређен у чин генерала. Посебно се истакао правилном проценом ситуације првог дана битке на Брегалници, када је српска Врховна команда у Скопљу разматрала питање на којој линији ће примити ударце у овој бици. Усвајање његовог предлога имало је пресудан утицај на даљи ток и коначан исход одлучујуће битке Другог балканског рата. По завршетку овог рата, Мишић је по други пут пензионисан.

Међутим, пред само избијање Првог светског рата, опет је био реактивиран и постављен за помоћника начелника штаба Врховне команде. Током Колубарске битке генералу Мишићу је предата команда над Првом армијом, која је тада била у врло тешкој ситуацији. Највише захваљујући његовим личним напорима и знању, Прва армија се, од јединице која је била у тешком стању, претворила у формацију способну за борбу. Мишић је инсистирао на дубљем повлачењу, скраћењу фронта целе српске војске, којим би се осталим армијама дало времена за одмор, попуну залиха и снабдевање. Таква процена ситуације показала се успешном, пошто је аустроугарска војска превише раширила своје линије, па је тешко поражена у потоњем српском контранападу. За заслуге и извојевану победу, Мишић је 4. децембра 1914. године унапређен у чин војводе.

Земљорадници, Радован и Анђелија Мишић, поред Живојина имали су још 12 деце. Одрастајући у таквом окружењу Мишић уз дечју грају и вредан рад стиче се први увид у његову одговорност и посвећеност. Као млади потпоручник Мишић је на балу у Аранђеловцу упознао шеснаестогодишњу Лујзу Кринкер, ћерку Фридриха Крикнера, Швајцарца немачког порекла и београдског грађевинског предузимача. Љубав између Мишића и Лујзе није могла бити спречена ни константним негодовањем њеног оца и млада Лујза је због праве љубави напустила породицу како би се удала за Мишића. Њих двоје су имали шесторо деце, док потомци славног војводе и даље чувају успомену на њега.

Спомен-обележја посвећена родољубу и генералу који се срчано борио за Србију и српски народ налазе се у бројним градовима наше државе, док се у Мионици, родном месту војводе Мишића, на центрланом тргу ”Трг војводе Живојина Мишића” налази маестрално ремек-дело вајара Ота Јована Лога који је постављен је 1988. године, потом и рестауриран 2005. године када су уклоњене сиве мермерне плоче које су биле оштећене, постављене црне мермерне плоче и враћени натписи изливени у бронзи, који говоре о храбрости српског народа и подвизима једног од наших највећих војсковођа у ослободилачким и одбрамбеним ратовима.

Родна кућа војводе Живојина Мишића у Струганику која је и музеј посвећен генералу, изузетан је споменик српској културно-историјске прошлости, и то у два правца: историјском – припадао је породици прослављеног војсковође првог светског рата Живојину Мишићу и етнографском – споменик је народног градитељства.

Културно-туристичка манифестација Мишићеви дани, која се одржава под покровитељством Општине Мионица, посвећена је сећању на живот славног српског војводе Живојина Мишића, и организује се у Мионици од 1996. године. То је још један од начина да се историја вреднује и сачува. Мишићеви дани традиционално се обележавају полагањем венаца на Споменик Живојину Мишићу и подизањем заставе манифестације на Тргу војводе Живојина Мишића у Мионици. Представници општине и представници Војске Србије и Министарства одбране тог дана обилазе родну кућу Живојина Мишића у Струганику. У вечерњим сатима, на тргу се традиционално додељују златне плакете припадницима Војске Србије и Министарства одбране Републике Србије за заслуге у областима војне науке, доктрине, стваралаштва, командовања и руковођења, концепта етичких норми и давања личног примера у извршавању задатака.

Овај културни и туристички догађај окупља познате уметнике, културне и научне раднике. Популарну манифестацију карактерише богат  културно-уметнички програм, који прати организација књижевних вечери у Библиотеци „Милован Глишић” и Културном центру Мионица, изложбе, дечје представе, фудбалски, кошаркашки, одбојкашки и шаховски турнири. Сваки Мишићеви дани трају осам дана, и традиционално се затварају Великим дечјим маскенбалом и, након дефилеа малишана, награђују се најлепше маске.

Извор: Србијаданас.цом

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: