Све жене које су ,,ошамарене демократијом” ДПС-а
1 min read
Црна Гора, земља која носи маску демократске, слободне, равноправне државе. Али маска има рок трајања, и почиње да пуца, па тако и језик, и право лице полако излазе на видјело.
Осим што је смртни гријех бити против било које одлуке владајућег режима, горе је једино бити жена која се противи било чему. ДПС као партија, која ће сигурно да вам избаци у одбрану како они, боже мој, имају доста жена на функцијама, како су оне све срећне и уживају пуно право. Да, јесте, сигурно уживају, али то је само зато што читају написано, што се не противе ничему, и климају главом у идолопоклонству великом вођи. Како уопште ДПС третира жене?
Сви се сјећају несретне Молдавке, коју памтимо само по иницијалима С.Ч. Ова дјевојка је служила за иживљавање, које ни највећи хорор сценариста не би могао да напише. Послије њеног бијега у инвалидским колицима у 2003. години, прича се прожимала неко вријеме, а онда је нестала. И ту није крај дрскости! Сада оптужени Курпејовић, Ораховац, Јасавић и Пиперовић, траже да се она врати, како би се ,,макла љага са њиховог имена”. Гдје да се врати, ко да суди, суд који у афери ,,Снимак” не види ништа спорно, Тужилаштво које још није нашло убицу Душка Јовановића, гдје се убице константо пуштају на слободу, јер су повлашћене? Надајмо се да никад неће.
Весна Перовић, посланица ЛСЦГ-а, и Предсједница Парламента. Жена која се борила да спријечи распродају државне имовине, жена која је радила на јачању НВО сектора, жена која је нажалост водила и животну битку против тешке болести, није остала без фронталног напада. Од дукљанског ,,Књижевног листа”, до Марка Вешовића, без срама, без стида, нападана је, а горак укус остаје што су се поједини исмијавали управо њену болест.
Марко Вешовић и Шеки Радончић, лауфери машинерије ДПС-а, познати су што би за ,,великог вођу” пљунили по свему, па и ономе што се некада звало ,,њихов новинарски кредибилитет, и осјећај за џентлменство”. Тако су се Милка Тадић-Мијовић и Милена Перовић нашле на удару ова два ,,храбра” човјека, који су их частили епитетима као што су: олош, џукеле, керови, шупљоглави, митингашеви керови у сукњама, киломудићкама. Радончић је чак слао пријетеће поруке Тадић-Мијовић. Признао је свој злочин, али за награду је добио промоцију књиге и изложбу.
Онда имамо случај Маријане Мугоше, жене са инвалидитетом (оштећен вид), којој одлазећи градски ,,шериф”, Миомир Мугоша, није дао пса водича у општини. Иако пас ником од сарадника Маријане није сметао, Шериф се водио логиком сељачине ,,неће мени пашче по тепиху одит“. Не зна одлазећи градоначелник какви су то пси, који им је ниво обуке, која интелигенција, не зна, јер он ван своје Марезе и Подгорице није видио. Да је рекао свој поступак, било којем колеги (узмите неку земљу гдје мислите да су ,,испод нас”), добио био презиран одговори и поглед. Хтио је касније да се извуче па да направи посебну канцеларију Маријани и њеном псу, али да ли је у реду да тако означава и обиљежава особу, као да живимо у доба Бен Хура.
И ове актуелне теме. У међувремену, дошло је до прилива тролова и ботова, који су спремни да коментаришу све вијести. Школа СНС-а из Београда. У тим коментарима обично ће да вас ударе на породицу, жене, дјецу, у најсвирепијом и најмучнијем стилу. Довели смо и дежурног спин мајстора сплачина Бебу Поповића, да преуреди другу страну медија. Тако смо добили мучне емисије, типа ,,Минут два“, и листове типа ,,Информер”, које служе само за најнижу могућу пљувачину против било кога које против. Тако имамо случај и Вање Ћаловић.
Dobra prica… Pogledajte samo kako ocajnicki brane Informer. Dno dna, kakva je to svijest, kakav je to civilizacijska rupcaga. Uzas gdje mi zivimo.
Aoooooo…. Koiko budalaština i laži u tekstu….