Русија, нажалост, постоји
1 min read
Застава Русије
Негдашњи менаџер банке „Raiffeisen International“, Херберт Степич, каже да лидери ЕУ „касне цијелу свјетлосну годину” за Путином, јер он доноси одлуке и реализује их, док у ЕУ влада хаос чак и при избору новог предсједника Европске комисије. Зато је министар спољних послова „Кијевске хунте” Андреј Дешчитса, умјесто да обезбиједи заштиту нападнуте руске амбасаде, на коју је обавезан Бечком конвенцијом о дипломатским односима из 1961, заурлао: „Путин је ј…ни син”. Његов шеф Арсениј Јацењук рече истовремено, баш као Хитлер, да су „нижа раса” украјински Руси који се боре против његових наци-фашиста.
А онда је НАТО окидач Фог Расмусен доказао да су били у праву сви који вјерују у теорију завјера: „НАТО припрема пакет војних мјера да ојача украјинску армију што је у скдопу новог виђења Русије као непријатеља”. Уз овај ратоборни, до сада незабиљежени, говор мржње у међудржавним односима сврстала се И Јелена Милић, директор београдског Центра за евроатлантске студије, која је изјавила, на округлом столу „Црна Гора и неутралност” у организацији Небојше Калуђеровића, милогорског националног координатора за НАТО, који од сада мора да гледа на Русију као на непријатеља, а који се десио на датум баш пригодан том злочеду Брисела и Вашингтона, у прошли „петак тринаести” у Подгорици.
Јелена Милић је тада рекла, баш као да је Ева Браун: „Русија, нажалост, постоји!”
Ама, ни Наполеон, ни Адолф не би боље од ње, али је прошла, баш као и поменута двојица. Прво јој је професор др Филип Ковачевић очински скренуо пажњу да је забасала у фашизам: „Вашом реченицом да ‘Русија, нажалост, постоји’, сврставате се на страну Хитлера”. Потом је Марко Милачић, извршни директор Покрета за неутралност, истакао да је та изјава класичан фашизам и слика званичне западне идеологије. Пошто је оптужила Милачића да крије да га финансира Мирослав Лазански (знало се да је Лазански војни коментатор, али је сада Јелена свима отворила Очи да је у ствари ријеч о војном тајкуну), а да се на њеном сајту налазе подаци ко њу финансира, односно да су то изразити евроатлантски мрзитељи Руса и Срба, који су здушно подржавали и вршили агресију на Црну Гору и Србију: Генерални директорат Европске комисије за проширење, Европска комисија, Балкански Фонд за демократију, Фридрих Науман Фондација, Фонд за отворено друштво, Национална задужбина за демократију, Фондација браће Рокфелер и НАТО дивизија за јавну дипломатију на челу са непријатељем Русије Фог Расмусеном. Наравно, не пише колико зелембаћа прима.
Онда је услиједио контраудар Јелене Милић, изведен у складу са познатом војном тактиком НАТО пакта када наиђе на тврдо. Напустила је бојно поље, односно округли сто. Показала је познату евроатлантску толеранцију, па није рекла никоме ни довиђења, осим што се извикала на организаторе да је не штите, заборављајући да они нису НАТО жандармерија, но само потрчци за НАТО зелембаћима. И тако је евроатлантски организатор округлог стола добио највише по носу од своје евроатлантске београдске перјанице, која се понашала као да је нека Јацењукова виша раса у односу на присутне, па може свима да лијепи етикете. Но, када јој се узврати да лијепи провидне наљепнице, онда бјежи неваспотано да не би чула да Милачић не приказује финансијере, јер их нема. Она нема алтернативу за своју ароганцију, чак ни толику да се поздрави напуштајући „нижу расу” за округлим столом, несвјесна, баш као и њен истомишљеник мр Иван Вуковић, да само ограничени умови немају алтернативу.
И да се само такви непристојно понашају.
