• Насловна
• Руски поглед

Руски експерт: Сјеверна Македонија у „канџама“ Велике Албаније; албанизација земље ушла у терминалну фазу

1 min read

5 година ‎ ИН4С

Албанци нису задовољни само приобалном територијом која им је додијељена после пропасти Османског царства, као држава Албанија. Они желе још Косово* и Прешевску долина Србије, запад Македоније, сјевероисток Црне Горе, сјеверозапад Грчке - и све то заједно називају „Велика Албанија“.

"Албанизација" Сјеверне Македоније; фото: Огњен Теофиловски/Ројтерс

Пише: Алексеј Топоров

За три и по године Сјверна Македонији имаће премијера Албанца. Тренутно, Албанци су потпредсједник владе, парламента, као и пет од деветнаест министара. Заставе Албаније вијоре се над градовима са претежно албанским становништвом; државне македонске заставе могу се наћи само у канцеларијама градоначелника.

А у истим канцеларијама су окачени и симболи Националноослободилачке војске (UCK – Ushtria Çlirimtare Kombëtareј), наоружане албанске формације која је 2001. године покушала да заузме западне регионе земље силом. 1991. године, када је још увијек словенска Македонија ишла ка отцјепљењу од Југославије, нико није могао да замисли тако нешто.

Тада је СФРЈ признала македонски идентитет као посебан, организовали су референдум и напустили Југославију – с миром. Двије године касније, Скопље је изјавило да жели да се придружи НАТО савезу, осам година касније постали су његов полигон, прогласили канонску Српску православну цркву незаконитом, признали независност Косова*…

Међутим, снови о интеграцији „у породицу европских демократија“ нису се остварили. Нове македонске власти отвориле су Пандорину кутију.

Још средином 15. вијека Османлије с, заузевши територију данашње Македоније, извршили попис и испоставило се да је тамо било само 84 албанска домаћинства. Албанци су почели да прихватају вјеру освајача, а до 1991. године чинили су 21% становништва југословенске Македоније. Годину дана касније одржан је референдум о независности западних региона земље, гдје су Албанци били већина. Резултати референдума у Скопљу нису признати, немири су захватили цијелу земљу, а било је и жртава. Дух је пуштен из боце.

Албанци нису задовољни само приобалном територијом која им је додијељена после пропасти Османског царства, као држава Албанија. Они желе још Косово* и Прешевску долина Србије, запад Македоније, сјевероисток Црне Горе, сјеверозапад Грчке – и све то заједно називају „Велика Албанија“. А управо су на албански фактор Сједињене Државе „одиграле“ приликом потчињавања Балкана.

2001. године, Албанска национална ослободилачка војска, инспирисана успјехом албанске Ослободилачке војске Косова*, започела је војне нападе против војске, полиције и словенских заједница Македоније. На челу цивилног крила ОВК био је Али Ахмети, а милитаната – официр-прелетач из македонске војске Талат Џафери.

Непријатељства су трајала око годину дана, оружане снаге Македоније једва су успјеле да одрже јединство земље; амерички партнери су то спријечили, довевши странке за преговарачки сто у Охриду. Као резултат преговора, албански језик је добио статус службеног језика, албанске странке – загарантована мјеста у парламенту, Ахмети се претворио у политичара који је створио Демократску унију за интеграцију (ДУИ), а дезертер Џафери именован је за министра одбране Македоније…

Међутим, радикално крило албанских сепаратиста није положило оружје. Оружани напади настављени су до 2015. године. До тада је владајући режим, кога је заступала странка ВМРО-ДПМНЕ, престао да одговара Западу: одбио је да се придружи санкцијама против Русије, поздравио је изградњу гасовода Јужни ток и одбио да изврши притисак на Србију. А онда су амерички партнери одлучили да искористе свог штићеника, лидера Социјалдемократске уније Македоније Зорана Заева, који је дјеловао ку истом фронту са албанским странкама.

2017. године Заев је успио да преузме власт и потисне противнике. Албанци су добили државни статус за свој језик, а Талат Џафери постао је предсједавајући парламента. Земља је изгубила име (постала је Сјеверна Македонија због притиска Грка), придружила се НАТО и одржала прву геј параду у својој историји… Али није успела да се придружи ЕУ, а Заев се склонио.

Међутим, није он толико година диктирао процесе у земљи како би дуго остао у сјенци. На недавним парламентарним изборима његов Социјал-демократски савез Македоније у предизборној коалицији „Можемо“ добио је 36,1% гласова, њен главни противник ВМРО-ДПМНЕ – 34,8%, највећа албанска странка ДУИ – 11,3%, још радикалнији “ Савез за Албанце “- 8,5%, Лијева странка – 4,1%. Више од 30 хиљада гласачких листића проглашено је неважећим, учесници избора тражили су поновно бројање гласова. А Албанци су били најгласнији.

„Заједно ћемо изабрати уважену, поуздану и прихватљиву особу која ће постати први албански премијер! – рекао је Али Ахмети. „Данас имамо језичку равноправност … имамо три универзитета на албанском, представнике у парламенту, министарствима, Генералном тужилаштву, Врховном и Уставном суду, али сада је вријеме за нешто више!“.

Премијер у Сјеверној Македонији је најважнија личност. Зоран Заев је заиста желео да заузме ову позицију. Историја његових преговора са албанским партнерима протегла се на више од мјесец дана и мјеста је било за све: гласне оптужбе и пријетње, али ипак и компромисну опцију. Компромис је да ће Заев бити на челу Сјеверне Македоније три и по године, а онда ће га замијенити Албанац. И посљедњи корак: одлазећи министар унутрашњих послова, етнички Албанац Агим Нухиу, потписао је уредбу према којој ће се дупли натписи на албанском појавити на идентификацијама македонских снага безбједности.

Албанизација Сјеверне Македоније као дијела будуће Велике Албаније ушла је у завршну фазу.

Извор: ФОНДСК

Прочитајте још:

Ко се „топи“ – злоупотребљава Устав: Режим планира увођење ванредног стања и пролонгирање смјене власти за три мјесеца

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: