(ВРЕМЕПЛОВ) Пукла „Невесињска пушка“ и најавила устанак Срба против Турака, Исак Њутн објавио теорију гравитације, рођен Ђанфранко Зола…

Невесињска пушка је назив за српски устанак против Турака, устанак који је захватио цијелу Херцеговину, али и Босну. Добио је назив по мјесту гдје је и подигнут (околина Невесиња 1875. године). Први оружани сукоб је забиљежен управо на данашњи дан, 5. јула 1875. године, када су хајдуци Пере Тунгуза на Цетњој пољани на планини Бишини напали турски караван. Турци су убрзо почели да гоне хајдучку дружину, упавши већ 9. јула у први већи сукоб са наоружаним сељацима Јована Гутића на брду Градац сјеверно од села Крекова. Овај сукоб је постао познат под именом Невесињска пушка и означио је тако почетак општег устанка у читавој Херцеговини. Испрва невесињски а потом билећки и столачки крај су захваћени, а у августу гатачки крај и пригранични појас ка Црној Гори.

Устанике су подржале оружјем и добровољцима Књажевина Црна Гора и Кнежевина Србија што је довело до отпочињања Српско-турског рата и настанка тзв. Велике источне кризе. Источна криза је окончана тзв. Берлинским конгресом (1878) на коме су Црна Гора и Србија добиле независност и територијална проширења, док је Аустроугарска на 30 година окупирала Босну и Херцеговину која је де јуре остала у саставу Отоманске империје.

У устанку су се истакли Tрипко Вукаловић, Мићо Љубибратић, Максим Баћовић, Лазар Сочица, Перо Тунгуз, Пеција Петровић, Голуб Бабић, Стојан Ковачевић и Богдан Зимоњић.

Генијални њемачки научник, Исак Њутн, 5. јула 1687. године, објавио је дјело „Математички принципи природне филозофије“, у коме је изнио теорију гравитације и три основна закона кретања: Закон инерције, Закон силе и Закон акције и реакције.

Ови закони чине темеље класичне механике. Њутн их је користио да опише примијећене резултате опита у вези кретања тијела.

На данашњи дан, 5. јула 1966. године, на Сардинији је рођен Ђанфранко Зола, убојити стријелац Парме и Челсија и стандардни члан италијанске фудбалске репрезентације. Данас, Зола је помоћни тренер у Челсију, гдје је, 2003. године, проглашен за најбољег Челсијевог играча свих времена од стране навијача. Укупно је за Челси одиграо 312 утакмица и постигао 80 голова.

Пети дан мјесеца јула остаће упамћен и по рођењу хрватског пјесника Тина Ујевића (1891); аргентинског фудбалера Хернана Креспа (1975); али и по смрти српског патријарха Викентија Проданова (1958).

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: