Нововјековна историја Србије памти многе трагичне судбине српских владара – вожду Карађорђу је одсјечена глава, кнез Михаило је упуцан, краљ Александар и краљица Драга убијену у својој спаваћој соби, краљ Александар Карађорђевић је изрешетан у Марсељу…
Ипак, по много чему овај владар је заправо имао најтужнији крај – осим што је владао само 26 дана и умро у најгорим мукама, снашла га је још једна туга – заборав!
Династија Обреновић дала је српском народу пет владара – кнежеве Милоша, Милана и Михаила, и краљеве Милана и Александра.
Ипак, што због чињенице да је владао само 26 дана и као српски кнез није потписао ниједан документ, што због тога што га је „засијенио“ рођак истог имена, кнез Милан Обреновић у Србији је данас углавном непознат.
Једно је сигурно – ријеч је о српском владару неизмјерно трагичне судбине.
Болест коју нико није могао да излијечи
Кнез Милан Обреновић II био је син кнеза Милоша и старији брат кнеза Михаила. Био је шесто дијете кнеза Милоша и кнегиње Љубице и први син који је преживио дјетињство. Након што је Милош од Турака успио да добије наследно право, Милан је као његов најстарији син постао престолонаследник.
Милан је још од рођења био јако болешљив. Рано дјетињство је провео у Крагујевцу, а породица се после преселила у Пожаревац. У Милановом животу, двије најважније особе које је неизмерно волио и са којима је проводио највише времена, биле су његова мајка, кнегиња Љубица, и четири године млађи брат Михаило.
Године 1826. Милан и Михаило тј. Миљац и Мањо, како су их од милоште звали, били су нераздвојан тандем и кренули су у тек устројену Дворску школу гдје је било предвиђено да стекну најбоље могуће основно образовање.
Међутим, Миланова болест постајала је све видљивија – блијед, ћутљив и слабе грађе, све чешће је имао нападе кашља, па га је брижна мајка повукла из школе и о његовом образовању почела да се сама брине што је боље могла.
Из Београда, Земуна и Темишвара, на двор Обреновића у Пожаревцу дошли су најбољи љекари, али је дијагноза свих била иста – туберкулоза.
За младог престолонаследника се мало тога могло учинити. Без обзира на то што је отац у њега полагао велике наде, Милан је ускоро већину времена проводио у кревету, поред мајке која га је стално лијечила.
Након проглашења тзв. Турског устава и умањења владарских овлашћења, кнез Милош је ријешио да се одрекне престола у корист сина Милана. Било је то 13. јуна 1839. године када је Миланова болест била већ поодмакла.
Кнез Милош је након тога напустио земљу и са собом повео Милановог вољеног брата Михаила. Нераздвојан двојац из детињства након тога се више никада није видео.
Вијест о томе да је сада он кнез Србије Милан је примио у постељи. Причало се да није ни био свјестан да је постао владар, а да је за оца мислио да је на некаквом путовању. Како није могао да влада самостално одређено је намјесништво у коме су се налазили Аврам Петронијевић, Јеврем Обреновић и Тома Вучић Перишић.
Милан као владар Србије није имао прилику да потпише ниједан акт и у историју Срба ушао је са незавидном титулом, као владар са најкраћом владавином. Умро је 8. јула 1839. године у 25. дану свог кнежевања, у наручју мајке, која га је његовала до последњег тренутка. Било му је само 20 година, пише Историјски забавник.
Иронично, берат којим су турске власти потврдиле Милана Обреновића за кнеза Србије, у земљу је стигао тек неколико дана касније. На престолу га је наслиједио његов вољени брат Михаило.
Кнез Милан Обреновић прво је био сахрањен је у порти старе цркве Светог Марка у Београду. Његови остаци пренијети су и у нову цркву гдје се и данас налазе. Данас, Доњи Милановац носи име по њему.
(istorijskizabavnik.rs)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Прољеће пролази крај мене
Топли јужни вјетрови
Мрсе косе, шире заразе
А моје ноге оловне
А моје руке ледене
Прољеће пролази крај мене
Неке нове дјевојке
Машу ми, смјеше се
А моје мисли оловне
А моје усне ледене
Прољеће пролази крај мене
Чудне ватре у срцу
Чежњом горе, грију ме
А моје очи оловне
А моја крв леди се
Прољеће пролази крај мене
Момчило
Pa dobar deo Srba ne zna ništa ni o Milošu Obrenoviću koji je vladao Srbijom 26 godina – u dva navrata 1815-39. i 1858-60 – a kamoli o ovom njegovom nesretnom sinu koji je vladao 26 dana, ako se to i može nazvati vladavinom.