• Поглед

Кад порастем бићу политичар

1 min read

12 година ‎ ИН4С

Када је на тестирању за полазак у први разред основне школе седмогодишњег Петра психолог питао шта жели да буде када порасте, он је као из топа одговорио: „Полицајац!“ Родитељи су били запањени, јер њихов наследник никада раније није у разговорима помињао то занимање. Слично се догодило и мами шестогодишње Милице, која је у страху да ли ће дете „положити“, с обзиром на то да је знатно млађа од осталих, додатно била шокирана. Њена мезимица је пожелела да буде певачица!?

Највећи број малишана има на прелазу из предшколског у школско доба нереалне жеље о будућој професији. Њихове идеје се врло често косе са реалношћу и током првих година образовања почињу да се мењају, да би на крају осмог разреда већина почела чврсто да стоји на земљи.

Сања Богдановић, педагог у београдској основној школи „Светозар Марковић“, више од 20 година разговара са седмогодишњацима пред упис у школу. Она тврди да полицајци, ватрогасци, фризерке и певачице код овог узраста никада не излазе из моде.

„Интересантно је да сваке године „искочи“ понеки политичар и спортиста“, каже Богдановићева.

„Срећа је да се вредносни систем у овом узрасту није много променио, иако велики утицај на малишане имају родитељи и све више медији. До завршетка основне школе њихова интересовања се промене, па почну да се занимају за конкретнија занимања. Пре десетак година идоли су им били музичари и глумци, а сада желе да постану лекари, стоматолози, физиотерапеути…“

Интересовање за будућа занимања, сматрају психолози, код деце се јавља око четврте године. Велики утицај на девојчице и дечаке имају професије родитеља и садржаји са телевизије или из компјутерских игрица, који утичу на малишане да створе нејасну представу о томе шта би желели да буду кад порасту.

Друштвена околина, криза, промењен систем друштвених вредности, по мишљењу Марине Бунчић, психолога у београдској ОШ „Милан Ракић“, утиче на осмаке да се опредељују за „компјутерска“ занимања и она из области економије.

„Међутим, седмогодишњаци и даље имају бајковите жеље, које често немају много везе са реалношћу“, објашњава Бунчић.

„Па, и интересовање усмерено ка певачицама или успешним балеринама потиче управо од вредности којима њихови родитељи поклањају највећу пажњу.“

Она сматра да су прва маштања проистекла из тренутних интересовања и не морају касније да утичу на избор професије. Већина њих ће обављати послове који данас уопште не постоје, с обзиром на брз развој науке и технологије.

Маштање и канцеларија

У Америци је педесетих година прошлог века спроведено истраживање међу децом од шест до 12 година, у коме су тестиране личности малишана. Много година касније они су се у зрелим годинама изјашњавали о својим запослењима. Тестови урађени у детињству потврдили су да су немаштовите и мање радознале девојчице постале канцеларијске службенице, док су такви дечаци радили физичке послове. Радозналци су завршили у уметничким професијама или су се бавили научно-истраживачким радом.

Лекари у врху

Британска страница „Мадркер“ спровела је анкету која је показала да највише деце, око девет одсто њих, жели да постане лекар и да на тај начин помогне људима када порасту. Високо се котирају фудбалери, учитељи, плесачи, полицајци, ватрогасци, научници, музичари, глумци, а на десетом месту су медицински техничари.

Детективи су у моди

Деведесетих година прошлог века деци из наших обданишта идоли су биле естрадне звезде, док су сада врх лествице преузели успешни спортисти. Све чешће су под утицајем медија, нарочито популарних серија, интересовања малишана усмерена чак и ка професијама као што су детектив, форензичар и судија.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: