Божанствена земљо православна, твоје мирно чело под пријетњом ужаса – то је данас вријеме највеће љепоте
Српска застава
Србији
Данас пламсаш само од крви најбољих
што су мачу дали своја тела справна,
блештећи у духу и у чистој вољи,
божанствена земљо православна;
Јуче ти си била моћна и велика,
и за усне деце млеко, мед и вино,
док се не скрхаше под градом челика
груди твоје деце, српска домовино.
Сутра, сабирући и данас и јуче,
засјаћеш у духу и у живој моћи.
Јер ће славу слома унуци да уче
као зору спаса иза тешке ноћи.
Ал’ ни нови народ, нити понос међа
никад више неће да ти овај врати,
поносити поглед иза храбрих веђа
што су знале дивски у понор гледати.
Твоје мирно чело под претњом ужаса,
и вијањем ветра страве и страхоте,
и молитву тамну и глува небеса,
то је данас време највеће лепоте.
*
