35 година од разорног земљотреса у Црној Гори

Прије тридесет пет година, 15. априла 1979. у 7 часова и 19 минута, Црну Гору је погодио катастрофалан земљотрес енормних размјера, трусна катастрофа која је била разорнија од било које друге на овим просторима, више вјекова уназад.

Земљотрес са Рихтеровом магнитудом од 7 јединица и интензитетом од девет степени Меркалијеве скале, захватио је цијело црногорско приморје и сјеверну Албанију, проузрокујући бројне људске жртве и велика материјална разарања.

Како подсјећају из Сеизмолошког завода, епицентар овог катастрофалног земљотреса налазио се у Јадранском мору, између Улциња и Бара, на удаљености од 14 километара од обале. До краја 1979. године регистровано је 90 јаких накнадних земљотреса, са магнитудом изнад 4 Рихтерове јединице, преко 500 земљотреса са магнитудом између 3.5 и 4.0, као и преко 50.000 слабијих потреса, наносећи додатна оштећења грађевинским објектима.

У овом земљотресу, живот је изгубила 101 особа у Црној Гори и 35 у Албанији. Више од 1.000 људи је повријеђено, а око 80.000 је остало без дома. Земљотрес се осјетио чак на удаљености од 900 километара, док су штете биле ограничене на Црну Гору и сјеверну Албанију, односно на простор од око 100 километара – између Херцег-Новог на сјеверу и Скадра на југу и око 25 километара обалног појаса и залеђа.

Посебно су тешко страдали градови: Улцињ, Бар, Петровац, Будва, Тиват, Котор, Рисан и Херцег Нови, а разорено је и 250 других насеља.

Уништен је огроман дио модерних хотелских капацитета у региону, оштећена су 53 здравствена објекта, 570 објеката социјалне и дјечије заштите, 240 школских објеката.

Посебно су страдали културно-историјски споменици – манастири, цркве, музеји. Велике штете су констатоване на путној мрежи – оштећено је око 350 км магистралних и 200 км регионалних путева.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: