Литургија на Румији: Богу божије, цару царево

1 min read

6 година ‎ ИН4С

Божији благослов је на свима који ових дана, противећи се бруталном насиљу црногорског режима који је озаконио прогон Православне цркве, приносе Богу божије у цару царево.

У суботу 28. децембра одслужили смо Литургију у Румијској цркви. По веома хладном и вјетровитом времену, на румијски врх испели смо се нас петорица. Литургије на Румији током зиме увијек су својеврстни подвизи, казао је Протојереј Јован Пламенац.

Он је рекао да у ово погано вријеме, када је Црном Гором зацарило зло, када су је прекрили облаци насилништва однарођеног режима из којих сваког тренутка може пљуснути крв, када је немогуће предвидјети коју ће наредбу полицији, којом је вишеслојно окружен, у стању страхом сужене свијести, издати Диктатор, док му се кроз главу премотава филм кончина највећих диктатора свијета, православном црногорском народу, против којег је режим ушао у борбу до истребљења, духовног или физичког, то су већ нијансе, да би опстао – неопходна је близина Богу. Човјек се примиче Богу, улази у Његову милост, заједничким молитвама на богослужењима и личним молитвама, надасве својим трудом, жртвом, подвигом јеванђељског живота. Што је живот заједнице која чини Цркву овога свијета богоугоднији, то је њен штит према злу чвршћи.

Дакле, словесном бићу обавеза је да Богу, своме Творцу, принесе оно што је Његово.

Човјек, док је духом у тијелу, земаљско је биће, живи у заједници која има своје устројство, своја правила живљења. Та правила некад су правичнија, некада су неправична, некад су одраз интереса цјелокупне заједнице, а некада само елите, полититичко-финансијске. Човјеку, како као јединки тако и као заједници, нека права која су цивилизацијска тековина могу бити сужена или сасвим ускраћена. Да би остао личносно биће, човјек је дужан да се бори за своја права. Наравно, потребно је да ту борбу води у институцијама државе. Али, када њих пороби политичко-финансијска елита, као ово сада у Црној Гори, човјек је дужан да се за своја права бори на друге начине. Некада је то рађено оружаним побунама, а данас се ради тзв. грађанском непослушношћу.

Грађанска непослушност легитиман је начин борбе за ускраћена права. На њу су призвани сви грађани чија права су угрожена, па и православни свештеници.

Грађани су дужни да плаћају порез држави. У црногорском случају, грађани не плаћају порез држави него режиму, који себе поистовјећује са државом. Тим новцем режим плаћа полицајце који га чувају од пореских обвезника, притом тукући пореске обвезнике. Огромна већина житеља Црне Горе су православни вјерници. Они су и најбројнији порески обвезници.

Грађани изгласавају посланике да би заступали њихове интересе у највишем закодонавном тијелу у држави. Огромна већина гласача у Црној Гори су православни вјерници. Када посланици изиграју њихово повјерење и усвоје закон који је супротан њиховом интересу, гласачи су дужни да се боре за своја права.

Плаћајући порез и гласајући на политичким изборима, али исто тако и када се боре за права која су им изиграна и ускраћена, људи приносе „цару царево“, пуноправно учествују у животу секуларне државе.

Божији благослов је на младићима који су принјели жртву Богу одлазећи на Литургију на Румији, по цичи зими у цркви без икаквог гријања, као и на оном силном народу, са пуно дјеце, са старцима на штакама, који је Богу принио жртву по великом невремену својим доласком на Литургију, црквено-народни сабор и поклоњење светом Василију Острошком у Никшићу. Божији благослов је и на многом народу који ових дана долази на молебане и литије за спас Православне цркве у Црној Гори.

Божији благослов је и на свом том народу, углавном православном али у других конфесија који има одговорност према цивилизацији, који ових дана исказује своју грађанску непослушност због озакоњеног насиља над православним сопством црногорског народа.

Божији благослов је на свима који ових дана, противећи се бруталном насиљу црногорског режима који је озаконио прогон Православне цркве, приносе Богу божије и цару царево.

Подјелите текст путем: