Руска православна црква прекида везе са александријским патријархом
Патријарх Кирил
Руска православна црква прекида свако општење са александријским патријархом Теодором, који је недавно признао неканонску Православну цркву Украјине.
Како се наводи, РПЦ неће више спомињати име патријарха александријског Теодора у диптиху, а такође прекида молитвено и еухаристичко општење са њим.
РПЦ неће прекидати еухаристичко општење са архијерејима Александријске цркве који нису признали „нову цркву“ Украјине.
Синод је скренуо пажњу на то да одлука патријарха Теодора да призна украјинске расколнике противријечи његовим „бројним изјавама подршке канонској Украјинској православној цркви и њеном поглавару, митрополиту Кијевском и целе Украјине Онуфрију“, преноси Спутњик.
У саопштењу се истиче да „одлука о признавању расколничке структуре у Украјини није донијета на засиједању Светог синода Александријске патријаршије, који је одржан од 7. до 9. октобра, архијереји нису гласали и у складу са тим, нема саборни карактер, већ је ту одлуку донио поглавар Александријске цркве самостално“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Jasno nam je da vatikan ovo zakuvao u CG.Na katolički bozic ,da se podanost iskaze svetom ocuhu…omladina masovno odlazi to vas ne brine (kao nikad u istoriji)ostat će ovim halapljivcima Crna Gora i njihovim porodicama i biće im malo…americka ambasada cuti na ovakav zakon koji predvidja nacionalizaciju od strane ateista sto u drugome znaci komunizaciju CG?A Miraš je tražio uklanjanje krsta sa sat kule koji je znak oslobodjenja od turaka i masovnog stradanja tadašnjih crnogoraca ili Srba u borbi protiv okupatorske turske imperije…
i Vatikan i Ameri. Svako iz svojih interesa, a cilj je isti – uništenje Ruske Pravoslavne Crkve.
Разумем да је постојао огроман притисак и на Цариградског и Александријског патријарха, као и на Грчку православну цркву (све три цркве су хеленистичке – грчке), од стране САД-а и Турске, али не могу да разумем да ове цркве попуштају под притиском. Било је притисака и ранијих векова, као и на Српску православну цркву, али се није попуштало по цену живота, на пример: 1814. игуман манастира Трнава код Чачка и монах, ђакон Авакум, који су радије пошли са Турцима на калемегдан носећи колчеве на којима ће бити набијени, него да одбаце православну веру и пређу у ислам (видети о томе у: Путешествије по Србији од Јоакима Вујића и његов разговор са Анђелијом, мајком ђакона Авакума). Ова два српска монаха могу да буду пример овој тројици поглавара како се поштује и жртвује за своју веру православну и српско име.
Тако се говори! Прекидам општење са расколником☦️