Пјесма црногорске омладине 1885: Под крилима златним орла ловћенскога биће свакој патњи крај, а по свему – српству рај
1 min read
Његошева капела / Српска три прста / Тробојка
Све Душана земље што су биле, престолу се твоме поклониле! А Твој златни грб пољубио сваки Срб! С мора до Дунава и до Цариграда, опет Српство мило, с Тобом једно било! У јединству жељну народа српскога, под крилима златним орла ловћенскога биће свакој патњи крај, а по свему српству рај, стихови су истакнутог српског интелектуалца родом из Грбља, Филипа Ј. Ковачевића, а који су објављени у цетињском листу ,,Црногорка” 1885. године.
Цетињски лист је пјесму објавио 23. јуна 1885. године, а њени стихови позивају на слогу српских народа и поруку свим Србима да за слободу свог народа вриједи и умријети.
Нашљедниково коло (пјесма црногорске омладине)
Срце бије, а коло се вије,
А над колом плаво с’ небо смије,
А на небу сјајна зв’језда ниче:
Зв’јездо наша, Књаже-Нашљедниче! —
Живио Те Бог
На утјеху рода Твог!
Ти нам био глава
Свуда одабрана,
Ка’ што су Ти мили
И ђедови били;
Е док нам је таквих дичних Господара
Домовина наша не боји се квара:
Свуд ће она прва бит’,
Свуд се њено коло вит’.
Први бисмо, ђегод боја бисмо —
И ђе бисмо свуда задобисмо;
Дика наша св’јету на видику
Свеђ је био Српству на бранику:
Књаже Николај,
Огњевити српски змај. —
Љубав, брацка слога
И благослов Бога —
Пратили Га свети,
Да Косово свети …
И Тебе Књаже та пратња очека:
Џевердара цика и анџара звека,
Да продужиш бабов чин
У-њ да будеш очин син.
Големо је нашијех душмана,
Све душмана ка’ злогуких врана…
Ема што ће црне дукавице
Кад скочимо на њих јатомице ?
Соколови ми
Уз сокола Тебе сви!
Потећи ће крвца
Из јуначких срца! —
И пануће глава
Све за српска права;
Нама ништа није слађе на свијету,
Но погинут’ мушки за слободу свету:
У крвави панут’ бој
Борећи се за род свој!
Што Ти Бабо велики почео,
Да Бог да нам, Књаже, Ти дочео:
Све Душана земље што су биле
Престолу се Твоме поклониле! —
А Твој златни Грб
Пољубио сваки Срб!
С мора до Дунава
И до Цариграда
Опет Српство мило
С Тобом једно било!
У јединству жељну народа српскога,
Под крилима златним орла Ловћенскога
Биће свакој патњи крај,
А по свему Српству рај!
Vazda je bilo i biće poltrona ucura šlihtara špijuna cinkara doušnika …kao istih osobina i nadarenih pesnika
A onda se spustismo na vlasko uze 1918 i umalo se uze ne pretrze…