• Култура

(ВИДЕО) Лалошевићево остварење пробудило носталгију, пјевала пуна сала

1 min read

6 година ‎ ИН4С

Прожета наглашеном носталгијом, снажним емоцијама и сјетом, у барском Дворцу краља Николе синоћ је промовисана књига "Мој калеидоскоп", Василија Лалошевића, дугогодишњег истакнутог новинара и политичара.

кљижевно вече

Прожета наглашеном носталгијом, снажним емоцијама и сјетом, у барском Дворцу краља Николе синоћ је промовисана књига „Мој калеидоскоп“, Василија Лалошевића, дугогодишњег истакнутог новинара и политичара.

Сала популарног Дворца је била готово тијесна за све који су дошли да чују „из прве руке“ свједочење врлог инетелектуалца о прошлим временима, али и оно што су имале да кажу о њему и његовом остварењу некадашње Лалошевићеве колеге. А свједочили су, вема надахнуто, новинари – Јован Пламенац (парох барски), Милан Вујовић и Јованка Љубенко – Матуновић, док је фрагменте из књиге читала спикерка Радио Бара Бранкица Мандић.

За пигодну музичку пратњу били су задужени чланови Клапе КУД “Јединство”, и Божо Гаговић и Гајо Угреновић из бенда “Академија”.

“Мој калеидоскоп” саткан је од носталгичних сјећања, па и југоносталгичних, сјећања на град Бар, људе и вриједности једног другог времена – казао је аутор говорећи о свом књижевном првијенцу. Признао је током обраћања публици која га је прекидала аплаузима да осјећа одговорну одговорност, али и да му је пуно срце, иако нема трему, као што је није имао ни када је говорио пред 50 и 60 хиљада људи.

Како је казао, његов калеидоскоп је поглед у нешто лијепо, „као када се на тој чудесној справи, када је вртимо, појављују разноразни витражи и враћају нас у она лијепа времена када смо живјели срећно, имали осјећаја за праве вриједности, када нам је комшија био брат, а врата се нису закључавала”.

У средишту приче о књизи нашла су се сјећања  о Радио Бару, гдје је радио као новинар, уредник и директор.

“Стартовали смо тих деведестих година мало јачом брзином, али се не кајем. Био је то дио историје, а у Радио Бару је тада бивствовала сјајна редакција. Увијек ћу се радо враћати тој својој првој адреси – Радио Бару. Он је наш искон и исход, расадник дивних људи, од којих су многи постали дипломате, посланици, књижевници, оснивачи изузетних културних манифестација, музичари..Зашто да се, ради дневне политике, не проговори о свим тим дивним и значајним људима. Данас, нажалост, постоји негдје на небу једна рајска редакција Радио Бара – Момчило Поповић, Божидар Павловић, Бошко Милошевић, Божидар Филиповић Фићо, Властимир Булатовић, Дајана Шоровић, Недељка Павловић, Нела Поповић, два Жељка-Жељко Јеленић и Жељко Шекарић, Будимир Јоветић, Веселин Томовић, Рако…

Били смо поносни што смо радили у радио станици која је имала велику слушаност”, забиљежио је Лалошевић у књизи, али се сјетио и првог барског позоришта, времена када је Бар имао чак четири биоскопа, солидарности из времена земљотреса 1979., барског драмског студија, његових представа и великих успјеха, Луке, изласку Црне Горе на море и многим другим догађајима и датумима који су обиљежили једно вријеме. Током вечери која је била лишена било какве политичке приче, Лалошевић је најавио своје нове књиге, на којима предано ради.

Књига „Мој клаидоскоп“, по ријечима њеног рецензента Јоване Љубенко – Матуновић, јесзе заправо јединствени животни дневник Василија Лалошевића. У њој је, како је казала, у ритму намјерно испремјештаних прича, стваран мозаик једног живота са вјечном примјесом младости и добрих вибрација. Вибрирање успомена може се претворити у дивну мелодију успјешно вођеног живота појединца, ангажованог у новинарству, култури, политици, спорту, па и религији, казал је Љубенко – Матуновић.

Протојереј Јован Пламенац, и сам новинар са дугогодишњим искуством, поздрављајући присутне у складу са барском традицијом, истакао је да је  Лалошевићево остварење прочитао у даху.

У њој су, посвједочио је парох барски, садржани својеврсни Васкови мемоари , прожети специфичним репортажама, које јој дају посебну драж и укус.

Новинар и књижевник Милан Вујовић, са Лалошевићем је радио читаву деценију у Радио Бару, а како је истакао, аутора  је боље упознао тек када су заједно пратили Медитеранске игре у Барију.

“Били смо породични људи, имали дјецу и размишљали што им можемо купити како бисмо их обрадовали када се вратимо са путовања. Оно што је тада оставило посебан утисак на мене, јесте Васкова брига да то прво учини за свог пасторка, којег не одваја од своје дјеце. Схватио сам да то може само добар и племенит човјек”, казао је Вујовић, који је, када је ријеч о књизи, издвојио као најупечатљивију причу “Одлазе нам драги људи”, у којој аутор говори о својим родитељима, казао је Вујовић.

(Барски портал)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: