• Мозаик
• Руски поглед

(ВИДЕО) Откривен споменик Русу због којег је Београд постао европска престоница

1 min read

6 година ‎ ИН4С

„Немогуће је замислити лик Београда без стваралаштва Николаја Краснова. Он је као и многи други који су овдје дошли дао своју вјештину, умјеће и своје стваралаштво.“

Николај Краснов (Фото: Спутњик)

У Јалти уређује обалу, просјеца канале, уређује улице, гради палате. Врло брзо постаје миљеник цара Николаја II, гради чувени Ливадијски дворац. Краљево окружење, велики кнезови, такође желе да имају раскошне палате, а све највеће и најљепше грађевине су његових руку дјело. 

После Октобарске револуције и Николај Краснов напушта Русију. Преко Турске и Грчке бродом 1919. године стиже на Малту. Са породицом живи у избјегличком кампу и издржава се тако што приватним лицима ради аквареле за ситан новац.

„Није познато како су за њега чули руски емигранти који су боравили у Србији, односно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, али Удружење руских инжењера и техничара га 1922. године позива и Краснов у априлу исте године стиже у Београд“,

Рађање новог Београда

Иако у лету живота, има 58 година, очигледна је радост у његовом стварању, он се просто размахује, сада може да покаже и своје искуство, а не само таленат.

Занатско искуство и таленат Николаја Краснова потпуно мијењају изглед Београда, али и дају печат мањим градовима у Србији.

Николај Краснов је био архитекта који је пројектовао све најважније административне зграде у Београду — зграду тадашњег Министарства финансија, односно данашњу зграду Владе Србије и зграду тадашњег Министарства шума и руда, пољопривреде и вода, односно зграду данашњег Министарства иностраних послова.

Краснов је пројектовао и зграду Архива Србије, која је прва намјенски грађена зграда за архив на Балкану. Један од највећих пројектних и градитељских подухвата Николаја Краснова била је изградња моста краља Александра Првог.

Краснов се бавио унутрашњом декорацијом Народне скупштине, а уредио је и парк испред парламента. Уредио је и Двор на Дедињу и Цркву Светог Ђорђа на Опленцу, пише Спутњик.