Рђави људи чине и добра дјела, то је за њих – добра инвестиција
1 min read
Карикатура Мирка Зулића; извор: dan.co.me
Пише: М. Р.
Рече ми једна фина жена за једног, како се то популарно назива, “контроверзног бизнисмена”, да је најљубазнији, најпристојнији, “најучињенији” човјек кога је упознала. “Добар, добар човјек.” И ја јој, дјелимично, вјерујем: човјек је сигурно и љубазан и пристојан и направио јој је услугу.
Само што је тај човјек финих манира, са својом фамилијом и пријатељима, упропастио Црну Гору, сваки њен сегмент: опљачкао, затровао, понизио – и од земље која је била, и могла да буде, расадник умова, јунака, светаца, начинио некакву спонзорушу, скупу и бестидну.
Историја нас узалуд учи да постоје људи који увече сједе за клавиром и свирају Баха, па затим легну у кревет и читају Гетеа, па ујутру поране да одраде свој посао у Аушвицу.
Ми наша пријатна искуства са рђавим људима (“Ја га лично познајем, страшно фин човјек, весео и духовит, све нас је частио вечером, оставио конобару 100 еура бакшиша, помогао да ми да се син запосли, и блаблабла) – често преводимо са “добар је то човјек”.
(Ја разумијем, тешко је опстати у нашој земљици очекујући да правда сама одради свој посао. Некада смо и присиљени да замолимо, да тражимо услуге, како бисмо остварили оно што би нас, да правде има, и да поштовања закона има, следовало. Али не смије да нас збуњује то “љубазан” и “запослио сина” – лош човјек не може постати добар ако смо ми имали неко лијепо искуство с њим.)
Ми наивно замишљамо рђавог човјека као неспособног за добра дјела – напротив, спорадична и селективна употреба добрих дјела добра је инвестиција.
Nasi ljudi su povrsni i skloni samoobmanjivanju i obmanjivanju.
U neizgradjenom i poremecenom sistemu vrijednosti imamo i neadekvatnu gradaciju istih.
Sjecam se u Niksicu kad sam bio mali kako su stariji bili srecni kad im se na ulici u prolazu javi neki politicar ili rukovodilac. Za njih je on bio jako dobar, eto kako im se javio. A samo je ponekim pamet dosezala da se hulja javlja zbog glasova, a da doticnog i ne primecuje. Osvescivali su se, ali kad je bilo kasno. Hulje su uvijek zavrsavale svoj posao.
Sirotinji ne treba ništa davati, zar naš narod nema lijepu izreku: “Drži sirotu za svoju sramotu“. Sirotinja mrzi svakoga ko nešto ima i da može, kuću bi mu zapalila. Znaju to i srpski popovi i mahom preziru sirotinju. Znaju to dobro i Đokovići i još se priča kako se Novakova žena Jelena prezrivo okrenula od srpskih maturanata koji su je slučajno sreli na ulici u Monaku (dok su bili na ekskurziji) i pokušali da joj priđu. Profesor i đaci su ostali kao po..ani na pločniku Monaka.
@Komlen
Овакви коментари и патолошки начина размишљања о људима које сврставате у ,,сиротињу“ стварно остављају без текста. А при том не може да прође ни без Ваше личне мржње према свему српском, иако нема везе са темом.
Не мислим да је срамота потражити стручну помоћ. Мржња Вас очито разједа.