Хаг одбија да врати Србији документацију везану за ратове деведесетих

Суд у Хагу
Већ десет година Србија од суда у Хагу потражује своју документацију везану за ратове деведесетих на подручју бивше Југославије, али безуспјешно. Исти однос је и према Републици Српској, јер и њихове бројне захтеве за враћање ратне архиве све вријеме игноришу, пишу Новости.
Међутим, као што су Србима у Хагу судили по другим аршинима у односу на Муслимане, Хрвате и Албанце, тако се сада односе и према документацији, па су Сарајеву доставили све тражене материјале. Њихов архив сад располаже са скоро 400.000 докумената и 100.000 доказних артефаката.
С друге стране, захтјева се да се у Београду отвори информативни центар у којем ће се промовисати рад Хашког трибунала. За ту сврху спремни су да из својих депоа пошаљу део документације, очигледно добро селектоване, која неће указивати на то како су једнострано дијелили правду. Захтев је и да се у том информативном центру одржавају предавања, изложбе, пуштају филмови о ратним злочинима. Међутим, није постигнут договор ко би формирао и финансирао тај центар, гдје би он био или ко би у њему радио.
Из Министарства правде кажу за „Новости“ да је Влада Србије 2009. године први пут покренула иницијативу да јој се врати документација, која је послата по захтјевима тужилаштва Хашког трибунала, а која није коришћена као доказ у судским поступцима.
– То питање је било на дневном реду сваке посјете главног тужиоца Сержа Брамерца Београду, али и других представника суда у Хагу. Услови за враћање су се стекли, јер су кривични поступци правоснажно окончани. Такође, Србија неће уништити враћену документацију, већ ће поштовати највише стандарде њеног чувања и коришћења – кажу у Министарству, додајући да су сви на тим састанцима најављивали да ће документација бити враћана сукцесивно по окончању поступака, али се то до сада није десило.
Министарка Нела Кубуровић више пута је наводила да је Србија органима у Хагу доставила на стотине хиљада страница документације. Тужилаштву је омогућен слободан приступ свим доказима, документима, архивима и сведоцима, који су ослобађани чувања државне, службене или војне тајне.
Србија је одговорила на сваки од 2.082 захтјева тужилаштва и сад очекује да јој се врати та документација. Иначе, према неким проценама, у хашким депоима налази се око 10 милиона страница докумената о ратним сукобима у бившој Југославији. Процењује се да има и око 13.000 артефаката, односно метака, оружја, одеће, обуће и разних других предмета.
Što hoće sada srbijanci? Hoće dokumentaciju! Isporučili su svakog svog vojnika, koji je branio svoju državu a kojeg je tražila ta institucija koja je formirana da sudi samo njima. Isporučeni su osudjeni i utamničeni. E, sada su važni nekakvi papiri koji su propratno poslati tamo od iste te države a po kojima su, između ostalog, dobili tolike vjekove ropstva. Pošto je političarima ponekad potrebno nešto što će upotrijebiti u raspravi, i na osnovu čega će zamijeniti teze, pretpostavljam da im sada trebaju ti papiri kako bi „izvojevali još jednu pobjedu“. Tada bi rekli da je najvažnije da su „papiri tu“. To što su oni isporučili svoje branioce onima koji su ih napadali nema nikakve veze. Važno je da su „papiri tu“ i da slave „još jednu pobjedu nad vaseljenskom zavjerom protiv srpskog naroda“. Da se, kojim slučajem, pitam niti bi tražio bilo kakve papire, niti bih, da sam na njihovom mjestu, tim gadovima dao ijednog papira. Naravno, sem toaletnog koji im je, poslije svega što su uradili, itekako potreban…