ИН4С

ИН4С портал

Шест премијерних епизода ТВ серије „На веслу прича“ снимљених у Котору од 1. августа на програмима РТС (ВИДЕО)

1 min read
Седам година и осамдесет епизода ТВ серије „На веслу прича“, у којој књижевни аутори веслајући причају оригиналне приче о природи и менталитету, на јавни сервис је вратило директну комуникацију са ауторима, духом и природом, и повратак документаристичкој традицији директог бележења културне и природне баштине која нестаје.

Котор

Котор

Седам година и осамдесет епизода ТВ серије „На веслу прича“, у којој књижевни аутори веслајући причају оригиналне приче о природи и менталитету, на јавни сервис је вратило директну комуникацију са ауторима, духом и природом, и повратак документаристичкој традицији директог бележења културне и природне баштине која нестаје.

У четвртој сезони, која се управо емитује, након Новог Сада и Будве, ауторски тим „Шта хоћеш“ води нас у Будву у шест епизода, које се на националном каналу културе РТС 3 и сателитском програму РТС Свет емитују од четвртка, 1. августа 2019.

По речима аутора концепта и редитеља серије: „Упознали смо и завирили у сваки ћошак града Котора под заштитом УНЕСКО-а.

Данас он више личи на шетаоницу за радознале фуреште са гигантских крузера који бацају сенку на зидине и палаче прастарог градског језгра. Сувенирнице и услуге у пролазу доминирају у једном од центара културе региона. Уосталом, статистика каже да 70% културног блага Црне Горе лежи у Котору. И тај се дух осети, помало карневалски. Радост је била упознати се са чињеницом да три културне организације из 19. века и даље делују. Да је Трг од оружја је био Позоришни. Недостају ориђинали. Али, Котор је још жив. Духом и каменом, лукавством се брани. Како се увек бранио. Снимили смо сјајне људе, дивна места са копна, ваздуха и из воде. У политичком тренутку непотребних затегнутости између Титограда и Београда, важно је да сарадња на нивоу духа има виталност.“

О Котору говоре ствараоци Которани Дејан Дедовић Деда, половина хипхоп двојца Who See, разматра легенду о Три сореле у причи „3 у 1 љубав“ (1. 8.), а кустоскиња и списатељица Радојка Абрамовић судбину породице Бућа у епизоди „А душе причају“ (2. 8.), професор ФДУ на Цетињу Дарко Антовић приповеда о Филипу Ј. Ковачевићу у „Идеалисао“ (5. 8.), докторка филологије и кантауторка Исидора Миливојевић песмом и поетском причом „Извор свевремености“ (6. 8.) говори о љубави, а Драган Ђурчић, дугогодишњи југословенски ватерполо посленик и генерални секретар Српског пјевачког друштва „Јединство“, основаног 1839. године, испреда легенду „Приморац“ (7. 8.) ватерпола у Котору. У заједничкој епизоди „Како се може“ (8. 8.) сви актери серије из Котора сучељавају мишљења о модерном свету, стваралаштву, екологији и менталитету.

Редитељ, аутор концепта: Растко Шејић; извршни продуцент: Жељко Комненовић; композитор: Владимир Лешић; директор фотографије: Александар Калезић, ДП; сниматељ: Ђорђе Обрадовић; монтажер: Милан Пејновић; арт директор: Зоран Мујбеговић; спикер: Александар Новаковић; баркаријол: Винко Вујовић, Фило Бискуповић, Давор Лакичевић; интро анимација: Коста Миловановић, Мирослав Спајић. Продукција: Шта хоћеш ©2019. wdoyouw.org, Матица Боке. Пројекат подржали: Општина Котор, ТО Котор, Лука Котор, Општина Херцег Нови.

На веслу прича: 3 у 1 љубав

 „На веслу прича: 3 у 1 љубав“ Дејана Деде Дедовића премијерно у четвртак 1. 8. 2019. на националном каналу културе РТС 3 у 18:05, 02:07 и 10:07, и на сателитском програму РТС Свет у 14:30

Инстант све. Да се време не изгуби. Да се случајно не доживи пуноћа живота. Да све буде сензација. Да се случајно не промисли. Осим измишљеног средства размене које мери све. И да ништа не заболи. Није битно добро и зло. Ни љубав. Срећан крај на површини. Укинимо бајке, легенде и митове. Непотребни терет историје. Заборавимо припадност. И бићемо грађани ничега. А замисли, три сореле на три прозора чекају морнара…до смрти. Једно срце. Шта сањаш?

Дејан Дедовић Dedduh, рођен је 1981. године у Котору. Половина је фантастичног хип-хоп двојца Who See, иза кога је четири албума који су остварили регионални успех и наступе на најважнијим фестивалима. Who See је добитник награда MTV EMA Adria Act 2012, као и двоструки добитник MTV Double Platinum Award 2012. и 2013, MAC награде за најбољу хип-хоп песму 2019, а 2013. године је представљао Црну Гору на Песми Евровизије.

Трејлер:

 

На веслу прича: А душе причају

„На веслу прича: А душе причају“ Радојке Абрамовић премијерно у петак 2. 8. 2019. на националном каналу културе РТС 3 у 17:56, 01:59 и 09:59, и на сателитском програму РТС Свет у 14:00

<

Шта чини хероја? Рат или живот? Где су жене хероји? Превијају ране, мачем секу или љубављу и разумом мењају свет? Само узроци рата или градиво мира? Шта је теже – херојски живети или мрети? Некада, жени је место било у кући. Гнездо вредно судбине и слободе. Ако је ико питао. На тему срца. Данас се води рат полова уместо да се живи равноправност. Погрешно постављено питање доминације. Компликатори. А срце једном мора планут….

Радојка Абрамовић рођена је 1961. године у Котору. Завршила је Историју уметности у Београду. У Поморском музеју Црне Горе запослена је од 1987. године, где ради као музејски саветник. Аутор је бројних ликовних критика. Написала је преко 70 чланака из области струке и историје поморства. Аутор је и коаутор бројних каталога и изложби у земљи и у иностранству. Добила је признање Општине Котор на фестивалу Књиге Котор 2018. године.  Аутор је два романа „Бокељске буре, југа и бонаце“ и „Вјекови пролазе, а душе причају“.

Трејлер:

 

На веслу прича: Идеалисао…

„На веслу прича: Идеалисао…“ Дарка Антовића премијерно у понедељак 5. 8. 2019. на националном каналу културе РТС 3 у 17:30, 01:30 и 09:30, и на сателитском програму РТС Свет у 14:00

Зашто је стваралац непријатељ сваког друштвеног система који смо успели да створимо? Колико год допринео развоју духа његов белег, дар талента, прокужен је. Зато што је изнад просека? Зато што осећа и види шире? Зато што му амови тешко пашу? Да ли смо програмирани за глинене голубове, вечите робове светског царства, несвесне сопствене духовне вредности? Само се неписменима може владати без поговора.

Дарко Антовић рођен је 1952. године у Котору. Дипломирао, магистрирао и докторирао на Факултету драмских уметности у Београду. Редовни је професор Универзитета Црне Горе на Факултету драмских умјетности на Цетињу на предмету Јужнословенска драма и позориште. Од 2005. године председник је Одбора за позоришну и филмску умјетност ЦАНУ (Црногорске академије наука и умјетности). Аутор је пет књига монографског карактера, стотињак научних и стручних радова и студија из области културних делатности. Био је организатор и учесник више од четрдесетак научних скупова у земљи и иностранству и сарадник више домаћих и страних научних института. Аутор је и коаутор више филмова и телевизијских емисија, као и радио емисија.

Трејлер:

На веслу прича: Извор свевремености

„На веслу прича: Извор свевремености“ Исидорe Миливојевић премијерно у уторак 6. 8. 2019. на националном каналу културе РТС 3 у 17:30, 01:30 и 09:30, и на сателитском програму РТС Свет у 14:00

Прецизно, у ком моменту је осећајност постала нешто страно? Срамота, ван тренда, без бренда. Инокосно са брзином информација. Да је заменимо патосом патетике? Уместо стварног нека буде пластика и протетика, порнографија. Среброљубље није разум. Ако широм отворимо портуне и шкуре да ли ће Љубав умети да нас нађе? Или ће нас убити промаја?

Исидора Миливојевић рођена је 1979. године у Котору. Професор је француског језика и књижевности. На Универзитету Пол-Валери у Монпељеу одбранила је докторску дисертацију под насловом „Глас неког страног језика – антрополошки и дидактички приступ“. Објавила је више научних радова, обрађујући појам гласа и ритма. Кантаутор је и један од чланова новосадског састава „Пркос Друмски“, с којима је објавила три студијска и један собни албум.Аматер бокешке кухиње.

Трејлер:

На веслу прича: Приморац

„На веслу прича: Приморац“ Драгана Ђурчића премијерно у среду 7. 8. 2019. на националном каналу културе РТС 3 у 17:30, 01:30 и 09:30, и на сателитском програму РТС Свет у 14:00

Велесиле. Биполарни свет. Гвоздена завеса. Исток и Запад. Идеолошки експеримент и врли нови свет. Утопије и људи на ветрометинама. Бројеви. А опет, када би Југославија, а сада Србија, била велесила у ватерполу и кошарци да није било Хладног рата? Пливачки спортови су скупи, морају постојати базени, спортски центри. Спорт британског колонијалног царства, чија су правила успостављена у 19. веку, сада је понос деце комунизма. Ватерполо као метафора и доказ да можемо да будемо тим и делујемо заједно до победе.

Драган Ђурчић рођен је 1947. године у Котору. Студирао је математику на Природно-математичком факултету у Београду. Професионално обављао најодговорније функције у спорту, култури и економији Општине Котор, а био и секретар Координационог тијела за изградњу затвореног базена у Котору. У ватерполо организацији од 1970. године до данас, где је обављао најодговорније функције у Ватерполо савезу Југославије, Црне Горе и СЦГ. Био је технико ватерполо екипе Пливачког клуба „Приморац“ и генерални секретар Ватерполо клуба „Котор“. Био је генерални секретар Спортског друштва „Котор“ и Културно-просвјетне заједнице Котора, а од 1994. године технички секретар Српске православне црквене општине которске и генерални секретар Српског пјевачког друштва „Јединство“, основаног 1839. године. Аутор је фељтона „Вијек ватерпола у Котору“, објављиваног у „Хрватском гласнику“ из Котора.

Трејлер:

На веслу прича: Како се може

„На веслу прича: Како се може“ у којој сви актери серије из Котора сучељавају мишљења о модерном свету, стваралаштву, екологији и менталитету премијерно у четвртак 8. 8. 2019. на националном каналу културе РТС 3 у 17:30, 01:30 и 09:30, и на сателитском програму РТС Свет у 14:00

О Котору говоре ствараоци Которани Дејан Дедовић Деда, половина хипхоп двојца Who See, кустоскиња и списатељица Радојка Абрамовић, професор ФДУ на Цетињу Дарко Антовић, докторка филологије и кантауторка Исидора Миливојевић и Драган Ђурчић, дугогодишњи југословенски ватерполо посленик и генерални секретар Српског пјевачког друштва „Јединство“, основаног 1839. године.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *