Пише: Срећко Максимовић
“НАТО православље” – (црногорска верзија)
Соколови посташе пилићи.
Од рода одрођени од гнијезда побјегли.
Ни тамо ни вамо у међупростору милогорштине и брдске филозофије.
НАТО звијезда високо се виори изнад Ловћена, крстови се руше.
Црква се руши а нецрква се гради.
НАТО православље шири се даље. Прво Украјина а сада на реду Црна Гора.
Његош са висине посматра, тугује али се и благо осмјехује.
Његови одрођени заборавише мудре стихове о тврдоћи ораха и сломљеним зубима.
Тугује јер отпаднике братоубице сажаљева а осмјехује се јер зна ако не буде покајања чија ће бити побједа.
Ко на Бога нападне и његове Србе томе је боље да га није.
Његош, Свети Василије и Петар Богу се моле да умудри отпале соколове, да се у јато врате свом славном брату орлу из Србије.
Када су једно нема те силе која може да их разбије.
Тако је увијек било а тако ће и да буде.
Повјетарац милогорштине и НАТО православља ће брзо да прође. Када задува страшана бура из Боке, кад се Новљани окупе, Мојковчани сложе, Никшићани им се придруже, са Ловћена српска труба опет се зачује милогорци ће да се разбјеже.
Растјераће их црногорско јуначко сунце слободе – ситни облак НАТО православља ће да нестане а с њим и мрске милогорштине.
Посвећено свој храброј браћи Црногорцима у њиховој борби против сопственог корова и страног окупатора.
Република Српска је уз вас.
Догодине у Призрену и на српском Ловћену.
(Извор: Стање ствари)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Sve ce to Bog urediti,ali prvo bi trebali mi ,istinski pravoslavni hriscani da se posvetimo vjeri na pravi nacin.A,ovi komedijasi su samo za sprdnju…
Od kad smo postali Nato-sila, u CG kišne gliste se pozdravljaju đe si gujo ljuta, a vrapci đe si sokole sivi.
“NATO pravoslavlje” (Bože, neprirodne li kovanice!) nisu samo nacistička Ukrajina i drljevićevsko-štedimlijsko-pravaški Montenegro, to je i “druga Srbija”, dio “merkantilne” opozicije u Republici Srpskoj, Zaevljeva “Sjeverna” Makedonija, antiruski “trabanti” U Bugarskoj, Rumuniji, Moldaviji, “druga Rusija” (ona pljačkaško-lihvarska iz vremena Jeljcina i Kozirjeva), …Ipak, sve je to “mizerija” (bijeda), “šaka jada” koja je spremna prodati se za “trideset srebrnjaka” pa je njihova “upotrebna vrijednost” tolika koliko na podgoričkom “žaropeku” mogu opstati jaja, meso ili riba. Njihov ideološki “smrad” je ekvivalentan smradu nabrojanih namirnica ostavljenih van frižidera.